Fudbal

Dragan DŽajić: Glasaću za Aleksandra Vučića, to ne krijem, SNS će da pobedi

J. Sekulić

20. 03. 2016. u 11:40

Fudbalska legenda o sportu, odnosu sa srpskim premijerom, Beogradu, migrantima, priznanju UEFA... Političari danas ne komanduju našim sportom, ne vidim problem što vole neki klub, ili navijaju za njega

Драган Џајић: Гласаћу за Александра Вучића, то не кријем, СНС ће да победи

DRAGAN Džajić je legenda koja traje. Tolike godine u žiži, toliko pohvala, priznanja, trofeja, a on sve to prima s iskonskim mirom kao da je to nešto što se podrazumeva. Nikada od njega nećete čuti "ja pa ja", i kada on lično dobija priznanja, brzometno ih vezuje za Crvenu zvezdu.

Kada je proglašen za najboljeg jugoslovenskog fudbalera svih vremena, prvo što je rekao jeste da je počastvovan jer je Jugoslavija imala more igrača svetskog kalibra. Kada ga je nedavno UEFA nominovala među 50 najboljih igrača koji su igrali na evropskim prvenstvima do sada, opet nije "pao u nesvest", nego je tu vest primio kao... Ali, bolje poslušajte Džajića.

* Ne daju vam mira, morate opet u prošlost da biste objasnili budućnost top 50?

- Bilo bi dobro da mi ovako stalno ne daju mira. Šalu na stranu, veliko priznanje, ali da ne budem ni lažno skroman, utakmice na dva evropska prvenstva zbog kojih sam nominovan bile su zaista odlične. Generalno, za mene je to velika satisfakcija.

* Šta je za vas značajnije: što ste proglašeni za najboljeg fudbalera Jugoslavije svih vremena ili što ste nominovani u UEFA?

- Ne mogu to da delim, mada, možda je značajnije ovo prvo. Jer, ja sam se 13 sezona dokazivao na našim terenima, gde sam imao stalne provere, gde se uvek gledalo da li jesi ili nisi. A opet, priznanje UEFA, ma kako se to glasanje završilo, za mene je šlag na tortu moje igračke karijere.

* Kroz celu karijeru pratila su vas priznanja, a vi ste ostali čvrsto na zemlji?

- Ja sam davno shvatio da, kada dođeš do priznanja, imaš mnogo veće obaveze. Kada stekneš ime, moraš da ga braniš iz utakmice u utakmicu. Nema opuštanja, jer si uvek podložan kritikama, i dobronamernim i onim drugim.

* Da li je skromnost u sportu vrlina ili...?

- Ako mislite baš na mene, mogu samo da kažem, ja sam takav - kakav sam, to je ono što nosim sa sobom. I zato ne bih pričao o sebi.

* U Crvenoj zvezdi igrač, direktor, predsednik, koja je uloga najteža?

- U Crvenoj zvezdi nema lakih uloga. Sve su lepe i izazovne. Naravno, najviše sam voleo da igram fudbal. Kada sam postao tehnički direktor, sam sam sebi osmislio kako ću da funkcionišem i uživao sam u tome. Predsednička funkcija je za mene bila i čast i priznanje, ali, i tada sam bio češće na terenu i u svlačionici nego u kancelariji.

* U čemu i koliko sada pomažete klubu, treneru, igračima?

- Duboko sam svestan šta znači počasni predsednik i ponašam se u skladu s tim. Imam odličnu komunikaciju sa Grofom Božovićem, koji je sjajan i trener i čovek, odem kod Zvezdana Terzića, svratim do Toze Mijailovića... Osećam se prijatno, diskutujemo o fudbalu, naravno. Kažem svoje mišenje kada me pitaju, dam i neki savet, ali nikada ne idem preko mišljenja onih koji vode klub. To je, pre svega, stvar kulture, a i pokazuje da niko u klubu ne treba da bude opterećen mojom pojavom jer nemam nikakvih ambicije osim da Zvezda pobeđuje.

PONOSAN NA TRI DAME * PORODICA kao utočište, ćerka Dragana je postala popularna?
- Tu nema ni dileme ni mnogo priče. Porodica je za mene sve, od malih nogu do dana današnjeg. Dragana se bavi manekenstvom, voli taj posao, uspešna je i ne vidim zašto bih joj stajao na putu. Ali ja sam ponosan i na drugu ćerku Sanju, koja se zaposlila i ima svoj život koji se ne vidi na novinskim stupcima. Tu je, naravno, supruga Branka, 27 godina smo u braku, zajedničkim snagama pratimo našu decu, usmeravamo ih, korigujemo ako treba...

* Kako svoju Zvezdu sada vidi počasni predsednik?

- I kroz karijeru uvek sam gledao dalje. Većina učesnika Lige šampiona ne bi u našoj ligi pobedila 22 puta zaredom, a za takav uspeh zasluge pripadaju i igračima i stručnom štabu i funkcionerima. I u svemu moraš da budeš mudar. Zvezda ne trpi da gubi i sa tim moraju da se suoče svi koji su u crveno-beloj porodici. Na pragu smo titule i znamo sve vrline i mane ovog sastava i zato niko ne sme da nameće priču o kvalifikacijama, Evropi, a da zaboravlja da još ima da se igra kod kuće. Uveren sam da to svi koji vode klub znaju, mnogo puta smo o tome pričali...

* Stadion Crvene zvezde se sada zove "Rajko Mitić", velikan je dobio i svoju ulicu. Koliko je za Zvezdu važno što je Rajko postao besmrtan i na ovaj način?

- Kada je Rajko u pitanju, moram da istaknem da sam ga uvek cenio i poštovao. Imali smo sjajan odnos, često je dolazio kod mene, znali smo dugo da pričamo o Zvezdi, fudbalu, ali i o životu izvan stadiona. Bio je neverovatno miran i skroman čovek.

* Šta mislite o tome što su i dve beogradske hale dobile imena "Aleksandar Nikolić" i "Ranko Žeravica"?

- Uvek će biti onih koji su i za i protiv, ali ja kao sportista to podržavam i ne samo kada je u pitanju fudbal već i košarka, i drugi sportovi.

* Boža Maljković kaže da velikani treba da dobiju takva priznanja dok su još živi, pa je, u intervjuu "Novostima" nedavno rekao da smatra da Terazije treba da se zovu Trg Novaka Đokovića?

- Svako ima pravo na svoje mišljenje. Lično, poštujem sve što Novak radi, ali ne bih komentarisao Maljkovićevu izjavu.

* Da li očekujete da i vi jednog dana dobijete, na primer, svoju ulicu u Beogradu, možda negde blizu "Marakane"?

- Ne, taman posla. Kunem se u sve na svetu da nikada nisam razmišljao o tome. Meni je samo važno šta sam za života uradio, a šta će biti, zaista me ne interesuje.

* Da li se i koliko politika umešala u sport?

- Naravno da se nije umešala. To su (p)razne priče, a iznose ih uglavnom oni koji su nečim nezadovoljni. Tako to bar ovde u Srbiji funkcioniše. A to što neki političari vole sport, navijaju i to ne kriju, pa šta je tu problem? Uvek su se političari vezivali za neke klubove, ali da su njima komandovali ili rukovodili, ja to nisam ni video ni doživeo.

* Da li sport može bez politike, pogotovo u ovo vreme?

- Može, i nije u tome problem. Ako mogu da pomognu, sportu uopšte, zašto to ne bi učinili. Međutim, kod nas sve dobija drugu konotaciju, ima mnogo zloupotreba bez činjenica i to je ono što smeta i iritira.

* U poslednje vreme vas povezuju sa SNS, izjavili ste da niste bili na "tajnoj večeri", ali da navijate za Aleksandra Vučića i da ste uvereni da će pobediti na izborima?

- Nema tu nikakvog povezivanja, pa ja sam punoletan i valjda imam pravo na svoje mišljenje. Smetaju mi, ipak, tolike izmišljotine. Ako treba da ponovim ono što sam već za "Novosti" rekao: nisam na listi, ali glasaću za Aleksandra Vučića. Nisam bio ni na kakvoj večeri, pogotovo tajnoj, ali bih otišao da je priređena i da sam pozvan. I tačno je da verujem da će SNS pobediti na izborima.

FUDBALSKI DRIM TIM * DA li biste sastavili 11 najboljih i reći postoji li kralj fudbala, po vašem mišljenju?
- Ne bih se usudio da sastavim taj drim tim, jer iz tih top 50 mogu da se sastave tri-četiri tima. Kada je ona starija generacija u pitanju, naravno da bih digao obe ruke za Pelea, ali tu su i Krojf, Bekenbauer, ja sam posebno cenio Euzebija, pa se pojavio Maradona. I kako to u fudbalu ide, onda je eksplodirao Ronaldo, ali onaj brazilski Zuba, i ja sam pomislio: niko kao on! A eto, sada gledamo drugog Ronalda, ovog iz Portugalije, pa očaravajućeg Mesija... Svako vreme, očigledno, ima svoje junake.

* Kakav je vaš odnos sa Aleksandrom Vučićem, kada ste ga upoznali, da li se sada viđate?

- Vučića sam upoznao pre 20 godina i imam mnogo razloga da ga cenim i poštujem. Čujemo se ponekad kada se interesuje kako igra Zvezda, kakvi su planovi, a poslednji put sam ga video kada se otvarao put na Ubu. Zar nije prirodno da prisustvujem tom činu, ja sam rođen na Ubu, volim da tamo odem, i to prilično često činim, odmorim se, relaksiram, opustim...

* Da li bi Dragan Džajić mogao da bude političar?

- Kasno je za to. Uvek sam bio i biću čovek fudbala, to bar svi znaju. Ali imam pravo na svoje mišljenje i političko opredeljenje, koje ne krijem. Ne znam zašto bih to radio, nemam čega da se plašim, jednostavno, radim onako kako mi srce govori.

* Kako vidite Beograd i Srbiju za godinu-dve?

- Optimista sam, pozitivan. Koliko vidim, sve ide uzlaznom linijom. Kada se neko trudi i radi, ružno je kada se taj napor nipodaštava. Zna se u kakvoj situaciji je Srbija, a negacijama se ne pomaže već odmaže.

* Migranti su svuda oko nas, da li vas to plaši ili smatrate da im treba pomoći?

- Meni je žao svih ljudi koji se nalaze u toj situaciji, ali smatram da je Srbija migrantima već dovoljno pomogla. I mi smo imali, a i dalje imamo, problema sa izbeglicama, koji moraju da se reše. Život je čudo, eto, opet posle poplava treba pomagati ljudima koji ne mogu da se odbrane od nepogode, a opet, i sa tim mora da se živi.

* Kuda to ide ovaj svet?

- Mnogo toga se promenilo i menja se gotovo svakodnevno. Preostaje nam jedino da se pripremamo i usklađujemo neko svoje bitisanje sa onim što dolazi.

Dragan Džajić, legenda koja traje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije