SEĆANJE NA ŽIVANA: Program u Narodnom pozorištu povodom deset godina od smrti legendarnog basa

M. Mirković

29. 01. 2022. u 11:25

DESET godina je prošlo od kako je svetom minuo čuveni operski umetnik Živan Saramandić (1939-2012), a povodom te godišnjice sutra će na Sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta biti upriličen program posvećen sećanju na srpskog Šaljapina, čiji je veličanstveni bas utkan u same zidine zdanja nacionalnog teatra.

СЕЋАЊЕ НА ЖИВАНА: Програм у Народном позоришту поводом десет година од смрти легендарног баса

Živan Saramandić sa suprugom Milkom, Foto Privatna arhiva

O velikom pevaču neodoljive harizme i nezaboravne pojave, koji je još u mladosti osvojio domaće ali i svetske operske krugove, i pevajući najveće role basovskog faha ostavio veliki trag u operskoj umetnosti, govoriće njegova supruga, primadona Milka Stojanović.

Posle 42 godine koje je dvoje vrhunskih umetnika provelo u braku, zajedno nastupajući diljem sveta i nakon "zvaničnih" karijera u našoj operskoj kući, sve do samog kraja, deceniju od Živanovog odlaska Milka provodi održavajući živim sećanje na njega. Na velikana o kome uvek kaže da je bio "čudo nad čudima, cunami, oličenje životne energije, snage i radosti, čovek koji je obeležio jedno vreme".

- Živan je zaista bio ličnost izuzetna u svakom pogledu, imao je tu vrlo retku spontanost u ophođenju koju poseduju samo potpuno slobodne ličnosti - rekla nam je Milka o svojoj životnoj ljubavi, čoveku koji je voleo sve i svi su voleli njega te do danas slovi za najvoljenijeg umetnika u istoriji Beogradske opere.

"Srpski Šaljapin", kako su zvali Živana, bio je vokalni fenomen, koji je sa istom snagom, lepotom i uverljivošću pevao operu, džez, ruske i naše narodne pesme, koji je veličanstvenim glasom oduševljavao širom planete.

Foto Privatna arhiva

Rođen 2. aprila 1939. u Beogradu, zbog bombardovanja se 1941. seli u Aranđelovac, rodni grad roditelja u kome postaje najistaknutiji član hora i još kao učenik aranđelovačke Gimnazije osniva zabavni orkestar. Danas u tom gradu u kome je proveo mladost, do upisa na studije ekonomije, Živanovo ime nosi jedna od najlepših aleja u parku, u kome stoji i njegova bista.

Po povratku u Beograd, kao apsolvent Ekonomskog fakulteta dobija poziv da peva u velikom varijeteu "Orfeum", a prvi korak na putu ka velikim operskim ulogama bilo je školovanje kod Zdenke Zikove. Audiciju za prijem u Operu Narodnog pozorišta polaže 30. marta 1966, pred komisijom koju su činila imena poput Čangalovića i Danona, a debituje na otvaranju sezone, 21. septembra 1966, u ulozi Kralja Egipta u "Aidi". Na sceni je bio do poslednjeg daha - pored tekućeg repertoara, spremao se i za obnovu "Don Karlosa" koji je izveden 4. februara 2012. godine, a nekoliko dana kasnije, trebalo je da ponovo nastupi u solo-resitalu "Toržestvo Šaljapinu", koji je godinama pevao na Sceni "Raša Plaović".

Nažalost, smrt je bila brža.

Do asketizma posvećen umetnosti, dok je nizao blistave uspehe i nezaboravne role i nastupe, uspevao je ipak i da slavi svoje ime - da živi, voli i uživa u životu.

Sa jednog od nastupa u Smederevu, Foto Nenad Živanović

Isečci i inserti

TEKSTOVE o slavnom umetniku, objavljene u monografiji "Živan Saramandić", autorke Dušice Milanović, čitaće sutra glumac Narodnog pozorišta u Beogradu Lepomir Ivković.

U okviru programa, u režiji Ivane Dragutinović Maričić, biće prikazani i video inserti iz nekih od brojnih Saramandićevih predstava, u izboru Petra Antonovića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Smeštanje najstarijih članova porodice u dom za stare