NEPRIJATELjSKA artiljerija nije mogla od iznenađenja i vatrenog prepada ni na položaj da iziđe. Jedna baterija bila je zagušena ruljom begunaca; vozari ispregoše topove i kare, pojahaše zapregu i pobegoše.

Pukovska muzika koja je bila na čelu, prošla je najgore. Kapelnik je poginuo, a i veći broj muzikanata. Bubanj se u najžešćoj vatri kotrljao putem nizbrdo do same reke čitavih dvesta metara, što je pričinjavalo našim vojnicima usred borbe veliko zadovoljstvo, smeh i viku: „Održ’ Švabo“. Poginuo je i komandant bataljona, koji je jahao na belcu...

Poljana i kukuruzi do sela Dvorišta bili su prepuni poginulih, a skoro u svakoj kući bilo je ranjenika koje niko nije skupljao.

Oko 10 časova u pravcu sela Tekeriš čula se jaka pešačka i artiljerijska borba, a oko 10.30 videlo se povlačenje austrougarskih gustih streljačkih strojeva...

Rezultat ove borbe: kod neprijatelja poginuo jedan kapetan, jedan potporučnik i 67 vojnika, a zarobljeno 127 podoficira i vojnika.

Delove razbijene neprijateljeve kolone naterane na povlačenje napao je s boka konjički puk Šumadijske divizije i zarobio jednu celu poljsku bateriju sa zapregom, dva oficira i preko 80 vojnika.

Naši konjanici gonili su, energično, neprijatelja preko sela Desića, Radovašnice i Bele Reke. Njegova pešadija - dva do tri bataljona izmešanih vojnika iz 7. i 28. regimente sa dve do tri baterije i dva eskadrona draguna - povlačila se bez jačeg otpora, ostavljajući na više mesta, naročito kod sela Grušića, razbacane topove, kare, municiju, sanitetska kola i drugo.

Nadiranje 3. konjičkog puka preko sela Desića ka Bobiji i dalje primoralo je i desnu kolonu 21. landverske divizije da se povlači od Tekeriša na Kosanin grad.

Ovom intervencijom Konjičke divizije i angažovanjem Šumadijske divizije prvog poziva u širem rejonu Šapca onemogućeno je spajanje delova austrougarskih 5. i 2. armije.

Strategijski još veći doprinos uspešnom napredovanju Cerske udarne grupe, 16. avgusta, dale su jedinice srpske 3. armije (Drinska divizija prvog i Drinska divizija drugog poziva), hrabro odolevajući nadiranju skoro trostruko nadmoćnijeg austrougarskog 13. korpusa - na centralnom delu njenog fronta, u dolini Jadra kod sela Jarebica i Siminog Brda i na liniji Puškarevac - Majdan.

DRAGUNI BEŽE
UZ REKU
„NA putu od Petkovice ka Prnjavoru ispreturana i ostavljena mnoga kola, džakovi brašna, pirinča, zobi, kafe itd... Kod mosta na reci Jerezu krkljanac... Draguni pobegoše uz reku, ostaviše bateriju koja nije imala vremena ni zrno da opali. Jedna naša patrola u trku sustiže pred mostom poslednji top, poseče zapregu i ote napunjen top. Ostala tri topa pobegoše najbrže k Prnjavoru“, pisao je N. Colović u priči o Trećem konjičkom puku.

Neprijateljevih 40 bataljona neprestano je i silovito jurišalo na svega 16 srpskih bataljona. Tek kada je na levom krilu srpske 3. armije, u okršaju protiv cele austrougarske 42 divizije, razbijen nejaki Krupanjski odred sa nepuna tri bataljona, naređeno je njeno povlačenje u noći 16/17. avgusta, na novu odbrambenu poziciju kod Zavlake.

3. (16.) avgusta 1914.

Borba. Na našem odseku još nije. Počinje onda i kod nas. Njihove baterije gađaju nas, naše njihovu pešadiju, ispred nas padaju šrapneli... Poče kiša opaka. Grmi... Strašno. Od topa treba bežati iza drveta, a od groma sklanjati se od drveta. Uveče oko 6 časova zove me komandant - naređeno odstupanje. Švabe ozdo nadiru. Vika, pucnjava... Užas! Komora u strahu beži. Šesta drinska baterija ode, a mi na položaj idemo... Ozdo se čuje ,ura’.

Pukovnik Uča istrčao napred i ponovo hrabri naše pešake. Komandant i ja pođosmo napred, baterija za nama. Putem haos! Vozovi, pešaci, konji - sve se zaglavilo. Dođemo u Zavlaku. Tu je tek bruka. Ranjenici, jedan oficir ostavljen na putu - umalo ga ne pregazismo; drugi ranjen - moli za vodu... Naređenje da Druga baterija ide na Marjanovića vis... U Zavlaci ostavljen hleb, so, zob, brašno, 19.000 pari opanaka...“, zapisao je u ratni dnevnik Milorad Marković.

Kritična situacija u koju je zapala srpska 3. armija otklonjena je prebacivanjem Moravske divizije drugog poziva sa Uba ka Peckoj.

Drugog dana Cerske bitke, 17. avgusta, nastavljene su, od ranog jutra, borbe na celom frontu.

Neprijateljeva 9. divizija je uzaludno napadala radi proboja na delu fronta između Moravske i Kombinovane divizije na prostoru Kik - Tekeriš. Kada je austrougarska 9. divizija zauzela Begluk - važnu tačku između srpske 2. i srpske 3. armije - Vrhovna komanda uputila je na ovo ratište Timočku diviziju prvog poziva kao pojačanje 2. armiji.

Istovremeno, neprijateljeva 36. divizija nadirala je dolinom Jadra ka Zavlaci i primorala 3. pešadijski puk na Begluku da se zajedno sa jedinicama Moravske divizije prvog poziva povuče 3-4 kilometra unazad na položaj Kalem - Ilijino brdo.

KONjICA JURIŠA NA VOZ! KONjIČKA divizija je, kao i prethodnog dana, priredila Švabama novo i još neprijatnije iznenađenje. Kod železničke stanice Dublje u Mačvi 2. puk ove divizije napao je voz kojim je jedan bataljon austrougarskih vojnika iz Šapca bio upućen u pomoć 21. diviziji i primorao ga da se vrati u Šabac.

Cerski manevar bio je uspešniji. Kombinovana divizija sa svojim 2. i 5. prekobrojnim pukom na levom krilu, do mraka, 17. avgusta, ponovo i konačno zauzela je Malu lisinu, Veliku lisinu, Parlog i Trojan, što joj je poslužilo kao oslonac za dalje napredovanje grebenom Cera ka zapadu.

Na Trojanu i nešto dalje na Vodicama ležao je veliki broj vojnika i oficira u plavim uniformama

Ura! Ura! Napred! Vojnici su potrčali. Ja sam išao pred mojima, i svi su se otimali ko će prvi da stigne, ko prvi da navali. Kad smo dotrčali na petnaestak metara, Švabe poskakaše iz rovova. Nije pukla ni puška, ni bomba, ni revolver. Mi na rovove, a oni na druge. Mi na druge, pa na treće i otesmo im sva tri reda rovova bez ijednog zrna. Oni sve ostavili: i puške, i šinjele, i mitraljeze. Mi smo onda uhvatili njihove mitraljeze pa počeli da ih bijemo sleđa. Nećete verovati, toliko je Švaba popadalo da se čitav kilometar moglo ići s čoveka na čoveka, s leša na leš. To je bilo kod sela Tekeriša“, zapisao je Milan Šantić u knjizi „Vitezi slobode“.

Pravu paniku u redovima neprijateljeve 21. landverske divizije uneo je srpski 3. konjički puk goneći Švabe sve do Drine.

Oko tri časa ujutru, u gornjem toku Bele reke, kad su mnogi draguni, za vreme vodopoja, popuštali svoje konje a srpski konjanici pojurili da ih hvataju, Austrijanci u zabuni otvoriše vatru, na koju, takođe, vatrom i bombama odgovoriše srpski vojnici. Austrijski vojnici se razbudiše u svim bivacima na Visokom parlogu i dadoše se u bekstvo ka Drini. Za njima pojuri srpski 4. eskadron, a zatim ceo srpski 3. konjički puk, rešen da brzo i energično goni neprijatelja do Drine. U toj poteri pade im kao plen ceo neprijateljev bivak sa poljskim kuhinjama.



(Nastaviće se)