Cvetić: Radim u kuhinji od ranog jutra, da bih mogao da treniram

STANDARDNO osmočasovno radno vreme ne sprečava Jovana Cvetića (20) da svakog dana posle posla poslednje atome snage uloži u sport koji voli najviše na svetu - mačevanje. Već devet godina sa mačem u ruci, dok mu se pred očima vrte slike oca, nekadašnjeg državnog šampiona, zamišlja sebe na OI...

- Moj pokojni otac je počeo da trenira mačevanje daleke 1970, a sedam godina kasnije je osvojio prvenstvo naše zemlje, ali sabljom. To je bio moj najveći motiv da se upustim u iste vode - pojasnio je Cvetić, odnedavno juniorski prvak Srbije, kako je sve počelo. - Ako bog da, želeo bih za četiri godine da budem među učesnicima najveće sportske smotre u Tokiju, radiću na tome, iako svima zvuči nemoguće. Mislim da je sve u glavi i da može da se postigne i ono što deluje nestvarno.

S obzirom na to da je u Srbiji ovaj sport zapostavljen, uz činjenicu da je skup, da bi se bavio njime, Jovan tokom radne nedelje mora da radi kao kuvar u jednom beogradskom restoranu.

- Ustanem u 7.00, pa odem na posao. Onda prži, seci, mešaj... Radim u kuhinji i kažu da sam veoma dobar u tome. Zanimljivo je, ali ja ipak gajim ljubav samo prema mačevanju. Malo se odmorim, pa s mnogo entuzijazma idem na trening. S obzirom na to da radim, onda mogu da odvojim novac i za neke turnire "napolju". Posvećen sam sportu, ali od nečega mora i da se živi.

Škola ga nije posebno zanimala, okrenuo se drugim stvarima, pa sebe, po idealnom scenariju, vidi u ulozi trenera.

- Žarka Bojovića, koji me trenira, vidim kao idola, tako da bih želeo da krenem njegovim putem. On sve shvata na neki duhovan način, kroz meditaciju, a taj pristup meni prija. Kad izađem da se borim, trudim se da se smirim, duboko dišem, ne mislim ni o čemu, sve je crno, kad otvorim oči tu je njegov mač, moj i to je to.

Po njegovom mišljenju, mačevanje predstavlja stil života.

- Kažu da je ovaj sport kao šah ali telom, tako da ima psihičkih igara. Zahteva mnogo kondicije i fleksibilnosti, ali džabe ako to ne isprati "dobra" glava. Često sebe uhvatim da razmišljam kao da sam pod maskom i kao da sam na pisti, a tad su smirenost i koncentracija na najvišem nivou - pojasnio je Cvetić koliko mačevanje utiče na njegov život.

DALEKO OD VRHUNSKIH

KOD nas je mačevanje veoma loše kotiran sport, ima samo osam aktivnih klubova. MK Železničar iz Beograda, u kome karijeru gradi Cvetić, ove sezone ima 11 muških i četiri ženska takmičara...

- Strašno smo daleko od vrhunskog mačevanja. Iz mog kluba od otvaranja 1953. godine do dana današnjeg samo dva takmičara su bila na OI.