O Ćosićevim vernicima i odmetnicima: Goran Šušljik najavljuje nove projekte Vreme zla i Vreme smrti

MAJA JEŠIĆ

01. 03. 2020. u 11:16

Glumac i producent o odgovornosti i dubokim pitanjima nacionalne istorije

О Ћосићевим верницима и одметницима: Горан Шушљик најављује нове пројекте Време зла и Време смрти

"Koreni" Foto IMDb

SVOJ "prostor slobode" osetio je i osvojio jako rano, igrajući sa devet godina u školskoj predstavi. Iako tada nije znao da će umetnost biti njegovo životno opredeljenje, taj osećaj slobode ga je nadahnuo i doveo do toga da je danas jedan od naših najcenjenijih glumaca. Nebojša Dugalić, kolega sa FDU, kaže da se uvek izdvajao posebnim analitičkim pristupom svakom glumačkom zadatku, pa mu je u jednom trenutku profesor Vlada Jeftović (u čijoj klasi je bio) rekao da će "ga rado preko veze prebaciti na dramaturgiju". Ta osobina, i talenat za bavljenje umetnošću na sveobuhvatniji način vode ga uspešno u rediteljske i producentske vode. Dva puta dobio je Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje, i nagradu Car Konstantin za najbolju mušku ulogu u filmu "Hadersfild". Stalni je član Jugoslovenskog dramskom pozorišta, a nedavno je širu publiku uzdrmao kao producent i glumac, po mnogima najbolje TV serije koja se pojavila u poslednje vreme, "Koreni", po knjizi Dobrice Ćosića. Goran Šušljik nastavlja da radi po delima našeg slavnog pisca i uskoro nas očekuju ekranizacije romana "Vreme zla" i "Vreme smrti".

* Opredelili ste se, sa "Korenima", po mnogima, "na veliki rizik". Šta vas je vodilo - uverenje da smo kao gledaoci "gladni" kvalitetnog, iako na momente teškog, potresnog i gorko samootrežnjujućeg sadržaja, intuicija, ili...?

- U stvaranju bilo kog sadržaja, u potrebi da se bavim dramskim umetnostima, moja vodilja može se svesti na jedno pojednostavljeno pitanje: šta bih ja želeo da gledam? To jedno pitanje sadrži i mnogo drugih: šta ja osećam, zašto me to privlači, zašto želim da to ispričam, i, jedno od važnijih, kako da to ispričam. Ne pokreću me spoljašnje okolnosti i očekivanja, mene inspirišu slike, reči, emocije, sudbine, predeli preko kojih sebi odgovaram na pitanja - ko smo mi, šta nam se dogodilo, zašto nam se to događa, šta smo činili a šta nismo, zbog čega smo tu gde jesmo, gde ćemo biti. "Korenima" Dobrice Ćosića otvorili smo knjigu iz koje proističu druge knjige, uzbudljivo postavljena, dramatična, lepa i bolna pitanja, na koje moramo da pokušamo da damo odgovore. Nije bilo kolebanja da li ih treba postavljati.

* Pokazalo se u poslednje vreme da su gledaoci željni i sadržaja iz nacionalne istorije, epoha koje im nisu bile približene u udžbenicima, u konfuziji zbog "ovih ili onih pobednika"? Kada ste se opredelili za "Korene", da li je to bilo hrabro?

- Osećam odgovornost prema onome što radim. Kao i u ratu, hrabrost je često posledica najracionalnijih odluka. Kada više nemaš drugi izbor preostaje ti samo da budeš hrabar.

"Koreni"

* Mnoge od serija koje se snimaju odnose se na određene periode u nacionalnoj istoriji. Učini li vam se da kroz kinematografiju i serije, u prvim decenijama 21. veka, učimo istoriju iznova?

- Često se tumači nacionalne istorije do te mere zanesu da zaborave da tu istoriju nisu stvarale ni velike ideje, ni pokreti, ni parole, ni interesi moćnih. Za mene je nacionalna istorija sudbina pojedinca, njegove brige, ljubavi, mržnje, rane, nade, strepnje. U "Čizmašima" Dragoslava Mihajlovića interesovala me je istorija obespravljenog podnarednika Žike Kurjaka, u "Korenima" Dobrice Ćosića muka i jalovost seljačkog para iz mitskog Prerova, Simke i Đorđa. Nacionalna istorija ne poznaje njihove sudbine, oni su ništa, i ne broje se kao njeni tvorci. Zato treba stalno pričati priče o njima, to je prava istorija. LJudi koji žive uprkos istoriji. O tome se radi! To je istorija o kojoj želim da pričam.

* Odlazak u producentske vode, vezan za ovako ozbiljne poduhvate, poput "Čizmaša" i "Korena", da li je to neko vaše lično "moram", vaš impuls da se stvori umetničko delo... Imate li neku sedu više?

- To je uzbuljiv posao i iscrpljujući rad, ali čovek i jeste na ovoj planeti da da sve od sebe, i da iscedi sve iz sebe, da nešto ostavi iza sebe. Jedna seda glava je mala žrtva u odnosu na želju da se ispričaju sve te važne priče. Moram to, i želim, to je moj način da izrazim ono što osećam o životu i svetu.

"Koreni"

* Da li je Srbima katarza potrebna kao voda i vazduh? Može li im umetničko delo pomoći da se do nje dođe? Koliki je domet, snaga umetničkog dela?

- Katarza dolazi na kraju. Ne zato što je neki narod ili neki čovek želi i priziva. Ona dolazi kao posledica njegovog nesvesnog dejstva pod uticajima bogova, sila, istorije. Dozvoljavamo da nam nestaje voda, nestaje nam vazduh, nastajaće i umetnička dela, uslediće najednom katarza, ali neće biti ni vode, ni vazduha, ni umetnosti, ni nas neće biti. A ja se, kao i svi, nadam da, ipak, hoće, i da ćemo pre katarze doći sebi, i krenuti drugim putem. Nada je jača i poželjnija od katarze.

Pročitajte još - RTS izgubio i Ćosića

* Sa serijom "Koreni" na internacionalom festivalu serija FEDIS osvojili ste nagradu za najgledaniju seriju. A bila je i u vrhu svih vrednovanja. Da li ste očekivali toliko pohvala?

- Serija "Koreni" je na poslednjem festivalu dobila nagradu za najgledaniju seriju i ta nagrada je na neki način potvrdila ono u šta je malo ko verovao, a to je da jedna teška, duboka tema, literatura koja uznemirava i koja je daleko od opšteg diskursa o tome ko smo i odakle smo, može biti privlačna i voljena i uzbudljiva televizijskom gledaocu. Malo ko je verovao, ali tako je bilo.

* Rekli ste jednom prilikom da vaši sinovi traže ravnopravnost u dijalozima, debatama koje vodite, ozbiljne argumente. U umetničkim ostvarenjima uloga oca - roditelja bila je mnogo drugačija"

- Nisam više siguran da decu, osim da ih volimo i štitimo, možemo nečemu da naučimo. Ako gledamo svet koji im ostavljamo, on govori da na to nemamo prava.

"TITANIK" ILI ZLATNO DOBA

* NE snima se mali broj serija, kako komentarišete ovu naglu ekspanziju domaćih serija?

- Živimo i u ovom segmentu stvarnosti - zlatno doba. Kažu da su na "Titaniku" bile najbolje i najveselije zabave. Niko nije pomišljao na ledeni breg. Ako se manemo metafora, začuđujuće je koliko je u stvari u ovakvim okolnostima teško realizovati jednu TV seriju. Jednostavno, nema nas dovoljno da bismo ispratili ovu količinu proizvodnje.

"Hadersfild"

ISTORIJA, IDEOLOGIJA, LJUBAV, IZDAJA...

* NASTAVLJATE sa snimanjem igranog programa po delima Dobrice Ćosića.Odakle želja da se u kontinuitetu bavite nacionalnim temama?

- Radim kao producent i kreator serija "Vreme zla", čija priča obuhvata događaje i sudbine ljudi pred početak Drugog svetskog rata. Takođe i "Vreme smrti", ratnu epopeju o Prvom svetskom ratu, po velikim i važnim romanima Dobrice Ćosića. Oba projekta biće realizovana u produkciji "Junajted medija".

"Čizmaši"

Ovi romani su, po meni, mnogo više od nečega što bi se moglo podvesti pod korpus nacionalna tema. To su univerzalne teme koje po mnogo čemu dotiču sve ljude sa svih prostora. U tome je i veličina Ćosićevog dela, ujedno i razlog mog bavljenja njima. Junaci "Vremena zla", a to je prvi projekat koji realizujemo, priča je o vernicima, a ujedno i odmetnicima od istorije, ideologije, bolna i uzbudljiva priča o porodici, ljubavi, smrti, prijateljstvu, borbi, izdaji i veri. Ta priča ozbiljno zadire u istoriju, ali, takođe, reflektuje i ono što sada živimo. Dobrica Ćosić je zauvek otvorio najvažnija pitanja, načinom i dubinom, koja traže odgovore ne samo o našem nacionalnom biću, nego su to pitanja upućena čovečanstvu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije