Dok nobelovac Handke jedva čeka da poseti Beograd, Dežulović prestonicu Srbije posmatra iz ugla inferiornog provincijalnog mraka

Novosti online

13. 12. 2020. u 18:03

PRIČU o lažnoj eliti, o umišljenim veličinama koje sebi daju za pravo da vređaju ceo jedan grad, da nipodaštavaju vrednosti svih onih koji nisu saglasni sa njihovim mišljenjem, najbolje oslikava intervju izvesnog hratskog novinara, pisca i kolumniste Borisa Dežulovića.

Док нобеловац Хандке једва чека да посети Београд, Дежуловић престоницу Србије посматра из угла инфериорног провинцијалног мрака

Foto: Aleksandar Golić/Printskrin

Dežulović za ,,Nedeljnik" tvrdi:

- Beograd jednostavno više nije grad, to je tek malo veća kasaba, Dubai za siromašne, ili Jagodina za bogate, blatnjava, tužna selendra koja izgleda kao da ju je snimio Radoš Bajić na metamfetaminima.

Foto: M. S.

Sa druge strane, Nobelovac Peter Handke za ,,Novosti" otkriva da vreme u korona zatvaranju provodi čitajući Ivu Andrića, i otvoreno govori o želji da što pre poseti Beograd.

- Može li se sad u Beograd avionim iz Pariza - raspituje se Handke, u gotovo svakom našem razgovoru, pa i ovom. - Želeo bih da dođem, konačno, za Novu godinu. Ovu, običnu, ili pravoslavnu. Nedostaje mi duh srpske prestonice. Hteo bih da ostanem izvesno vreme u Beogradu, da se družim s nekoliko mojih srpskih prijatelja. Uželeo sam ih se.

Znatiželjan je s tim u vezi. Ima pregršt pitanja.

- Jesu li hoteli otvoreni, radi li "Moskva" - pita, pa mu je drago kad u odgovoru sazna da bi mogao, jednostavno, da rezerviše kartu i dođe, naruči kafu, i u lobiju sluša klavir, dok napolju beogradske januarske noći teku svojim usporenim ritmom.

Ali, restorani se zatvaraju već u 17 časova.

- I, to je sve? Šteta! Volim da večeram u srpskim kafanama, volim njihovu atmosferu i duh.

Kažu da je lepota u očima posmatrača. Handke u Beogradu ne ide na splavove, već posećuje centre kulture u srpskoj prestonici. Nobelovcu ne pada na pamet da nipodaštava selo, što i ne priliči intelektualcu.

To više priliči anonimnim i neuspelim piscima koji su se rodili u radijatoru i koji pokušavaju sebi da podignu cenu nipodaštavajući veličine popout Mome Kapora, Bore Đorđevića ili Minimaksa. 

Foto Z. Jovanović

Nije netačna tvrdnja da ,,grad čine njegovi ljudi", ali očigledno da Handke i Dežulović ne provode svoje vreme u Beogradu sa istim ljudima.

Beograd je pun vrednih i poštenih ljudi, onih koji su u njemu rođeni ili koji su došli iz drugih krajeva Srbije ili iz srpskih zemalja, a onih drugih ima svuda. Takvih ima svuda, ima ih u Jagodini, u NJujojrku, u Parizu, u Londonu, u Moskvi... Ima ih i u Beogradu, ali to nije razlog da se generalizacijom, koja je svojstvena ogorčenim i neinteligentnim ljudima, vređa čitav jedan grad.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (16)