Mandić za “Novosti”: Gol Hrvatima šraubom mi je jedan od najdražih

DUŠAN Mandić (25) - div u bazenu. Levoruki vaterpolista je godinama jedan od najboljih igrača na svetu, njegovo golovi su spektakularni, kao letošnji u finalu Svetske lige na Tašmajdanu protiv Hrvatske. Ipak, "bomabarder" Pro Reka će prošlu godinu najviše pamtiti po tome što se oženio i postao otac Lenke. Zato mu je doček 2020. ostao u srcu.

- Novu godinu sam dočekao kod kuće, sa porodicom. Pre skoro četiri meseca postao sam otac i uživam u novoj ulozi roditelja zajedno sa suprugom. Imam sreću ovog puta, jer ću i za Božić biti kod kuće sa njima. U ovom trenutku to mi najviše prija i presrećan sam zbog toga - priča, za "Novosti", Dušan Mandić.

Trofejni "delfin" ističe da mu je supruga Slađa, otkad su počeli da se zabavljaju, velika podrška i oslonac u životu.

- Rođenjem ćerke i krunisanjem naše veze brakom, mi smo na pravi način zaokružili našu dugogodišnju vezu i ostvarili se kao roditelji. Naš tim je sada jači za još jednog člana. Porodica mi je na prvom mestu. Nova, velika odgovornost i potpuno nova motivacija za sve u životu. Svako odvajanje od njih, pa makar i na nekoliko dana, sve je teže, jer Lenka brzo raste. I sve ide nekako brže, a ja želim da što više vremena budem uz njih, ne želim ništa da propustim - priča Mandić.

Ono po čemu Mandića navijači posebno pamte su efektni golovi, a o šraubi protiv Hrvata se i danas priča.

- To mi je jedan od najdražih golova koje sam postigao za reprezentaciju. Bila je to još jedna od mnogih velikih i značajnih utakmica koje smo odigrali sa Hrvatskom, a jak pljusak i to što niko nije otišao sa Tašmajdana, što su nas svi bodrili do kraja, mnogo je ulepšalo celi događaj. Naravno, utakmica se završila našom pobedom, i to je bio vrhunac te večeri, jer smo osvojili vizu za Olimpijske igre u Tokiju - naglašava Mandić.

Dušanovo prvo veliko takmičenje su bile Olimpijske igre 2012. u Londonu. Veoma brzo je postao i jedan od lidera, i smatra da je tim spreman za smenu generacije:

- Kao budućim nosiocima, ukazala nam se prilika da se oprobamo na SP u Južnoj Koreji. Zauzeli smo peto mesto i mislim da smo pokazali da možemo sa svima da igramo i da imamo potencijal.

Svestan je Mandić da im neće biti nimalo lako da naslede najtrofejniju generaciju:

- Moraćemo mnogo da radimo, da krenemo od nule kako bismo pokušali da dostignemo nivo koji je dostigla ova generacija.

Srećan je što igra s Filipovićem i u Pro Reku i u reprezentaciji:

- Filip je jedan od najboljih levorukih igrača svih vremena i zahvalan sam što sam imao privilegiju da igram sa njima i u klubu i u reprezentaciju. Mislim da svaka ekipa treba da ima minimum jednog ili dvojicu levorukih igrača. Protivnici bolje znaju kako je igrati protiv nas.

Mandić je karijeru počeo da gradi u Primorcu, afirmaciju je stekao u Partizanu, a poslednjih godina se dokazuje u Pro Reku.

- Imao sam stvarno sreću da igram u tim klubovima. Pogotovo sam imao sreću da igram za Partizan kada je bio na vrhuncu. Ali najvažniji od svega ovoga su ljudi sa kojima sam imao priliku da sarađujem, a sa nekima i dalje sarađujem. Zato ću ići redom: Tujković, Matković, Vučković, Matanović (Primorac), kroz mlađe kategorije i na ulasku u prvi tim, pa u Partizanu Milanović i Vujasinović, s kojim sam igrao dve godine. U Pro Reku opet Vujasinović, i sada Ratko Rudić, a u reprezentaciji Udovičić na samom početku i Savić, najduže. Samo sam naveo prezimena, gde poznavaoci vaterpola mogu da vide da sam imao sreće da radim sa najboljima i da učim od najboljih - naglašava Mandić.