INTERVJU Vesna Bratić: Moje srpstvo nikoga ne ugrožava!

Veliša Kadić

05. 04. 2021. u 10:00

JA sam Srpkinja, ponosna na svoj narod i poreklo, ali ona koja ne negira, već poštuje identitet drugih, tako da moje srpstvo ne ugrožava bilo koga.

ИНТЕРВЈУ Весна Братић: Моје српство никога не угрожава!

Foto Skupština CG

Takav način razmišljanja nametnuli su oni koji su tačno znali zbog čega im je tako nešto nužno, što su zdušno podržavali pojedini mediji, koji su zarad svojih interesa, udobno spakovani u sluganski klaustrofobični i ksenofobični svet, ciljano raspirivali netrpeljivost u Crnoj Gori i pravili veštačke podele, ne libeći se da zavađaju, ne bi li podržavali one što vole da vladaju, umesto onih koji bi znali da vladaju i vode ovu zemlju ka boljitku svakog njenog građanina.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", kaže dr Vesna Bratić, ministarka prosvete, nauke, kulture i sporta u Vladi Crne Gore. Prvi put jedna Hercegovka sela je u ovu vruću fotelju, ali je već na početku mandata kao deklarisana Srpkinja došla pod udar crnogorskih nacionalista. Kaže da je ideja kojom se rukovode u Vladi izgradnja drugačijeg sistema vrednosti i društva jednakih šansi u kome se "neće prebrojavati krvna zrnca, već će preporuke biti znanje, stručnost, doraslost izazovima i profesionalizam".

- Izgaraću za Crnu Goru, koju ćemo svi bezgranično da volimo, u kojoj će, nadam se brzo, biti puno lakše obnašati i najsloženije funkcije i društvene uloge, jer je logično da se svi okrećemo životno važnim pitanjima, a ne manipulacijama i diskreditacijama, na šta se gube silno vreme i energija, dok se zanemaruju porazni efekti koji decenijama obeležavaju društvenu stvarnost.

Foto Skupština CG

Zašto vas, uprkos takvom stavu, "suverenisti" ne vole?

- Volela bih, i zaista se trudim, da nisam dobrodošla ni kod jednih nacionalista, a naročito ne kod onih koji po ovoj divnoj zemlji promovišu najvulgarniji šovinizam. Verujem da takvi nisu dobrodošli ni kod onih koji su ih i pobudili, kao poslednju slamku spasa, ali treba im ostaviti prostora i vremena ne bi li se, makar stidljivo, distancirali. Uverena sam da iza negativne kampanje protiv mene stoje oni kojima je novac bio mera patriotizma i koji su tokom poslednje tri decenije ispraznili državnu blagajnu svojim nezasitim apetitima. Iza takvih niskih pobuda, neprimerenih viteškoj i junačkoj Crnoj Gori, jedino može stajati prizemni interes, sluganstvo ili neznanje. Šta god da je, neka vreme pokaže u kome će narastati potreba da se menja, jer ovo je neka "nova Crna Gora na koju ćemo morati svi da se naviknemo", a ne ona koju su doživljavali kao svoju privatnu svojinu, pa sad, kad su videli da na nju još poneko ima pravo, potegli su za svojim jedinim kapacitetom - da demonstriraju primitivizam i bes. Sve to nije lepo i nadam se da će se stvari menjati - naše društvo treba da ide putem pomirenja. Trudiću se da im pomognem, u nadležnosti resora na čijem sam čelu je i kultura.

Dobili ste lično obezbeđenje. Procenjeno je da vam je bezbednost ugrožena...

- Na meni nije da procenjujem tako nešto, moja obaveza je da se u potpunosti zalažem u radu Ministarstva. Ako je ANB procenila da mi je bezbednost ugrožena, to je već stvar te službe, u šta ne bih želela da se mešam bilo kakvim dodatnim sugestijama. Čvrsto sam rešena da svoju dužnost obavljam časno, da u svom mandatu učinim sve da ispunim očekivanja građana koji su glasali za promene i da na tom putu ne ustuknem. Uverena sam da se ništa ne bi promenilo i da je procena ANB bila drugačija, jer je moja želja i tvrda rešenost da doprinesem boljitku ovog naroda jača od svih otrovnih strela koje prema meni odapinju gospodari straha i njihovi verni aparatčici, kojih očito ima i više nego što se pokazuju, čim je bezbednosna procena rezultirala odlukom da mi se dodeli obezbeđenje.

POVRATAK KAPELE NA LOVĆEN

NA koji način vratiti NJegoševu kapelu na Lovćenu?

- Ovo je jedno od pitanja koja potresaju i dele naš narod, a kojeg treba da se ozbiljno stide podržavaoci ideje onih koji su je oburdali, umesto što se razmahuju pretnjama da neće dozvoliti da se ponovo napravi. Živimo u Crnoj Gori u kojoj, eto, ima i onih što ne smatraju zločinom to što je rušenjem kapele uništen sakralni i kulturno-istorijski spomenik i oskrnavljen NJegošev grob i zavet!? Rušenje kapele na Lovćenu i golgota vladike Rada koji je u amanet ostavio da počiva u kapeli - jesu istorijski događaji prema kojima imam jasan stav.

NJegoševa kapela na Lovćenu je i u doba komunizma bila na grbu Crne Gore, još dugo i nakon što su je srušili, jer se tada nije dovodilo u pitanje da je taj Lovćen sa NJegoševom kapelom bio i ostao simbol istinske i pravedne Crne Gore. I blaženopočivši mitropolit Amfilohije je ostavio u amanet svom narodu "da izvede NJegoša iz tamnice" i ponovo vrati kapelu na Lovćen.

Naravno, ne smeta mi Mauzolej na Lovćenu i neka ga tamo za sve one kojima je on simbol i mera svega. Svi zaslužujemo simbole koje ćemo da poštujemo i svetkujemo, zato ne treba, tako histerično, biti protiv mogućeg ponovnog podizanja Kapele.

U crnogorskom školstvu zaobiđeni su mnogi veliki srpski književnici. Kako to promeniti?

- Ne bih želela ničim da umanjimo značaj i kvalitet savremenog književnog stvaralaštva u našoj zemlji. Postoji veliki broj savremenih i čitanih stvaralaca iz Crne Gore koji deklarativno pripadaju arealu srpske literature i stvaraju na srpskom jeziku. Isto tako, postoje autori iz Crne Gore čiji opus pripada književnostima ostalih naroda i sve ovo je legitimno i govori o kulturološkoj raznolikosti na ovim prostorima. Međutim, proces izvesne marginalizacije određenih pisaca u školstvu traje već dugo i on, budući da se često radilo o izuzetno vrednim autorima, neminovno nanosi štetu novijim generacijama, sužavanjem njihovog obrazovnog vidokruga i lišavanjem opusa na kojem bi sveobuhvatnije razvijali svoj sistem vrednosti. Moj utisak je da građani Crne Gore većinski prepoznaju taj pogrešan korak u crnogorskom školstvu, kao i da će preovladati kolektivni stav društva da je veštačko nametanje obrazovnih margina, posebno po političkoj osnovi, nešto što danas nije potrebno Crnoj Gori i njenom obrazovnom i multikulturnom vrednosnom sistemu. Nadam se da će se stvarati uslovi da naši programi za književnost, u osnovnim i srednjim školama, ne isključuju velike književnike i pisce na osnovu kriterijuma koji ne služe obrazovanju učenika, za šta ću se zdušno zalagati.

Izbačene su čak i neke epske narodne pesme...

- Izbaciti iz programa segmente narodne književnosti, koji predstavljaju deo kolektivnog bića i duhovnosti mnogih naroda na balkanskom tlu, isključiti sadržaje koji su duboko zapreteni u istorijskom pamćenju nekoliko naroda na ovim prostorima, može jedino biti eklatantan čin isključivosti, kao i suviše uskih pogleda na profil današnjeg učenika, na njegove potrebe da formira šira istorijska i kulturološka znanja i stepen informisanosti u procesu edukacije.

FILERMOSA MORA DA SE SAČUVA

KAKO sačuvati ikonu Bogorodice Filermose?

- Ikona je prošla neobičan istorijski put, ali se čuvala vekovima i našla svoj dom u Crnoj Gori. Pogrešna tumačenja predstavnika ranije vlasti, čijom odlukom se ikona Bogorodice Filermose čuva u pećini, dovela su do nezadovoljstva naše crkve i blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija. On je više puta isticao da ova velika svetinja treba da bude u crkvi. Nadam se da će se i to pitanje u budućnosti rešavati u najboljem interesu naše crkve i zajednice, i u tom cilju ću postupati. Do tada, verujemo da će biti sigurno čuvana i sačuvana dok se ne nađe na najprirodnijem i najpravičnijem mestu.

I NJegošev "Gorski vijenac" jedva da je našao prostor u crnogorskim čitankama...

- NJegoš, sa svojim grandioznim opusom, predstavlja okosnicu kulture naroda, ne samo u Crnoj Gori, već i u regionu, pa i šire, tako da je nemoguće potisnuti njegovo stvaralaštvo, njegov lik i poruke narodu sa ovih i širih prostora. Vladika svojim imenom i delom predstavlja kulturno znamenje i vertikalu duhovnosti i književnosti ove zemlje, tako da svi pokušaji i nastojanja da se marginalizuje lik pesnika i vladara Crne Gore neće proći. Verujem da je prošlo vreme onih koji, ne samo da su verovali, nego su i sve nas pokušavali da ubede "da je istorija počela danom njihovog ufoteljenja". Sve ukazuje da mora predano da se radi, te da se okrene svaka prašnjava stranica dok se sagledaju razmene štete koju je, naročito obrazovanje pretrpelo u poslednjih 30 godina i tu će biti mnogo toga što će morati da se ispravlja.

Kako zaštititi kulturna dobra Crne Gore od propadanja?

- Država Crna Gora mora, svakako, da uloži još veća finansijska sredstva. To je proces u kontinuitetu, kao imperativ i u ovom vremenu, te će resorno ministarstvo, i Vlada u celini, učiniti sve da očuvaju našu kulturnu baštinu. Na tom poslu imamo i vrsne stručnjake, koji će dati svoj maksimalan doprinos i na planu novih izazova u očuvanju kulturnih dobara Crne Gore. Pohara Narodnog muzeja, u meri u kojoj su tačni do sada dostupni podaci, nije samo bruka za Crnu Goru i njene građane nego, moglo bi se s pravom reći, i civilizacijsko zastiđe. Međutim, ona se, očito, uklopila u opštu poharu koja je ovde duže vreme sprovođena, zbog čega je skoro prećutno i prošla i samo se sporadično spominjala. Uverena sam da će taj nezabeležen presedan dobiti institucionalni odgovor, kako se nešto slično ne bi više nikada ponovilo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)