Nova strategija alijanse: Nije slučajno što je Poljska glavni promoter projekta Istočno partnerstvo

Leonid Savin

07. 03. 2020. u 20:23

Нова стратегија алијансе: Није случајно што је Пољска главни промотер
пројекта Источно партнерство

Plan za povećanje spremnosti NATO-a u Evropi Foto AP PhotoMichael Probst

Unutar EU postoji pregrupisavanje snaga, gde glavni teret pada na zemlje Istočne Evrope jer one zajedno sa Baltikom stvaraju novi sanitarni kordon, koji odvaja Rusiju od Zapadne Evrope

NEOPHODNO je uzeti u obzir i promene koje utiču na NATO blok, jer je ova organizacija ručno napravljena struktura Vašingtona koja postoji ne samo u Evropi (kao što se pretpostavljalo pri stvaranju Severnoatlantske alijanse), već i u Aziji i Africi.

Od 21. do 22. januara 2015. godine u Briselu je održano zasedanje Vojnog komiteta NATO-a. Detalji nisu otkriveni, a javnost je upoznata sa opštim zaključcima - razmatran je novi plan spremnosti, koji je odobren na poslednjem zasedanju u Velsu, održane su sednice o trenutnoj situaciji i Mediteranskom regionu, kao i debate o strategiji.

RANIJE u Velsu, na zasedanju NATO-a, u septembru 2014. godine, članice alijanse su se dogovorile o planu za povećanje spremnosti NATO-a za odgovore kroz jačanje vojnog potencijala, kao i za ulaganja u moderne i mobilne vidove oružanih snaga. Pored toga, zemlje su postigle konsenzus da se preokrene trend smanjenja odbrambenih budžeta i poveća potrošnja za odbranu u realnom BDP-u na 2% u narednih deset godina.

Neki zaključci mogu se izvući iz rezultata zajedničke konferencije za štampu, održane 22. januara 2015. godine. Rečeno je da će biti predstavljen plan za stvaranje nove sigurnosne arhitekture u Evropi. Takođe je postalo poznato da je iz aktuelnih događaja koji su razmatrani, pretnja terorizma na Bliskom istoku i Severnoj Africi gotovo izjednačena sa krizom u Ukrajini, dodajući tome Rusiju.

IZ IZJAVE sekretara za štampu i predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a, kapetana Termansena postalo je poznato da se nastavlja posao NATO-a sa Ukrajinom, a Brisel aktivno radi preko pet trast fondova, istovremeno tražeći nove kontakte za vojnu saradnju. Takođe je rečeno da je već doneta prelazna odluka o stvaranju snaga za odgovor NATO-a, koje se sastoji od nekoliko hiljada vojnika različitih rodova vojske, uključujući i snage za posebne namene. Da bi se zadržao pun spektar kapaciteta neophodnih za odvraćanje i zaštitu od bilo koje pretnje, NATO će nastaviti da investira u sisteme bezbednosti i odbrane.

Očigledno je da postoji pregrupisavanje snaga unutar EU, gde glavni teret pada na zemlje Istočne Evrope - Poljsku, Rumuniju i Bugarsku. Ove zemlje nisu slučajno odabrane, jer zajedno sa Baltikom stvaraju novi sanitarni kordon, koji odvaja Rusiju od Zapadne Evrope.

IDEJU o stvaranju sanitarnog kordona predložio je još ranije Helford Makinder u vreme sklapanja Versajskog mira nakon Prvog svetskog rata. Po njegovoj zamisli, stvaranje nacionalnih država u Istočnoj Evropi sprečiće u budućnosti saradnju Rusije i Nemačke, koja bi mogla da se razvije u strateški savez.

U ovom slučaju, izbor država je takođe povezan sa istorijskim sećanjem i neostvarenim ambicijama. Za Poljsku - to je filozofija Prometeizma, prema kojoj su Poljaci dužni da prosvetle (kroz pokatoličavanje) svoje istočne susede - Beloruse, Ukrajince i Ruse. Drugi istorijski koncept je ideja Međumorja, koju je nosio poljski diktator Jozef Pilsudski. Nije slučajno što je Poljska postala jedan od glavnih agenata za promociju projekta "Istočno partnerstvo" (engl. EaP - prim.prev.), koji je namenjen postsovjetskim državama od Azerbejdžana do Belorusije. Ova reinkarnacija neuspelog bloka GUUAM (engl. GUUAM Organization for Democracy and Economic Development - prim.prev.), koji je trebalo realizovati u stvaranju antiruskog luka, sada pod vidom ekonomske i kulturne saradnje.

NEMAČKA je takođe aktivno pristupila procesu vojne reforme, negujući planove da bude ne samo običan partner po pitanjima bezbednosti, već i da igra vodeću ulogu u EU. Sa ovim su povezani brojni predlozi, koje je nedavno predstavio zvanični Berlin. Institut za bezbednost i međunarodne odnose, koji je angažovan na razvoju spoljne politike Nemačke, u decembru 2014. godine predstavio je koncept "okvirnih nacija". Prema njemu evropske zemlje su dužne da formiraju klastere grupa malih i velikih država, koji bi dalje bile blisko koordinirane jedne sa drugima po pitanjima imovine i vojske na dugoročnim osnovama.

"Okvirna nacija" preuzima inicijativu da vodi takav klaster. Pre svega, ona obezbeđuje grupi vojnu strukturu, odnosno logistiku, komandovanje i upravljanje, a male zemlje bi povezale svoje specijalizovane kapacitete, na primer, PVO ili inženjerske jedinice. Na taj način, ceo klaster će postati efikasniji i održiviji, odnosno sposobniji za obavljanje složenijih operacija. Osim toga, ne bi svaka država trebalo da pruža usluge i plaća sve.

KAKO se navodi u dokumentu, sa inicijativom koncepta okvirnih država, Nemačka ima tri cilja: prvo, ona opravdava svoj spektar mogućnosti usluga i vojnih struktura koje su ostale u skladu sa filozofijom "od širine do dubine" nedavne vojne reforme. Bundesver bi mogao da povrati svoju dubinu, odnosno stabilnost u poslovanju (koju je izgubio tokom smanjivanja) na račun doprinosa drugih učesnika. Ako Nemačka pronađe partnere koji su spremni da se uključe u ovu saradnju, Berlin može da ne menja ove strukture jednostrano bez političke štete.

Drugo, planiranje odbrane bi došlo na novi međunarodni nivo: sada partneri moraju da planiraju akcije detaljnije, pouzdanije i koordinirano. Štaviše, države bi mogle da koriste lekcije naučene iz saradnje u operacijama NATO-a i EU na sistematičnijim i dugoročnijim osnovama. Iako su evropske države zajedno radile 20 godina, na primer, u aneksiranom Kosovu u Srbiji i Avganistanu, do sada su brojne procedure razvijene između saveznika u multinacionalnim operacijama, ali su veoma retko bile adaptirane u dugoročne projekte za buduću primenu zato što ni vojni ni politički lideri ne žele da javno priznaju stepen njihove zavisnosti od partnera.

Treće, nemačka vlada je u ovom konceptu uvidela mogućnost da ponudi veoma značajnu inicijativu u ime svoje zemlje na zasedanju NATO-a 2014. godine, menjajući svoju reputaciju saveznika zainteresovanog za održavanje statusa kvo. Osim toga, sada nemački atlantisti iniciraju povećanje doprinosa svih članova saveza, i zajedno sa Amerikancima pokušavaju da u NATO uvuku Švedsku i Finsku, smišljeno šireći fantaziju o "ruskoj pretnji".

SITUACIJU pogoršava proces reformatizacije američkog prisustva u Evropi. A to nije iznenadan korak vezan sa smanjenjem troškova, već deo pažljivo osmišljene strategije. Zaista, kao deo ove reforme, Obamina administracija je zatražila i dobila odobrenje Kongresa za inicijativu za Evropsko reosiguranje u ukupnom iznosu od 985 miliona dolara za Ministarstvo odbrane SAD.

Prema zvaničnim dokumentima, Pentagon će raditi na jačanju američkog prisustva u Evropi na rotacionoj osnovi i provoditi obuku osoblja, vežbe i druge aktivnosti NATO; realizovati projekte za poboljšanje infrastrukture za podršku povećanja vojnog prisustva SAD i drugih saveznika u Istočnoj Evropi; raditi sa imovinom SAD u Evropi. Izgleda da će ova inicijativa takođe omogućiti SAD-u da stvore uslove za nove saveznike, poput Ukrajine, Gruzije i Moldavije.


NOVI KONTINGENT U ISTOČNOJ EVROPI

INTERESANTNO je da dok se deo američkog kontingenta povlači iz Britanije i Nemačke, nemačke jedinice se premeštaju u Poljsku. Slične promene napravila je i Velika Britanija, obećavši da će poslati do hiljadu vojnika u baltičke zemlje, a takođe i u Poljsku i Bugarsku.

Planovi SAD nisu samo da rotiraju, već i da rasporede novi kontingent u svakoj zemlji Istočne Evrope koja je deo NATO-a.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije