Neoplanta bogatija za 82.000 sadnica: Rezultat bi bio još impresivniji da korona nije usporila ozelenjavanje

- Da nije bilo epidemije virusa korona, uspeh bi bio neverovatan - rekao je on obraćajući se studentima pejzažne arhitekture i drugim gostima.

Grad je, u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu i sa stručnjacima, napravio strategiju o tome šta treba saditi, gde i zašto i kako da se na najbolji način održava ono što je zasađeno, rekao je gradonačelnik predočivši cilj da u gradu svake godine bude 70.000 novih sadnica.

Prof. dr Saša Orlović, predsednik Saveta za ozelenjavanje napominje da u urbanim uslovima nije lako podići zelene površine, ali, kako dodaje, to je neophodno radi stvaranja zdravijih i humanijih uslova za život.

- Novi Sad trenutno ima 12 kvadratnih metara zelenila po stanovniku. Želimo da te površine uvećamo, a procenjeno je da u narednim godinama možemo da napredujemo najmanje kvadrat po stanovniku. Posebnu pažnju posvetićemo vertikalnom ozelenjavanju, jer imamo mnogo zgrada i neophodni su nam zeleni zidovi - kaže profesor Orlović, i napominje da je stvaranje "zelenog prstena" oko grada prioritet.

Projekat očuvanja zelenila  Foto Z. Grumić

On ističe da je pri kraju izrada projekta vetrozaštitnih pojaseva oko Novog Sada, koji predviđa 500 kilometara novih drvoreda koji će grad čuvati od vetra, vezivati ugljen- dioksid i tako ublažavati efekte klimatskih promena.

- Namera nam je da uvedemo monitoring sistem koji prati vitalnost stabala, pa da Novi Sad postane peti grad u svetu, uz Moskvu, Berlin, Rim i Leće, sa tako modernom tehnologijom koja se uklapa u koncept "Pametnog grada".

SADNICA

PROFESOR Orlović poklonio je gradonačelniku Vučeviću sadnicu hrasta, da je zasadi na mestu u gradu koje on odabere.

PARKOVI

GRAD je u protekle četiri godine uredio Kamenički park, Limanski je uređen tako da sad ima 30 odsto više zelenila nego ranije, a u toku je rekonstrukcija Dunavskog parka.

Počeli su radovi na izgradnji novog velikog parka između Novog naselja i Detelinare, a u planu je rekonstrukcija Futoškog parka i izrada katastra zelenila. Taj projekat vredan je 27 miliona dinara i biće realizovan u saradnji sa nemačkim partnerima.