PREMINUO AKADEMIK VIDOJKO JOVIĆ: Srpska akademija nauka i umetnosti saopštila tužnu vest

SRPSKA akademija nauka i umetnosti saopštila je da juče u Beogradu, u 68. godini preminuo akademik Vidojko Jović (Pirot, 2. septembar 1956), jedan od naših najznačajnijih geologa.

sanu

Diplomirao je na  Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1980. godine. Na istom fakultetu je magistrirao 1983. godine. Zvanje doktora geoloških nauka stekao je 1990. godine disertacijom „Geohemija bioesencijalnih mikroelemenata u procesima površinskog raspadanja kredno-tercijarnih vulkanita Srbije”.

Od 1980. godine radio je u Geozavodu, u Institutu za nemetale, a 1985. godine prelazi na Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je izabran u zvanje asistenta.

Tokom akademske 1987/1988. godine proveo je tri meseca na usavršavanju na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu u Zagrebu, a tokom 1990/1991. godine pet meseci na specijalizaciji u Makoli institutu za proučavanje zemljišta (Aberdin, Škotska). Na matičnom fakultetu prošao je sva univerzitetska zvanja, a za redovnog profesora izabran je 2003. godine. Bio je šef Departmana i Katedre za petrologiju i geohemiju. Predavao je  i na Geografskom fakultetu u Beogradu.

Dopisni član SANU postao je 2003. godine, a za redovnog člana Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke SANU izabran je 2009. godine. U okviru Akademije bio je predsednik Odbora za geohemiju, član Odbora za paleofloru i paleofaunu, član Odbora „Čovek i životna sredina” i Upravnog odbora Fonda za naučna istraživanja SANU. Takođe, bio je  rukovodilac projekata Mikroelementi u rešavanju geoloških problema.

Naučna delatnost akademika Jovića obuhvatala je geologiju, geohemiju, mineralogiju, petrologiju i petroarheologiju. Objavio je veliki broj naučnih radova u domaćim i inostranim časopisima i bio učesnik na brojnim međunarodnim naučnim skupovima.

Značajna je i njegova aktivnost kao urednika naučnih časopisa i publikacija. Bio je glavni urednik časopisa „Ecologica”. Takođe, bio je član uređivačkih odbora: „Zbornika Matice srpske za prirodne nauke”, „Geoloških anala Balkanskog poluostrva”, „Vesnika Geozavoda”, „Flogistona”, „Biltena Fonda za naučna istraživanja SANU”, časopisa „Mineralogical Abstracts”, kao i biblioteke „Poučnik” SKZ-a. Bio je i urednik zbornika: „Jovan Žujović ─ život i delo: povodom 150 godina od rođenja”, „150 godina od rođenja Jovana Cvijića - Zbornik radova sa međunarodne konferencije” (SANU, Geografski institut „Jovan Cvijić” SANU, 2016). „Mineralni resursi nikla u Srbiji i uticaj na životnu sredinu” (SANU, 2016), „Stevan Bošković – život i delo: povodom 150 godina od rođenja” (SANU i Vojnogeografski institut 2019)  i „Vladimir D. Laskarev – život i delo: povodom 150 godina od rođenja” (SANU i Srpsko geološko društvo, 2019).

Bio je član brojnih naučnih društava među kojima su: Srpsko geološkog društvo (sekretar 1987-1989), Srpsko arheološko društvo Geohemijsko društvo SAD (Geochemical Society USA), Internacionalna asocijacija za geohemiju i kosmohemiju (Kanada), Asocijacija prospekcijskih geohemičara (Kanada), Mineraloško društvo Velike Britanije, Društvo za istoriju nauka o zemlji, Međunarodna komisija za istoriju geoloških nauka. Takođe, bio je predsednik Upravnog odbora Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i Upravnog odbora Vukove zadužbine.

Za svoj naučni rad primio je brojna priznanja, među kojima su: Povelja Srpskog geološkog društva (1991),  Povelja Srpske književne zadruge (2002), Zahvalnica za unapređenje rada Muzeja nauke i tehnike (2014), Zahvalnica za fundamentalni doprinos razvoju geoloških nauka i rusko-srpsku saradnju i Zlatna medalja V. V. Kovaljskog za dostignuća u geohemijskoj ekologiji koju dodeljuje Institut geohemije i analitičke hemije „V. I. Vernadski” Ruske akademije nauka (2015), Plaketa za doprinos aktivnostima Srpskog geološkog društva  povodom 125 godina od osnivanja (2016), Velika sretenjska povelja za negovanje srpsko-slovenačkih kulturnih i naučnih veza (2017).

Svojim naučnim i pedagoškim radom dao je veliki doprinos razvoju naše nauke. Njegov odlazak veliki je gubitak za sveukupno društvo i naučnu zajednicu.

Preporučujemo

Feljton

0 0

ŽIVOT U ZNAKU PROMENA: Nadežda, drugo dete Dimitrija i Mileve Petrović, rođena je 11. oktobra 1873. u Čačku

01. 03. 2026. u 18:00

Društvo

0 3

"BABA MARTA" DONOSI SNEG TAČNO OVOG DATUMA: Ovo je najnovija vremenska prognoza

01. 03. 2026. u 13:09

Društvo

0 5

OŠTEĆENA AMBASADA SRBIJE U TEHERANU: Poznato da li ima povređenih

01. 03. 2026. u 10:19

Društvo

0 16

LEKARI IZNELI NOVE INFORMACIJE O ZDRAVSTVENOM STANjU DAČIĆA: Evo kad mogu da se očekuju prve prognoze

01. 03. 2026. u 08:12

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije