SERIJAL "NOVOSTI" (1): ZA DECENIJU SUŠA ODNELA ŠEST MILIJARDI $ - U svetu se navodnjava skoro 17 odsto poljoprivrednog zemljišta, a kod nas 1,4

E. V. N.

16. 08. 2022. u 09:30

IAKO Srbiju premrežavaju reke, ali i kanali, veoma malo obradivog zemljišta se navodnjava.

СЕРИЈАЛ НОВОСТИ (1): ЗА ДЕЦЕНИЈУ СУША ОДНЕЛА ШЕСТ МИЛИЈАРДИ $ - У свету се наводњава скоро 17 одсто пољопривредног земљишта, а код нас 1,4

Navodnjavanje je samo želja velikog broja zemljoradnika, Foto N. Skenderija

Za deceniju, zbog suša, u poljoprivredi Srbije izgubljeno je oko šest milijardi dolara.

Naša zemlja ima 5,1 milion hektara poljoprivrednih površina. Obradivo je 4,1 milion hektara. U Srbiji se navodnjava svega 1,4 odsto poljoprivrednog zemljišta.

Prema rečima Branislava Gulana, agroanalitičara, najveći procenat površina navodnjava se orošavanjem i to 92,5 odsto. Onda sledi sistem kapanja, nekih 7,3 procenata, dok se površinski navodnjava samo 0,2 odsto poljoprivrednog zemljišta. Oranice i bašte su se najviše navodnjavale, sa nekih 91,7 procenata, dok svega pet procenata voćnjaka dobija vodu. U svetu se prosečno navodnjava nekih 17 procenata površina.

- U Srbiji je 2020. navodnjavano 52.441 hektar poljoprivrednih površina - kazao nam je Gulan.

- Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se te godine navodnjavanje površine bile veće za 11,9 odsto, u odnosu na 2019. Najviše vode crpelo se iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Samo godinu dana kasnije, poljoprivrednici u našoj zemlji navodnjavali su za 0,4 odsto manje površina nego u 2020. godini. Što je manje za nekih 205 hektara.

Kako nam je Gulan ispričao, pojedina istraživanja pokazuju da će se severni delovi Evrope daviti u poplavama, dok će Mediteran i Balkan, redovno suočavati sa požarima i jakim sušama. To će uništavati letinu, ali i isušivati reke.

To je istakao stručnjak Miroslav Tadić. Kako je rekao, Srbiju, narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza, čak za 55 odsto, pšenice za 16 procenata.

- Srbiji su potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u našoj zemlji gradili samo u obećanjima - kazao je Gulan.

- Hidrosistem DTD izgrađen je 1977. godine. Plan je bio da navodnjava 510.000 hektara. Uz to i da odvodi suvišne vode sa milion hektara. Planirano navodnjavanje od ovog sistema nikada nije funkcionisalo, a odvodnjavanje je prestalo da funkcioniše 2005, posle velikih poplava u Vojvodini. Tada hidrosistem zbog velikih količina mulja nije mogao da primi suvišne vode.

Inače, vodu iz kanala DTD poslednjih godina želi da koristi i mnogo paora iz vršačkog sela Vlajkovac, ali je crpna stanica decenijama zapuštena i zahteva ozbiljnu rekonstrukciju, kako bi bila u funkciji.

Foto arhiva

Svaka druga godina bez padavina

POSLEDNJIH decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. poljoprivredi nanele štete veće od šest milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. bile su po milijardu dolara. U 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara. A, 2014. i 2017. po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje.

Istraživanja pokazuju da su od 100 godina uvek 52 sušne! Kod nauke je da u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride, smatra agroanalitičar Branislav Gulan (na slici).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

OKANOVIĆ TOKOM RATA ŽIVEO U LAZOVIĆEVOM DOMU: Zbog onoga što je učinio za mene, prvom sinu sam dao ime Danilo