TOKOM svake olimpijske godine velike nade se polažu u Zoranu Arunović (33), našu reprezentativku u streljaštvu, koja je prva od svih srpskih sportista obezbedila vizu za Tokio. Ništa drugačije nije ni ovog puta, bez obzira na to što u Londonu i Riju nije uspela da zauzme mesto na pobedničkom postolju. Ovog leta otvara joj se velika šansa da dođe do jedine medalje koja joj nedostaje.

Prethodna iskustva sa OI ne mogu da joj izmame osmeh na lice, ali je sigurna da će joj značiti u pohodu na odličje u Tokiju.

- Prve Igre pre osam godina su u meni budile drugačiji osećaj nego sada, jer su bile nešto sasvim novo - objašnjava Zorana. - Bila sam mnogo mlađa, ne samo kad gledamo godine, nego kad uporedim iskustvo, zrelost... U međuvremenu se mnogo toga izdešavalo, imala sam mnogo poraza i njih ću da stavim na prvo mesto, pre pobeda. Mislim da iz njih čovek može mnogo da nauči. U Tokiju ću pokušati da iskoristim znanje koje imam i sve što sam do sada uradila, da osvojim medalju.

Ogromna očekivanja srušila su joj se u Brazilu kao kula od karata, pa se tih trenutaka priseća sa setom u glasu.

- U Riju mi je bilo veoma teško - priznala je Zorana, pa okrenula ploču na pozitivnu stranu. - Ali ono što je najlepše u samom konceptu OI, jeste ta atmsofera koju ne možemo često da vidimo. Svi mi smo na jednom mestu, praktično živimo zajedno i idemo ka istom cilju, a to je osvajanje medalje. Tu čovek može samo mnogo da nauči. To su trenuci kada vidite da nije vaš način rada jedini mogući, već da postoje i drugi. Takve stvari obogaćuju moj život.

Tačan recept za uspeh na najvećoj planetarnoj smotri ne postoji, ali neke naznake, ipak, postoje.

- Pročitala sam veoma zanimljivu rečenicu, kaže: "Što više treniram, sve više sreće imam". Sreća sama po sebi kao faktor ne može da bude presudna. Da bi sportista osvojio medalju na OI, potrebno je mnogo stvari da se poklopi. Pre svega na treningu, jer to nije ravna linija koja ide naviše, već je stalno gore-dole. Treba imati na umu da medalja ne čeka samo mene, već da će doći 40 takmičarki koje će se spremati da uzmu odličje. Trebalo bi imati u vidu da je to strasno takmičenje, i da u principu onaj ko najbolje "hendluje" stres moći će da pokaže najbolje rezultate - zaključila je Zorana Arunović.

PRIJATELjSTVO SA KOŠARKAŠICAMA
ZORANA gaji veliko prijateljstvo sa košarkašicom Sonjom Vasić, a i sa ostalim članovima te reprezentacije.

- Sa Sonjom se družim još od 2009. godine, njenog supruga Miloša sam upoznala koju godinu kasnije... A ostale košarkašice znam uglavnom sa OI. Mnogo mi je drago što ćemo svi ponovo biti zajedno u Tokiju. Uživam dok gledam prijatelje kako ostvaruju uspehe. Baš sam bila emotivno na rolekosteru kada su igrale EP u Srbiji, mogla sam da osetim taj pritisak domaćeg terena. Način na koji su one došle do bronze na mene je ostavio veliki utisak i činjenica da ih sve poznajem je imala dodatnu težinu. Tako da, biće nam lepo na OI, garantovano.