Pokušaj kolektivnog iseljavanja

Dragana Matović

25. 09. 2019. u 18:14

Покушај колективног исељавања

Ivan Stambolić i Slobodan Milošević

Meštani sela Prekale istakli su tablu "Selo na prodaju". Nekoliko stotina stanovnika Batusa, Dolca i Drsnika, na traktorima, sa ženama i decom, zaputilo se prema centralnoj Srbiji

IZBOR Ivana Stambolića za predsednika Predsedništva CK SK Srbije 1984. činio se kao rutinska stvar. U političkim sukobima oko Plave knjige bio je na strani Draže Markovića i Petra Stambolića i delio mišljenje da je položaj Srbije neodrživ i da je neophodno redefinisati odnose sa pokrajinama.

Predvodnik mlađe generacije političara nije krio ambiciju da postane lider Srbije, ali Draža Marković nije želeo da mu tu poziciju prepusti. Tenzije su kulminirale tokom jeseni 1985. kada je Marković otvoreno pokušao da spreči izbor Slobodana Miloševića, na mesto Stambolićevog naslednika na čelu CK SK Srbije. Prelomni momenat u sukobu se odigrao na dvodnevnoj sednici Predsedništva CK SK Srbije, u januaru 1986. Formalni povod je bio Stambolićev predlog da Milošević bude jedini kandidat. Na kraju rasprave pune tenzija, predlog da jedini kandidat bude Milošević je prošao, a tri odlučujuća glasa su doneli predstavnici Kosova. Smatrali su da će lakše sarađivati sa Miloševićem, nego omraženim Dražom Markovićem.

STAMBOLIĆ nije težio ukidanju autonomija pokrajina, niti njihovom potpunom sužavanju. U pregovorima je pokazivao mnogo upornosti i strpljenja. "Trebalo je kopati, i kopali smo, ali i sačekivati da ponešto sazri", govorio je. I, konačno, pod pritiskom krize i eskalacije problema na Kosovu krajem 1986. predsedništva SFRJ i CK SKJ su dala podršku inicijativi iz Srbije da se redefinisanje odnosa izvrši kroz promenu republičkog ustava.

I MEĐU Srbima i među Albancima stihija nezadovoljstva je nadolazila. Deo Srba i Crnogoraca je na albanizaciju reagovao instinktivno - odlučili su da beže, dok se kod drugih javila želja za otporom. Pomoć su tražili u Beogradu i Podgorici. Pošto razgovori sa republičkim funkcionerima u Beogradu i Podgorici 1983. i 1984. nisu dali rezultata, okupljeni Srbi sa Kosova rešili su da se povežu sa neformalnim liderom opozicije Dobricom Ćosićem.

Delegacija sa Kosova, predvođena Kostom Bulatovićem, sastala se sa najpoznatijim srpskim opozicionarom 27. septembra u restoranu "Vltava" na Vračaru. Ćosić ih je saslušao, podržao i upozorio da ni slučajno ne nastupaju zaverenički, tajno. Savetovao ih je da uporno traže pomoć od funkcionera, a ukoliko neko odbije da ih primi "da legnu na prag" i čekaju. Predložio im je da napišu peticiju i upute je pokrajinskim, republičkim i saveznim organima.

POTPISNICI peticije, kasnije poznate kao Peticija 2011 ili Peticija 2016, upozorili su da je ona njihov poslednji pokušaj da "legalnim načinom zaštite pravo na život svojih porodica". Oštro odbacivanje peticije od strane režima uputilo je Srbe sa Kosova i pobunjene intelektualce jedne na druge. U januaru 1986. Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja je uputio pismo Skupštini SFRJ i Skupštini SR Srbije u kome traže da se podrže zahtevi iz peticije. Upozoreno je da se na Kosovu odvija genocid nad Srbima: "Siluju se starice i monahinje, pretuca nejač, oslepljuje stoka, zidaju štale od nadgrobnih spomenika, skrnave i sramote crkve i istorijske svetinje..." Članovi odbora u pismu su istakli da na Kosovu "pod plaštom borbe protiv velikosrpskog hegemonizma već decenijama traje montirani politički proces srpskom narodu i njegovoj istoriji". Za stanje na Kosovu je okrivljena pogrešna politika, a samim tim i kreatori takve politike.

Da se kriza uveliko preliva van granica pokrajine pokazalo je otvoreno pismo 400 boraca sa Kosova koji su živeli u Beogradu, u kome su za krizu optužili dugogodišnje funkcionere na Kosovu, prvenstveno Fadilja Hodžu i Veli Devu.

NAJAVLjENI odlazak Ivana Stambolića na Kosovo 6. aprila malo je smirio situaciju. Pred Stambolićem, Azemom Vlasijem i drugim funkcionerima u Domu kulture je govorilo oko 60 građana. Njihovi govori bili su potresni. Posle završetka skupa, Stambolića je ispred Doma kulture sačekalo oko 7.000 građana. Obećao im je jednakost pred zakonom, zamolio ih za strpljenje i pozvao da svoje probleme rešavaju u pokrajini, a ne u Beogradu. "Ovo je pravo mesto gde se vaši problemi mogu rešiti, svako drugo mesto je pogrešno", rekao je Stambolić. Na taj način im je poručio da prekinu kontakte sa protivnicima režima u Beogradu.

Iako je govor ispraćen klicanjem i aplauzima, glavna poruka nije prihvaćena. Već sutradan grupa od 550 Srba sa Kosova je stigla u Beograd. Predsedništvo SR Srbije je bilo u panici. Plašili su se da će se pred masom pojaviti Ćosić. Panično se govorilo o glasinama da će grupa otići u rusku ambasadu da preda peticiju sa 50.000 potpisa za Gorbačova!

DOLASCI Srba sa Kosova u Beograd, traženje političke pomoći van svoje federalne jedinice i kontakt sa opozicionarima oko Dobrice Ćosiće poslužili su rukovodstvima prvenstveno Slovenije i Hrvatske da uz pomoć štampe u svojim republikama rašire uverenje da se na Kosovu buja srpski nacionalizam. Tako su stvarali uporište za politiku protivljenja namerama srpskog rukovodstva da izmeni ustavne odnose u republici.

Narastanje nezadovoljstva među Srbima, pratilo je sve veće vrenje među Albancima. Klima među Albancima se menjala. Sve češći su bili slučajevi da se prave ispraćaji u zatvor i dočeci po izlasku sa odsluženja kazne. Osuđenici su slavljeni kao nacionalni heroji, a slavljima su često prisustvovali članovi saveza komunista.

STRPLjENjE koje je zatražio Ivan Stambolić je brzo potrošeno. Posle informacija da među Srbima sa Kosova opet "vri" republičko rukovodstvo je izdejstvovalo da se 19. juna objave zaključci dva predsedništva, do tada označeni kao "državna tajna", kako bi se pokazalo da se na rešavanju problema radi. Već je bilo kasno. Tokom noći 19. na 20. jun 1986, pet dana pred održavanje Kongresa SKJ, započeo je veliki pokret stanovništva. Meštani sela Prekale istakli su tablu "Selo na prodaju". Nekoliko stotina stanovnika Batusa, Dolca i Drsnika su potrpali stvari na traktore, kraj njih su sele žene i deca, i zaputilo se u pravcu Kosova Polja, sa namerom da idu dalje prema centralnoj Srbiji. Želeli su da dođu u Beograd i izvrše pritisak na savezno partijsko rukovodstvo da u danima održavanja Kongresa preduzme konkretne mere na Kosovu.

Na licu mesta su se pojavili Azem Vlasi i aktivisti iz Prištine. Vlasi je tražio od Srba da se vrate svojim kućama. Posle teških razgovora, molbi i pretnji, emotivnih scena bacanja pokućstva u blato, kolona je zaustavljena. Pod pritiskom iz Predsedništva SFRJ u centralnoj Srbiji je praktično zavedeno vanredno stanje, iako takva odluka nije zvanično donesena. Data je direktiva da se po svaku cenu zaustavi dolazak Srba sa Kosova u danima pred i za vreme trajanja kongresa.


PROTIVNIK SEPARATIZMA

OD MAJA 1986. do maja 1987. Sinan Hasani bio je predsednik Predsedništva SFRJ. Bio je to najviši državni položaj na koji se uspeo jedan Albanac. Ali, mnogi na Kosovu su Hasanija smatrali za "srpskog čoveka" i "projekat UDBE". Razlog za to su bili Hasanijevi oštri istupi protiv separatističkih zahteva, ali i činjenica da je bio oženjen Srpkinjom i da je sa porodicom živeo u Beogradu. Pokrajinom su se pronosili ilegalni pamfleti i knjige u kojima je dokazivana Hasanijeva izdaja.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije