Ekonomija

OVA BILJKA MOŽE DONETI ZARADU I DO 15.000 EVRA PO HEKTARU: Za nju postoji sigurno inotržište, a država daje i subvencije

Дејана Калинић
Dejana Kalinić

19. 07. 2023. u 17:00

NA svega deset hektara ove sezone ubiraće se plod hmelja od polovine avgusta u Bačkom Petrovcu, gde se još samo ova kultura gaji, mada je svojevremeno na petrovačkim oranicama pod ovom biljkom bilo 200 hektara, a u Vojvodini je zauzimao čak 1.500 hektara i imao tradiciju dugu 250 godina.

ОВА БИЉКА МОЖЕ ДОНЕТИ ЗАРАДУ И ДО 15.000 ЕВРА ПО ХЕКТАРУ: За њу постоји сигурно инотржиште, а држава даје и субвенције

Foto: Pixabay

Rastislav Struhar jedan od uzgajivača iz Bačkog Petrovca, skreće pažnju na to da Pokrajina svake godine daje subvencije za uzgajanje hmelja, ali da nema zainteresovanih, iako kada se posadi koren - rizon na jesen, u narednih 15 godina zemljoradnici ga više ne sade, već samo seku koren nad zemljom i iznova pokreću proizvodnju.

On objašnjava da je pre nekoliko godina dobio novčani podsticaj za podizanje stubova pošto je hmelj dugačak i širok, može da dostigne visinu od šest metara i bude širok isto toliko, pošto se omotava, piše Dnevnik.rs.

- Podsticaj mi je dobro došao, dobio sam tri miliona dinara i bio zainteresovan da se hmeljarstvo obnovi, razgovarao sam o tome sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i Pokrajine, ali bezuspešno. Mada iz godine u godinu sve više malih privrednika se odlučuje za proizvodnju zanatskog piva i što ovde privređuju velike industrijske pivara - napominje Struhar.

On hmelj ne prodaje ovde već ga izvozi u Nemačku, Poljsku, Italiju Hrvatsku, čiji uvoznici (trgovci, pivare i proizvođači čaja ) nasuprot domaćim pivarama, prepoznaju kvalitet. Doduše, male količine, svega nekoliko stotina kilograma, se proda i zanatskim pivarama, ali to su beznačajne količine, jer oni pivo proizvode u malim količinama.

- Privatizacijom domaćih pivara naša država nije postavila uslov da novi vlasnici moraju da u proizvodnji otkupljuju hmelj sa domaćih njiva, kao što je to tražila u vlasničkoj transformaciji duvanske industrije. Zato su dolaskom stranih prerađivača poljoprivrednici pre dve, tri decenije izvadili koren i odustali od ove biljke, pošto nisu imali kupce, a radili su ga u okolnim selima oko Bačkog Petrovca pa i šire čak i u Sremu. Petrovac je bio centar hmeljarstva, gde još ima sačuvano skladište i mahanizacija.

Prosečan prinos hmelja je oko dve tone po hektaru, a kilogram košta od četiri do 20 evra, u zavisnosti od toga da li se prodaje cvet - šišarica ili kao pelet, koji je skuplji jer predstavlja viši stepen obrade, piše Dnevnik.rs

- Prosečno se može zaraditi bruto oko 15.000 evra, ali treba znati da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada, pa su sezonski radnici neizbežni. Ti troškovi su svakom poljoprivredniku najveći izdatak, jer treba obezbediti keš - priča ovaj proizvođač.

Za hmelj postoji sugurno inotržište, dobra cena i pomoć države. Nije berzanska roba, a kada se gleda zarada uzima se desetogodišnji prosek.

- S druge strane, ono što verovatno sputava ratare da se okrenu hmelju su velika ulaganja, u startu proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već svake godine održavati novi koren i uz pomoć sezonske radne snage, agortehniku i mnogo rada stići do zarade - navodi Struhar.

BONUS VIDEO: MALI: Imamo niži javni dug od većih i razvijenijih zemalja

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Kako smanjiti nadutost i poboljšati varenje?

Kako smanjiti nadutost i poboljšati varenje?