Mrežni rat - model buduće borbe

Leonid Savin

18. 03. 2020. u 23:29

Мрежни рат - модел будуће борбе

I običan kompjuter može da bude opasno oružj

Još od kraja devedesetih godina prošlog veka, stvaranje mreža širom sveta, bez obzira na to kakve su - vojne, diplomatske, kulturne - u Sjedinjenim Državama je neka vrsta imperativa
MREŽNOCENTRIČNI rat, kao model buduće borbe, počeo je da se realizuje u SAD od kraja devedesetih. U početku u američkoj mornarici, a zatim i u drugim rodovima vojske - a to je podrazumevalo potrebu za saradnjom, distribucijom informacija i situacijskom svesnošću stabilnih borbenih snaga koje su bile snabdevene mrežama.
Prema definiciji Pentagona, cilj mrežnocentričnog rata (MCR) je prenošenje informacione prednosti, postignute kroz informacionu tehnologiju, u konkurentnu sredinu, među pouzdanim mrežama geografski raspoređenih snaga. Ova mreža, u kombinaciji sa promenama u tehnologiji, organizaciji, procesima i ljudskom potencijalu, može stvoriti nove oblike organizacionog ponašanja.

Novi oblik rata, prema njegovim teoretičarima, zasnovan je na četiri načela: jake snage raspoređene po principu mreže, koje rade na poboljšanju distribucije informacija; distribucija informacija i interakcija poboljšavaju kvalitet informacija i svest o opštoj situaciji; opšta svest o situaciji poboljšava samosinhronizaciju; to zauzvrat povećava efikasnost misije.

CILj mrežnocentričnog rata je da se transformiše vojna struktura u takvu konfiguraciju koja će učiniti vojsku znatno efikasnijom: ona će raditi brže, povećavaće se nivo disperzije snaga, smanjiće se stopa smrtnosti, smanjiće se zavisnost od upotrebe oružja i istovremeno će biti moguće predvideti (u poređenju sa reaktivnim akcijama) i integrisati nove tehnologije u mrežu za formiranje informacija i obezbeđivanje prednosti u odnosu na buduće protivnike.

U konceptu kombinovane integracije mrežnocentričnog rata, koju je objavio Pentagon 2005. godine, sadržana su detaljna objašnjenja o tome kako međusobno treba da budu povezani elementi mrežnocentričnih snaga.

"TEŠKOĆE u stvaranju mrežnocentričnog okruženja uključuju dva problema. Prvi je upravljanje znanjem. To je sistematski proces pronalaženja, odabira, organizacije, filtriranja, deljenja, razvoja i korišćenja informacija u kontekstu društvenog okruženja, u cilju poboljšanja borbene efikasnosti. Da bi se to postiglo, potrebno je da se pruže prave informacije dostupne pravoj osobi u pravo vreme i u pravom kontekstu - tada će doći do paradigmalnog pomeranja od "treba da znaju" do "treba da razmenjuju".

Ovo će podržati dinamičke organizacione konstrukcije i decentralizovani proces donošenja odluka. Aktivnosti partnerstva, kako se očekuje, dolaziće od međuinstitucionalnih, multinacionalnih, koalicionih nevladinih organizacija, industrije i akademskih krugova.

DRUGI važan momenat je tehnička povezanost i interoperativnost, što predstavlja dva uslova za upravljanje mrežom.

Zbog toga je neophodno organizovati prenos bitnih informacija putem sigurnih komunikacionih kanala, ne samo za elemente sistema "komandovanje i kontrola", već i za korisnike Objedinjenih snaga koji su na taktičkim položajima. Platforma obaveštajaca, praćenja i prepoznavanja, koja predstavlja "senzore" i oružani sistem ("strelaca"), takođe mora biti integrisana u mrežu.

Osnovu ovog modela čini i nova paradigma ekonomije, kao i promene u strukturi društvenih odnosa. U vezi sa ekonomskom komponentom, o kojoj su se vrlo pohvalno izjasnili Sibrovski i Garstka, želeo bih da iznesem jednu primedbu.

TREBA napomenuti da je ova studija proizašla iz kapitalističkog oblika proizvodnje i plasmana, ali ne i alternativnih i heterodoksnih modela privređivanja, što znači da mrežnocentrično ratovanje, s obzirom na to da proizvod liberalno-kapitalističkog svetskog sistema, može i da ne postigne očekivane rezultate u društvima sa drugačijim načinom života.

Ovaj odnos su takođe konstatovali i vojni stručnjaci. Mukunda Gautama i Vilijam Troj posebno su istakli da, pošto ekonomija u globalizovanom svetu odražava potencijalne koristi od umrežavanja i specijalizacije, onda globalna finansijska kriza odražava njihovu opasnost.

Možda će najparadoksalnije u ovoj teoriji i praksi biti to što je ovaj koncept pripadao ruskoj vojsci - maršalu Nikolaju Ogarkovu, koji je od 1977. do 1984. rukovodio Generalštabom oružanih snaga SSSR. Pod njegovim vođstvom 1981. godine sprovedeni su iscrpni manevri "Zapad-81", kada je primenjen automatizovani komandni i kontrolni sistem koji donosi novi nivo informativne obezbeđenosti vojske.

NAŽALOST, zbog raspada SSSR i Jeljcinovog liberalizma, u ruskoj vojnoj i strateškoj doktrini došlo je do duže pauze, koju su iskoristili prekomorski "partneri" Rusije.
Međutim, zapadni autori priznaju genijalnost ruskog vojskovođe, naglašavajući da ideje Ogarkova služe ne samo kao prototip mrežnocentričnog rata, već i da je on bio autor koncepcije "revolucije u vojnim poslovima" i da je pokušao da položi temelje onoga što se sada obično naziva sajber ratovanje.

Generalno, neophodno je prihvatiti kao aksiom da je pitanje stvaranja i distribucije mreža širom sveta, bez obzira na to kakve su - vojne, diplomatske, kulturne... - u Sjedinjenim Državama neka vrsta inherentnog imperativa. Samo razmišljanje Amerikanaca je mrežno povezano, i oni misle o ostatku regiona i zemalja kao o određenim čvorovima i kombinacijama mreža.

ZNAČAJ usmeravanja mrežnocentričnog rata za Sjedinjene Države može se pratiti i na osnovu obične statistike. Tako je budžet za tehnologije mrežnocentrične borbe DARPA od 2014. do 2016. iznosio 261,6, 360,4 i 452,8 miliona dolara godišnje.

Na zatvorenoj konferenciji u Nemačkoj, koja je održana početkom 2015. godine, komandant američkih snaga u Evropi general-potpukovnik Ben Hodžs je rekao da će Rusija za nekoliko godina moći da istovremeno sprovodi po tri operacije bez dodatne mobilizacije.

POD operacijama je podrazumevao trenutni sukob u Ukrajini, jer se NATO uporno pridržava imaginarne tačke gledišta (i aktivno je distribuira u zapadnim medijima), da je Rusija u ratu sa Kijevom i da šalje u Donbas vojnu opremu, stručnjake i podržava pobunjenike, što znači, rekao je Hodžes, da je Rusija razvila takozvani hibridni rat, koji je uspešno testiran na Krimu uz pomoć "malih zelenih ljudi". A sada su na redu baltičke zemlje i Gruzija.

Logika izbora ovih zemalja, koju je Hodžs označio, razumljiva je, jer se na ovom prostoru već godinama kultiviše rusofobija, ali je pitanje zašto se upravo Rusiji pripisuje razvoj hibridnog rata.

LAKO NAPASTI, A TEŠKO BRANITI

O MREŽNOM povezivanju Amerikanaca najilustrativnije govori zajednički programski rad guvernera Luizijane Boba Džindala i senatora Džima Teilenta "Preuređujući odbrambeni konsenzus Amerike". Obojica su, inače, predstavnici konzervativnog krila Republikanske partije. Prema njihovom mišljenju, treba da se zna da SAD više nisu zaštićene od direktnog napada zbog svoje geografske izolovanosti. Iz tih razloga je neophodno razmišljati o svetu u kome nije važno razmišljati o konceptu nacionalnih granica, već o nizu međusobno povezanih mreža - finansijskih, transportnih, socijalnih, koje je lako napasti i teško braniti, i od kojih Amerika zavisi mnogo više nego mnogi njihovi neprijatelji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije