POTVRĐENO: Ćirilica u Vukovaru od 17. veka, restauriran vredan dokument

Jovanka Simić

07. 02. 2022. u 12:00 >> 16:11

DETALJNI rezultati nedavnog popisa u Hrvatskoj čekaju se s velikom bojazni da su Srbi u Vukovaru tokom poslednje decenije brojčano "pali" ispod 33 odsto, što bi ih ostavilo bez prava na maternji jezik i pismo koje su u grad na Vuki doneli, ako ne i ranije, a ono svakako 1690. godine sa patrijarhom Čarnojevićem.

ПОТВРЂЕНО: Ћирилица у Вуковару од 17. века, рестауриран вредан документ

Foto V. Mučibabić

U isto vreme, dok se čeka "presuda" o sudbini srpskog jezika i pisma u ovoj državi, članici Evropske unije, osamdesetak kilometara nizvodno Dunavom, u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, završena je restauracija "Zbornika isprava pravoslavne opštine vukovarske iz 18. veka".

Zbornik je vlasništvo Saborne crkve Svetog Nikole u Vukovaru, podignute tridesetih godina 18. veka na mestu prethodne crkve nastale u godini Velike srpske seobe. Stradavao je Saborni hram u ratovima, a ponajviše u onom devedesetih godina, pa se zajedno sa mnogim drugim dragocenim spisima i Zborniku trag bio zametnuo.

Pre četiri godine Zbornik je na tavanu vukovarskog Srpskog doma, uništenog u ratu pre tri decenije, pronašao protojerej stavrofor Saša Kuzmanović. U Zborniku, među korice tamne bordo boje oivičenim zlatnom bordurom, uvezano je 48 stranica. Na prvoj piše da je Glavna skupština Pravoslavne crkveno-školske opštine Vukovar poverila kraljevskom javnom beležniku Risti Mihajloviću da izdvoji značajnije dokumente, a on je docnije naložio da se oni povežu u knjigu radi lakšeg čuvanja.

Tu je i poslanica mitropolita Vikentija Jovanovića iz 1732. godine, što je ujedno i najstariji spis Zbornika, a zatim i fakti o opštinskim propisima, tužbe, poslanice, spomenice... Najmlađi dokument je iz 1894. godine.

Srbi od 2015. ovde bez zvanične upotrebe jezika i pisma, Foto Tanjug

Dugo se razmišljalo gde potražiti lek za oštećene korice i stranice jer u celom regionu manjkaju konzervatori. Rešenje se nametnulo jesenas kada je direktor novosadskog Arhiva dr Nebojša Kuzmanović praznoj biblioteci Srpskog doma, čija kompletna obnova još nije okončana, odneo na dar hiljadu knjiga - polovinu iz lične, a polovinu iz biblioteke institucije kojom rukovodi.

- U drugim arhivima u Srbiji i u okruženju, desetina ljudi su stručnjaci, ali ogroman broj dokumenata treba zaštititi. Arhiv Vojvodine razvio je svoju konzervatorsku službu, a naša obaveza je da na tom planu pomognemo i našim sunarodnicima u regionu - obrazlaže dr Kuzmanović ovaj restauratorski poduhvat.

Oko dva meseca trajali su napori konzervatorki Maje Jokmanović i Višnje Nikolić da u život vrate oštećene stranice. Najveći problem predstavljala je rastvorljivost tinte pa mnogi dokumenti nisu mogli da budu podvrgnuti "mokrim postupcima" zbog mogućeg razlivanja teksta. Velika posvećenost urodila je plodom.

Foto V. Mučibabić

- Knjiga je sada ponovo uvezana i zahteva određen način čuvanja. Ako bude čuvana u adekvatnim mikroklimatskim uslovima imaće dug vek. Iz tog razloga upakovana je u kutiju beskiselinskog kartona koji je namenjen za trajno čuvanje. Najuputnije bi bilo da se Zbornik na korišćenje da u digitalnoj formi jer svako listanje može da napravi novi problem - preporučuju Jokmanovićeva i Nikolićeva.

Zbornik u kojem je i poslanica mitropolita Vikentija iz 1732., Foto V. Mučibabić

Tako će i biti. Svetonikoljskom hramu biće predati original i kopija. U digitalnom obliku biće dostupan i na drugim jezicima, a promocija ovog dragocenog dokumenta u planu je do kraja ovog februara u novosadskom Arhivu Vojvodine.

Foto V. Mučibabić

Prezentaciju u Vukovaru čak i u slučaju po Srbe povoljnih rezultata popisa, nije, na žalost, 21. veka realno očekivati, jer još od 2015. godine vlast u gradu na Vuki ne dozvoljava Srbima zvaničnu upotrebu njihovog jezika i pisma.

LAŽI I NA BRAČU

FOBIJA u Hrvatskoj o srpskom jeziku i pismu otišla je daleko čak do 1250, iz koje potiče ćirilična "Povaljska listina". Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, međutim, navodi da je reč o najstarijem sačuvanom dokumentu, pisanom "hrvatskom ćirilicom"?! Tvrdi se da je nastao "na temelju starijih dokumenata, a govori o pobuni benediktskog samostana Svetog Ivana na Braču".

KRIJU ĆIRILIČNOG MAŽURANIĆA

U ARHIVU SANU u Sremskim Karlovcima kojim rukovodi dr Žarko Dimić, čuva se originalno ćirilično pismo Ivana Mažuranića, najznačajnijeg stvaraoca Hrvatskog narodnog preporoda, pesnika, jezikoslovca, bana i političara. Reč je o njegovoj prepisci iz 1862. godine sa srpskim patrijarhom Samuilom Maširevićem.

Foto V. Mučibabić

Prepiska se odnosila na plate učitelja u sremskokarlovačkoj bogosloviji. Po Dimićevim rečima, kopija Mažuranićevog pisma na ćirilici sigurno se nalazi i u hrvatskim arhivama, obnarodovanje tog pisma nije u interesu novog hrvatskog jezika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

VERNICI SLAVE SVETOG JOVANA BOGOSLOVA: Evo koje običaje treba ispoštovati na današnji dan