ZADRUGARI Zemljoradničke zadruge "Voćar Slankamen" rade punom parom uprkos vanrednom stanju i pandemiji virusa korona. Poslušali su sve apele ministra Milana Krkobabića, zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća - povećali su bezbednost i zaštitu zadrugara, kooperanata i svih zaposlenih, pomažu starijim zadrugarima, a posla ima i za 30 sezonaca!

Zadruga je osnovana pre devet godina u Novom Slankamenu. Nastala je udruživanjem voćara iz ovog mesta, ali i Beške, Slankamenačkih vinograda, Maradika i Novih Karlovaca. Udružena 42 voćara šest različitih nacionalnosti sade na 600 hektara, a proizvode pretežno jabuke, ali i breskve i šljive. Više od 80 odsto roda završi na trpezama Rusije.

Da bi napravili ozbiljnu zadrugu koja će ostati i njihovim unucima i odolevati i najvećim krizma, poput trenutne, uložili su, vele, ne samo dva miliona evra sopstvenih sredstava, založili svoju dedovinu da bi dobili kredite, već i mnogo truda, znanja i upornosti.

JABUKE BOLNICI VOĆARI iz Starog Slankamena su se organizovali i odneli voće pacijentima bolnice u Slankamenu. Za nekoliko dana će ponovo obići pacijente i obradovati ih zdravom poslasticom iz svojih voćnjaka.

- Morali smo da budemo odlučni i složni i samo to je bio način da opstanemo i da nas više nakupci ne ucenjuju - kaže Nikola Kotarac, direktor Zadruge. - Naša hladnjača je kapaciteta 3.000 tona, a osim toga i zadrugari imaju svoje male hladnjače u sklopu gazdinstava, pa imamo dovoljno kapaciteta da skladištimo voće, sačekamo dobru cenu i prodamo ga na inostranom tržištu.

Godišnje ovi voćari oberu oko 7.000 tona slatkih plodova. Pre dve godine "Voćar Slankamen" se udružio sa još tri voćarske zadruge i formirali su tada složenu zadrugu "Složni voćari". Velika pomoć i odskočna daska ovoj složenoj zadruzi bila je pomoć stigla preko programa ministra Krkobabića.

- Dobili smo 500.000 evra bespovratnih sredstava i uložili ih u kupovinu mašine za sortiranje, pakovanje i klasiranje voća - kaže Kotarac. - To nam je omogućilo da zaposlimo oko 30 radnika, koji su svaki dan prijavljeni i osigurani. Među našim zadrugarima ima i starijih od 70 godina, pa se trudimo da ih odmenimo i pomognemo im oko svih poslova.

A kako naš sagovornik kaže, posla trenutno ima oko orezivanja, tretiranja voćki, kao i pakovanja i spremanja za prodaju i izvoz.

- Zaštita je na prvom mestu prvo rakijica, pa maska i rukavice - kaže kroz smeh ovaj zadrugar. - Radimo punom parom, kao da je svaki naredni dan poslednji. U hladnjači je sada 1.500 tona voća koje čeka da bude izvezeno, a potražnja za našim voćem je izuzetna. Nameravamo da pokrenemo i svoju proizvodnju, a planiramo i da napravimo sopstvenu solarnu elektranu, čime ćemo mnogo uštedeti.

Većina proizvodnje se izveze u Rusiju, a oko 30 odsto završi na domaćem tržištu. Preko kompanija sa kojima sarađuju i u toku pandemije, njihovo voće stiže u inistrane megamarkete.

SEME POŠTOM U SKLOPU inicijative ministra Milana Krkobabića kako pomoći poljoprivrednicima, domaćinima, pokrenuta je još jedna akcija, besplatna isporuka na kućnu adresu semena za prolećnu setvu. U dogovoru sa "Poštom Srbije" i Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ko želi, može da se prijavi i seme će mu biti doneto do praga.

- Područje novog Slankamena i okoline ima dugu tradiciju gajenja voća, kao i vinove loze, duže od veka, što ne čudi jer su ovde uslovi idealni - kaže Kotarac. - I sada smo odlično organizovani, svojim zaposlenima pružamo svu stručnu pomoć, komercijalno, pravno, savetima. Besplatno dajemo savete i podršku drugim domaćinima koji nameravaju da osnuju zadrugu. Nismo otpustili nijednog radnika i važno nam je da se izborimo za svakog zaposlenog. Shvatili smo da je u zadrugarstvu napredak, odnosno da zahvaljujući udruživanju, lakše možemo doći do kupaca, postići bolju cenu. Mnogo nam znači što ministar Krkobabić i njegov tim promovišu te vrednosti.

Po rečima ministra Milana Krkobabića, zadruge su kao oblik organizovanja poljoprivrednika, i u ovim kriznim vremenima pokazale da mogu lakše da se odupru i izbore sa svim nedaćama.

- Zadružni postulati kao što su samoinicijativa i solidarnost, pokazali su se na delu, ukazujući nam da na tome treba raditi i ubuduće, jačanjem zadružnog sektora - kaže Krkobabić. - Da tako misle i domaćini Srbije govori i to što je za vreme vanrednog stanja osnovano 10 zadruga. Objedinjeni na ovaj način, lakše obavljaju neophodne poslove, nalaze kupce za svoje proizvode i pomažu se međusobno. U selima Srbije zadružna ekonomija, ali i zadružni duh, nemaju alternative.