Oprečna svedočenja o atentatu

Rajko Rađenović

14. 12. 2019. u 19:57

U zapisniku američkog Kongresa, u debati oko budžeta, vođena je rasprava i o "izdacima za prevoz i druge potrebe jugoslovenskih emigranata" radi demonstracija protiv Tita u NJujorku

Опречна сведочења о атентату

Vladika Dionisije Foto Dokumentacija "Novosti"

MARIJAN F. Kranjc, u knjizi Zarote in atentati na Tita, o pokušaju likvidacije jugoslovenskog maršala u hotelu "Vladorf Astorija" u NJujorku, piše:

"Četnički emigranti pokušali su da iskoriste novu Titovu posetu SAD, oktobra 1963. godine, i - kako su planirali - konačnu likvidaciju jugoslovenskog predsednika.

Glavni organizator atentata bio je vodeći član pokreta četnika u SAD Dragiša Kašiković. Kao najpoverljivije saradnike pridobio je Nikolu Kavaju i LJubišu Milovanovića.

Najpre su Tita vrebali u Meksiku. Kad tamo nisu uspeli, ljutiti su se vratili u NJujork rešeni da konačno uklone jugoslovenskog maršala. Uz pomoć demonstranata emigranata nasilno su upali u čuveni hotel "Valdorf Astorija", nameravali su da likvidiraju Tita po modelu Divljeg zapada.

MALO je nedostajalo da im čak i uspe, jer su američki organi bezbednosti bili veoma tolerantni prema demonstrantima, koji su protestovali ispred hotela i tako omogućili trojki četnika da se ubace. Fizičko probijanje grupe atentatora do Titovog salona sprečili su oficiri garde.

Odlučujući za preokret i spasavanje maršala bio je svakako dolazak grupe od dvadesetak naoružanih mornara sa naših brodova usidrenih u njujorškoj luci. Munjevito su oterali ne samo atentatore nego i sve demonstrante, što je bila svojevrsna velika blamaža za policiju NJujorka.

ČETNICI, međutim, nisu digli ruke od svojih namera. Udarna trojka (Kavaja, Dragiša Kašiković i Mileta Radovanović) odlučila se za novu akciju, dobivši najavu da će maršal izaći u šetnju. Prerušeni čekali su na ranije određenim mestima. Mozak napada Kavaja je bio u popovskoj odori verujući da mu zbog toga policija neće zabranjivati da se što više približi Titu. Naterano na oprez, jugoslovensko obezbeđenje bilo je isuviše gusto da bi se iko probio kroz zabranjenu zonu.

Tri crne limuzine u kojima su bili predsednik i njegova supruga vozile su takvom brzinom da se nije znalo gde je Tito. Kavaja je, navodno, hteo čak i da se baci na haubu limuzine i sa nje puca u Tita."

GENERAL Luka Božović, koji je tokom ove posete bio u funkciji ađutanta predsednika Tita i odgovoran za njegovu bezbednost, zapisao je kasnije svoja sećanja na ove događaje:

"Naše dežurstvo na spratu niže u hotelu otkrilo je prisustvo dvojice sumnjivih i nepoznatih mlađih ljudi, koje je policija na naše traženje odvela iz hotela. Kasnije nam je policija saopštila da su to bila dva naša emigranta koji su se neopaženo probili do 34. sprata i da im je jedan od njih priznao kako je imao nameru da napadne Tita, jer su mu partizani 1945. godine ubili oca i majku.

Savetnik naše ambasade u Vašingtonu Mihailo Stevović u februaru 1964. godine dobio je preko jedne veze zapisnik amaričkog Kongresa, u kome je, pored ostalog, u debati oko usvajanja budžeta, vođena rasprava o "izdacima za prevoz i druge potrebe jugoslovenskih emigranata iz Pitsburga, Čikaga, Bostona i dr, radi demonstracija protiv Tita u NJujorku". Bila je to i zvanična potvrda da su demonstracije organizovane uz pomoć jednog dela američke administracije i policije. Bilo je to očigledno i bez ove potvrde.

ZA PLANIRANE i pokušane atentate na predsednika Tita u NJujorku, za vreme zasedanja Generalne skupštine UN od 20. do 25. oktobra, Nikola Kavaja navodi slična opravdanja kao i za ranije planirane a nerealizovane atentate: "Amerikanci su uvek davali jako obezbeđenje za Broza"; "Imao je neki, ničim zaslužen, autoritet kod američkih političara"; "Tito je bio rob. On je bio prinudni zatvorenik na 35. spratu hotela "Valdorf Astorija"; "On nije smeo da siđe nigde"; "Nikoli Kavaji i Bošku Radonjiću agenti CIA su navodno naredili da se čuvaju ubistva Tita, jer je on njihov - američki čovek".

Činjenice pak govore suprotno: Iako se boravak predsednika Tita u NJujorku svodio uglavnom na aktivnosti u OUN, gde je održao izuzetno zapažen govor, prisustvovao brojnim prijemima i susreo se sa velikim brojem istaknutih ličnosti - državnika, on je našao vremena da poseti Prestonski univerzitet u državi NJu DŽerzi, kao i da provede oko pet sati na izletištu Stirling forest u Taksiko parku, gde je, između ostalog, ručao u jednom restoranu za samoposluživanje.

O OVOM događaju u hotelu "Valdorf Astorija" u NJujorku u sredstvima informisanja izjave su dali Vladimir Mladenović, sin bivšeg konzula Mlađe Mladenovića, i Simeon Pobulić, sekretar naše ambasade u Vašingtonu. NJihove izjave su sasvim suprotne od navedenih verzija ovog događaja opisanog u akciji - planiran atentat na predsednika Tita u NJujorku.

U listu "Blic" od 6. oktobra 2013. godine u članku: "Životna priča bivšeg konzula u SAD Mlađe Mladenovića: Spasao Titu život od četničkih emigranata", Vladimir Mladenović, sin konzula Mladenovića, za "Blic" je ispričao:

- POSTOJE dve verzije, po jednoj, ta dvojica, čija imena ne znam, zahvaljujući toleranciji američkih organa bezbednosti, ušla su u hotel i odatle su ih izbacili Amerikanci; prema drugoj, na ulazu u salon gde je bio Tito isprečio im se moj otac sa pištoljem u ruci i rekao: "Dogovorite se koji će prvi".

Nemam pouzdane dokaze ni za jednu varijantu, ali znam da je moj otac tada od Tita dobio zlatan sat.

Simeon Pobulić, sekretar naše ambasade u Vašingtonu, u "Politici" od 23. maja 2017. u članku "Nije bilo pokušaja atentata na Tita" piše:

- MORAM da kažem da nije bio u pitanju pokušaj atentata, jer čovek koji se popeo pomoćnim stepenicama do sprata na kome se nalazio Titov apartman nije imao kod sebe ni hladno ni vatreno oružje, a ni eksplozivnu napravu.

Tog čoveka je pred vratima koja vode na sprat Titovog apartmana zaustavila žena, njujorški policajac. Na njene povike, oficir JNA, Titov ađutant, koji je bio na samom ulazu u apartman, izvukao je neznanca sa stepeništa i oborio ga na pod.

U tom trenutku pridružio mu se i agent FBI, koji je bio u neposrednoj blizini. Agent mu je odmah stavio lisice i pretresao ga. Na nekoliko metara nalazio sam se i ja, jer je trebalo da predsednikovom ađutantu predam neke depeše koje su stigle iz Beograda. Dakle, ističem da nije bio u pitanju pokušaj atentata, već pokušaj da se istakne jedna grupa među srpskom emigracijom.


PREDVODNIK VLADIKA DIONISIJE

NA PITANJE novinara "Svedoka": Koliko je tačno da je prilikom posete Tita SAD 1963. godine srpska emigracija pokušala da na njega izvede atentat u hotelu "Valdorf Astorija", Radovan Kalabić je odgovorio:

-Tačno je to da se srpska politička emigracija, na čelu sa ondašnjim vladikom Dionisijem, organizovala 1963. godine prilikom Brozove posete Americi. Demonstrante je predvodio vladika Dionisije, koji je imao veliki ugled među Srbima. U još neistraženim prilikama, izgleda da je pokušan atentat u hotelu "Valdorf Astorija", ali da od tog atentata nije bilo ništa. Do danas, međutim, nemamo precizne podatke o tom događaju. Jedno je, ipak, sigurno, Broz je jedini kao ličnost bio meta srpske političke emigracije.


SUTRA: Manevar UDBE u Vašingtonu




Pratite nas i putem iOS i android aplikacije