ŠNICLE NEMA KO DA SEČE: Velikim trgovinskim lancima na našem tržištu nedostaje zanatlija za obradu mesa

B. Caranović

07. 09. 2022. u 11:00

DOMAĆICE se, kako stvari trenutno stoje, neće noža hvatati samo u svojoj kuhinji, jer će sveže šnicle maltene morati da obrade same i u prodavnicama. Mesara je iz godine u godinu sve manje, a sada smo na korak da ostanemo bez ovih majstora. Oni koji se nađu u toj ulozi, iza rafova sa svežim mesom, u trgovinskim lancima, sve češće otvoreno kažu da nisu obučeni za ovaj zanat i da ne znaju da iseku meso.

ШНИЦЛЕ НЕМА КО ДА СЕЧЕ: Великим трговинским ланцима на нашем тржишту недостаје занатлија за обраду меса

Foto Pixabay

Pre nekoliko dana slično iskustvo imala je Beograđanka J. S. koja nam se požalila da je na odeljenju mesare u prodavnici poznatog trgovinskog lanca doživela neprijatnu situaciju.

- Nameravala sam da spremam šnicle za ručak i zamolila sam gospođu koja je radila u mesari da mi iseče kilogram šnicli. Odgovor me je prilično iznenadio - priča naša sagovornica. - Rekla mi je da ona nije mesar, da u toj radnji nemaju takvog zanatliju i da je najbolje da meso isečem sama. Kada sam joj rekla da ne umem to da radim i da sam zato u trgovini, objasnila mi je da će svojim neveštim radom upropastiti čitav komad mesa i da ne želi to da radi. Dodala je da nemaju mesara, jer niko nije zainteresovan za to zanimanje.

Iz godine u godinu majstora za tranžiranje, seckanje i ostalu obradu mesa, u trgovinama i klanicama, sve je manje. I ne samo ove radne snage, već i ostale vezane za prehrambenu industriju poput pekara, mlekara, majstora za delikates. Da je situacija zabrinjavajuća potvrdila nam je Nataša Parezanović, direktorka Hemijsko-prehrambene škole u Beogradu.

- Dok je decenijama ranije, u svakoj generaciji upisivano po četiri i pet odeljenja mesara, sada smo došli do devet đaka ove godine, što je tragična brojka i gotovo da je to odeljenje pred gašenjem - kaže Parezanovićeva. - Za ovaj posao obrazuju se deca i u školama u Krnjači, Grockoj, Obrenovcu i nekoliko gradova Srbije, ali svi đaci koji završe, kada bi se sakupili, ne bi bili dovoljni ni za potrebe jedne beogradske opštine. Žalosno je da je u zemlji, koja je zemljoradnička, poljoprivredna, sve manje obučenih i interesovanja za takva znanja.

Kako naša sagovornica kaže, škola ima socijalne ugovore sa trgovinskim lancima o zapošljavanju učenika koji završe školu, stipendijama, odlično organizovanu praksu i laboratorije, ali da je uprkos tome interesovanje sve manje. Mnogi odlaze u inostranstvo gde je ovaj zanat jednako cenjen i deficitaran.

Prema rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, ključni problem je što trgovinski lanci koji posluju u našoj zemlji ne poštuju radnike i plaćaju nedovoljno za poslove na koje ih primaju.

NEĆE NIKO DA REŽE SUVOMESNATO

OSIM na odeljenju mesara, mnogo trgovina širom Srbije, a naročito u Beogradu, kuburi i sa radnicima na odeljenju delikatesa. Gotovo da nema kupca koji bar jednom nije doživeo da mu u nekom od lanaca meso iseku nepravilno, krivo, predebelo ili pretanko. Ili da ne znaju šifre robe, da ne prepoznaju namirnice, niti vrste sireva koji su u rafovima.

- Normalno da nema mesara, kada strani lanci, uz sve beneficije i podršku koju su dobili u našoj zemlji, kao i sve veće profite koje prave, svojim radnicima nude vrlo nepovoljne uslove - kaže Ranka Savić. - Plate su premale, pa će se pre zaposliti u privatnoj mesari, ili inostranstvu gde se više cene znanje i zanat. Osim toga, često mesarima nije obezbeđeno odgovarajuće zaštitno odelo za ulazak u hladnjače, gde često borave i po nekoliko sati. Takođe, zaposleni u trgovinskim lancima moraju da dođu 45 minuta ranije na posao, a barem toliko posle radnog vremena ostanu u pripremama i to im niko ne računa. Sve su to razlozi zašto te poslove niko neće da radi.

ZAKON NIJE ZA POTROŠAČA

ZAKON i podzakonski akti, smatra Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača, ne idu u korist kupca. Trenutno ne postoji način da se potrošač žali što nema ko da ga usluži u trgovini, jer ga niko neće čuti.

- Pogoršana je zakonska i podzakonska regulativa, pa sada više ne postoji obaveza kroz zakon da trgovac mora da ispoštuje kupca - kaže Bogosavljević. - Zakonska regulativa je takva da se ne propagira korektan odnos prema potrošaču, ali to je tendencija ne samo kod nas nego i u svetu.

Kako naša sagovornica kaže, iako su strani lanci doneli odluku da mogu da se zapošljavaju radnici sa samo završenom osnovnom školom, da na odeljenje mesara postavljaju neobučeni kadar, država ne koristi mehanizme da sankcioniše takvo ponašanje. Put bi, kako Savić kaže, bio preko inspekcijskih organa, ali da za sada, velike trgovine uporno ostaju nekažnjene za nepoštovanje svojih i radnika i kupaca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

VIŠEGODIŠNJA TRADICIJA SE NASTAVILA: Školska slava i Dan solidarnosti obeleženi novom posetom Meridianbeta Kosovu i Metohiji (FOTO)