ODLAZAK ŠAMPIONA FILMA: Velikan blistavog doba Holivuda, reditelj srpskog porekla Piter Bogdanovič, napustio scenu

M. Mirković

07. 01. 2022. u 21:21

AMERIČKI filmski režiser Piter Bogdanovič, koji je svetom minuo pre dva dana u svom domu u Los Anđelesu u 83. godini, za sobom je ostavio filmografiju u kojoj blistaju kultna dela, ali i biografiju koja bi lako mogla poslužiti kao predložak za kakvu uzbudljivu holivudsku dramu.

ОДЛАЗАК ШАМПИОНА ФИЛМА: Великан блиставог доба Холивуда, редитељ српског порекла Питер Богданович, напустио сцену

Foto AP

Rođen u Americi, kao sin emigranata - oca rođenog u Rumi i majke Jevrejke koji su preko okeana otišli bežeći pred nacizmom, Petar odnosno Piter rastao je okružen umetnošću. Otac Borislav, slikar i muzičar, pao je 1970. sa skele dok je na jednom zidu radio sliku "Lov na bafale" i umro, no ne pre nego što je sina nepovratno zarazio filmom. Naime, mali Piter je sa roditeljima svakodnevno odlazio u bioskop i prevodio im dijaloge sa ekrana, "podučavajući" ih tako tajnama engleskog jezika, a poznato je da je kao mladić gledao i po četiri stotine filmova godišnje. Bavio se glumom, radio u pozorištu, ali njegov put ka slavi počinje šezdesetih godina, kad je kao urednik filmskog programa njujorškog Muzeja moderne umetnosti, stekao reputaciju u umetničkim krugovima. Napisao je tada vrlo zapažene knjige o DŽonu Fordu i Orsonu Velsu - čoveku koji ga je uveo na velika vrata u svet sedme umetnosti i autoru koji je umnogome uticao na njegov rediteljski rad.

Kada je njegova "Poslednja bioskopska predstava" 1971. (nominovana za osam Oskara) od kritike proglašena remek-delom i najimpresivnijim ostvarenjem nekog mladog američkog reditelja još od Velsovog "Građanina Kejna", sve je ukazivalo na to da je Bogdanovič na pragu blistave umetničke karijere i da mu se smeše decenije uspeha i nepomućene slave. Niko tada nije mogao ni da nasluti da će, koliko do isteka te iste, osme dekade dvadesetog veka, i početka osamdesetih, njegov život ispuniti a karijeru u zamahu zaustaviti skandali, afere i problemi, na ličnom i svakom drugom planu.

U međuvremenu, takođe sa početka sedamdesetih, veliki uspeh doživeo je i sa filmom "Što te tata pušta samu?", romantičnom komedijom sa Barbrom Strajsend i Rajanom O`Nilom, etablirao se kao velika nada nove generacije reditelja i sa Frensisom Fordom Kopolom i Vilijamom Fridkinom osnovao je produkcijsku kuću.

U okviru te kompanije, umetničkog odeljenja "Paramaunta", gde je umetnicima davana potpuna sloboda u okviru limitiranog budžeta, snimio je i "Mesec od papira", Rajanova kći Tejtum O`Nil dobila je Oskara za sporednu glumicu, a gledanost i zarada još jednom su potvrdili Piterov dar.

Uspeh je imao i naličje, i zvezda "novog Holivuda" mnoge će godine i decenije provesti puneći stranice žute štampe, zbog svoje sklonosti porocima a još više zbog komplikovanog, skandalima praćenog ljubavnog života. Brak sklopljen kad je imao svega 23 godine raspao se, a posle sedmogodišnje haotične veze sa Sibil Šepard, usledila je romansa sa udatom "Plejbojevom" zečicom Doroti Straten koja se završila kobno, i skandalozno. Leta 1980. godine ljubomorni muž je ubio Doroti i sebe, a osam godina kasnije Piter Bogdanovič se oženio njenom dvadesetogodišnjom sestrom Luiz, sa kojom je tokom 13 godina zajedničkog života dobio dve ćerke.

"Poslednja bioskopska predstava", Foto imdb

Od samog početka karijere hvaljen i kao scenarista, svestrani Bogdanovič koji se oprobao i kao glumac, producent, istoričar filma, zauvek će ostati upisan u najblistaviju epohu američke fabrike snova, kao jedan od najnadarenijih autora "novog Holivuda". Reditelj koji je proglašen "novim Velsom" do kraja je gajio ogromno poštovanje prema Orsonu čije je delo pasionirano proučavao, i ne jednom starijem kolegi pružio prijateljsku ruku i pomoć. Piter, koji je svojevremeno odbio ponudu da režira "Kuma", jer nije hteo da se bavi temom mafije, uvek se vodio svojim osobenim, istančanim ukusom pri odabiru projekata, te je i očekivano što su među njegovim današnjim poštovaocima takođe osobeni autori - poput Tarantina, sa kojim je Bogdanovič izgradio odnos nalik onome koji je sam imao prema Velsu.

"Mesec od papira", Foto Tviter

Piter nikad nije krio svoje srpsko poreklo, a o sebi je često govorio kao o žrtvi holivudskog sistema koji podržava propagandnu umetnost, posmatrajući svoju karijeru kao srušene filmske snove. Nekoliko puta dolazio je u Srbiju, na Fest, te je 2012. za "Novosti" upravo i izjavio kako je "i život postao Holivud", a 2014. najavio je snimanje dokumentarnog filma o životu svog oca u Rumi.

Frensis Ford Kopola, reditelj Bogdanoviču nesuđenog "Kuma", izjavio je da ga je veoma rastužila vest o Piterovoj smrti i poručio: "Neka večno spava u blaženstvu, zauvek uživajući u uzbuđenju našeg aplauza".

Mlađi kolega, Giljermo del Toro, napisao je na Tviteru: "Bio je drag prijatelj i šampion kinematografije".

"Što te tata pušta samu?", Foto Printskrin

Karijera u 21. veku

POČETKOM ovog veka, Bogdanovič se posvetio radu sa studentima, ali je i igrao u mnogim popularnim ostvarenjima: serijama "Sopranovi", "Zakon i red", "Kako sam upoznao vašu majku", a pozajmio je glas liku u "Simpsonovima" i Tarantinovom "Kil Bil 1" i "Kil Bil 2". Svetska federacija filmskih arhiva 2007. dodelila mu je nagradu za životno delo, svrstavajući ga rame uz rame s velikanom kao što je Bergman, a filmski kritičari smatraju ga ravnim Lukasu, Spilbergu, Ćiminu i Kopoli.

Posle 13 godina pauze, vratio se 2014. filmom She`s Funny that Way, sa Ovenom Vilsonom i Imodžen Puts u glavnim ulogama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)