IMAMO DOVOLJNO HRANE, ŠTITIĆEMO TRŽIŠTE: Direkcija za robne rezerve povećava količinu svih proizvoda za slučaj da dođe do poremećaja

E. BOŽIĆ TALIJAN

09. 02. 2022. u 10:00

REPUBLIČKA direkcija za robne rezerve će zalihe svih proizvoda da poveća tako da mogu da zadovolje tromesečne potrebe stanovništva u slučaju da dođe do neke nepredviđene situacije ili poremećaja na tržištu, saznaju "Novosti". Pojedina roba koju uvozimo, biće obezbeđena u većim količinama od ovih.

ИМАМО ДОВОЉНО ХРАНЕ,  ШТИТИЋЕМО ТРЖИШТЕ: Дирекција за робне резерве повећава количину свих производа за случај да дође до поремећаја

Foto A. Stanković

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je u ponedeljak da je dato naređenje da se povećaju naše robne rezerve, i da će se za tu namenu obezbediti novac bez ugrožavanja stope javnog duga. On je ukazao da cene svih sirovina na svetskom tržištu idu u nebo. Ipak smo, kako je dodao, u prednosti nad ostalim zemljama koje još uvek ništa nisu počele da kupuju. U Ministarstvu trgovine ističu da je Srbija ozbiljan proizvođač hrane, među prvih 10 u Evropi, i da nam nestašica ne preti ni najmanje.

- Republička direkcija za robne rezerve će u narednom periodu da poveća nivo zaliha za tri meseca za sve proizvode - kažu za naš list u Ministarstvu. - Tu pre svega mislimo na zalihe energenata, zatim pšenice, kukuruza, šećera, ulja. Za pojedine proizvode koje uvozimo, poput pirinča, pasulja i soli, količine će biti uvećane za više od tri meseca.

U slučaju poremećaja na globalnom nivou, kako ističu u Ministarstvu, Srbija kao proizvođač hrane može svojom carinskom politikom da zaštiti domaće tržište, odnosno, spreči izvoz strateških proizvoda i tako obezbedi punu snabdevenost osnovnim životnim namirnicama. Oni ukazuju da su na odluku o povećanju robnih rezervi uticala dešavanja na globalnom nivou, a na prvom mestu su to stalni inflatorni pritisci na cene osnovnih životnih proizvoda.

- Drugi razlog je mogućnost izbijanja konflikta između Rusije i Ukrajine, dve zemlje koje su ozbiljni proizvođači hrane i energenata, i zbog toga su mnoge države povećale količine svojih rezervi - objašnjavaju u Ministarstvu. - Na primer, Kina je povećala svoje zalihe za godinu i po dana.

Stručnjaci ocenjuju da je povećanje robnih rezervi izuzetno važna mera u uslovima aktuelnih kretanja u svetu. Agroekonomista Milan Prostran ističe da će trend rasta cena hrane da se nastavi sigurno do septembra, dok se ne vidi kakva će biti poljoprivredna godina.

- Bez obzira na to što smo agrarna zemlja i imamo dovoljno hrane za naše potrebe, država mora da poveća sadašnji obim najvitalnijih proizvoda u robnim rezervama - kaže Prostran. - Nema razloga da strepimo, ali treba iz sopstvene proizvodnje da stvorimo najveći deo svojih rezervi i na taj način ćemo podržati i domaće poljoprivrednike. Kina, koja ima veliki razvoj i stopu rasta, i najveći je proizvođač hrane, pre mesec dana je kupila za oko 70 milijardi dolara sve viškove osnovnih prehrambenih proizvoda.

Onda su se, kako navodi, trgle i druge zemlje EU, poput Francuske, koje su počele uzdržanije da prodaju svoje proizvode, tako da uvek mogu da zadrže određene količine i povećaju svoje zalihe. Žarko Malinović, iz Privredne komore Srbije, ukazuje da su robne rezerve jedan od alata za stabilizaciju tržišta. U situaciji globalnog rasta tražnje, kada može da dođe do poremećaja snabdevanja, kako ocenjuje, odluka da se povećaju zalihe je važna.

DESETOGODIŠNJI MAKSIMUM

ODLUKA Srbije o obezbeđivanju većih količina robnih rezervi stiže u okolnostima kada su svetske cene hrane opet zabeležile rast u januaru i kreću se blizu desetogodišnjeg maksimuma. Prema analizi Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO), najviše su poskupela biljna ulja. Skok cena hrane, kako navode, doprinosi opštem porastu inflacije, koja se povampirila s oporavkom ekonomije od krize izazvane virusom korona. Istovremeno, na globalnom tržištu divljaju i cene energenata, a vrednosti sirove nafte dostižu sedmogodišnji rekord.

I ZAMRZNUTE CENE STABILIZUJU

VLADA je je zamrzla cene šest osnovnih životnih namirnica, a od 8. februara se produžva važenje ove mere još 90 dana.

- I to je jedan do instrumenata za stabilizaciju tržišta, ali nije trajna mera, jer šteti onima kojima se ograničavaju cene - kaže agroekonomista Milan Prostran. - Zasada su svi u tom lancu disciplinovani i poštuju ovu meru.

Udruženje mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije "Žitounija" juče je izrazilo nezadovoljstvo zbog toga što njihovi članovi, industrijski mlinovi, snose sav trošak odluke o zamrzavanju cene brašna u malim pakovanjima od jednog do pet kilograma, ukazujuću da u drugim državama takve mere padaju na teret Vlade. Oni navode da su nadležnim ministarstvima podneli predloge za rešavanje problema gubitaka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

MALO-VELIKO ČUDO U TOPOLI: Krava Milica je heroj - to se događa jednom u 10.000 slučajeva (FOTO)