Fudbalsko srce visokog rizika

FUDBAL je odavno postao veliki biznis, novac je, naravno, postao pokretač, pa više i ne čudo što je u neku ruku postao gladijatorski sport. Igrači se za mnoge stvari ne pitaju, igraju i povređeni, a ritam je neverovatan, oni najbolji koji nose dresove velikih klubova, sa reprezentativnim mečevima zaustave se na kraju godine i do brojke 70.

Ali, fudbal se i voli, a ovo je priča o čoveku koji rizikuje život svakog puta kada istrči na teren. Reč je o Danijelu Englebrehtu (24), Nemcu iz Kelna, igraču Štutgarter Kikersa, koji je u julu 2013. kolabirao za vreme utakmice, a konstatovano je zapaljenje srčanog mišića i poremećaj srčanog ritma.

I to ne bi predstavljalo neko čudo, da ovog decembra Danijel nije ponovo zaigrao, ušao je u igru u 87. minutu i pogodio mrežu u 90! Proslavljajući gol, Engelbreht je pokazao majicu na kojoj je pisalo: "Ništa nije nemoguće".

Nemoguće nije, ali, da li je dozvoljeno? Jer, mladi nemački napadač je imao četiri operacije, a ispod kože mu je ugrađen defibrilator. Lekari su prvo rekli ne, ali je on zaigrao na sopstvenu odgovornost.

- To je van pameti, ne razumem kako je mogao da dobije dozvolu lekara - pita se i predsednik Zdravstvene komisije FSS, prof. dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije. - To bi bilo kao kada bi neko pao na vozačkom ispitu, pa rekao, nema veze ja ću da potpišem i odgovaram.

Bilo kako bilo, Englebreht je svoje isterao, a kasnije je za "Gardijan" pričao:

- Jedno vreme sam živeo kao stogodišnjak, zbog lekova sam stalno bio umoran, a nisam mogao da spavam po čitavu noć. Uzimao sam i toliko tableta da sam počeo da haluciniram, budio sam se i "video" ljude koji sede na mom krevetu...

Želja da se vrati na teren bila je ogromna i 1. novembra ove godine vratio se treninzima. Lekari su podatke iz defibrilatora analizirali svakog dana...

- Šta to vredi - objašnjava dr Ristić. - Defibrilator se ugrađuje kada su u pitanju teški srčani problemi. Šta će se desiti ako tog dečka u taj deo grudi udari jako upućena lopta. Ili ga neko udari glavom ili laktom. U tom slučaju neće mu vredeti ni ta zaštita koju nosi ispod majice. Defibrilator, u principu, i nije sprava predviđena za sportiste, ona služi da pomogne da se stigne do bolnice... On može da pomogne kada je u pitanju WPW sindrom, tada se povremeno kod ljudi koji imaju zdravo srce iz nekih razloga puls digne na 200, a onda defibrilator reaguje i vraća ga u normalu...

Ipak, Nemac se vratio na teren. U trećoj nemačkoj ligi.

- Osećam se čudno, nosim zaštitu i moram da se naviknem na nju. Pošto sam napadač, često loptu moram da primim grudima. U početku sam mislio da ću umreti, ali sam shvatio da, pre svega, moram da verujem svom telu - priča Danijel.

I tako, Danijel Engelbreht je pobedio sebe, ali i lekarske komisije, opet igra fudbal.

- Ako su mu dozvolili da igra, onda je to nešto zaista specifično. Praktično nemoguće - ne odstupa od svog mišljenja dr Miljko Ristić.

A mi, očigledno, uskoro možemo očekivati da se fudbalski profesionalci, zarad para ili ljubavi, potpuno pretvore u robote...

BELGIJANAC VAN LO PROBIO BARIJERU

KADA je došao u situaciju da mora da ostavi fudbal, Engelbreht je inspiraciju za nastavak karijere našao u primeru iz Belgije. Naime, Entoni van Lo je prvi fudbaler koji igra sa deflibratorom koji mu je ugrađen 2008. godine.

I ne samo to, 2009. je kolabirao zbog srčane aritmije, ali mu je defibrilator šokom vratio srce u normalan ritam.

- Moje oštećenje je nešto ozbiljnije - pričao je Engelbreht. - Ali primer Van Loa mi je ulio hrabrost i sigurnost. I evo me na terenu. Srećan sam jer bez fudbala ne bih mogao da živim.