Virtuoz na kameri

Tatjana LOŠ

26. 02. 2017. u 16:30

Виртуоз на камери

Miloš Kodemo Foto Aleksandar Letić

Miloš Kodemo, direktor fotografije serije "Ubice mog oca" (rts 1), o izazovima profesije

IMAO je 14 godina kada je prvi put stao ispred kamere. Da je sanjao taj san, možda je to mogla da bude "karta" za Holivud. Ali, ne. Miloš Kodemo (38) nikada nije imao glumačkih afiniteta. Kada mu je reditelj Boža Nikolić ponudio da odigra Pitera u "Tri karte za Holivud", pomislio je - zašto da ne. Bilo je leto, vrelo. I bio je raspust. A, on je bio dečak kojem je svet filma blizak, jer ga je mama često sa sobom vodila na snimanja. Mila Kodemo, ugledna novinarka "Večernjih novosti", posvećeno i strasno pratila je sedmu umetnost. I nekako sasvim prirodno filmom je zarazila i Miloša. Tog leta, dok je onako dečački stajao ispred kamere, shvatio je da ga zapravo zanima šta se dešava iza nje.

- Želeo sam da vidim kako ide scena, zašto je rasveta tako postavljena, kako se menjaju kadrovi - priča Miloš. - To je bilo to. Ako je moguće da sa 14 godina znaš čime želiš da se baviš u životu, onda sam ja znao da će moj izbor biti kamera.

I da, znao je. Iako se te 1993. godine pojavio u filmovima "Tri karte za Holivud" i "Lakši slučaj smrti", a kasnije i u seriji "Kraj dinastije Obrenović", kao i u scenarističkim poduhvatima Gordana Mihića, drami "Terasa na krovu" i seriji "Gore dole", Miloš je svesno i konačno izabrao kameru. Još tokom gimnazijskih dana počeo je da volontira na RTS i uči zanat od Vojislava Lukića. Brzo je shvatio šta je sreća kada je snimio svoj prvi kadar serije "Srećni ljudi". A, onda su počeli da se nižu novi, duži, zahtevniji, samostalniji. Upisao je studije kamere na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti i nastavio da radi u Javnom servisu, da bi se 1999. godine pridružio krugu slobodnih umetnika. Snimao je mnogo toga od reklama i spotova do serija i filmova. Istraživao je. Učio. Igrao se. Dok je iza nekih projekata potpisivan kao snimatelj, nekima je kao direktor fotografije utisnuo lični pečat. Tako je nedavno na listu autorskih poduhvata, posle filma Juga Radivojevića "Igra u tami", upisao i seriju "Ubice mog oca" (RTS 1).

TEREN KAO SMISAO ŽIVOTA POSAO snimatelja je kao i svaki drugi umetnički. Nestandardno radno vreme, teren na "debelom" minusu ili visokom plusu, nedelje i nedelje bez dana predaha ili nedelje i nedelje bez obaveza. - To je tako. Ali svi koji izaberemo ovu profesiju, u startu se pripremimo na netipičan radni, pa dakle i životni ritam. A, onda i ne znamo drugačije da dišemo - kaže Kodemo.

I dok gledaoci osvojeni krimi-pričom sa domaćeg tla željno iščekuju najavljeni nastavak, Miloš nam ne otkriva kada će se on dogoditi i kakav bi zaplet mogao da se odigra. Znamo samo da su iza "titule" direktora fotografije, koju je u prvoj sezoni poneo, stajali odgovornost za vizuelni izgled i zadovoljstvo što je na kraju sve ispalo onako kako je ekipa na čelu sa rediteljem Predragom Antonijevićem, a u izvršnoj produkciji firme Work in Progress, osmislila.

- Zanimljivo je bilo raditi na projektu koji je žanrovski odskočio od onog na šta su gledaoci RTS navikli. Ideja je bila da liči na neke strane krimi-serije, u čemu se i uspelo. Jedni su je, zbog hladnijeg tona koji provejava, poredili sa nordijskim, a drugi sa američkim. U svakom slučaju, mislim da je urađen dobar posao - zaključuje Miloš, kojeg, kao i ostale članove ekipe, poznanici i prijatelji nisu poštedeli pitanja - ko je ubica?

U medijima se mnogo spekulisalo i o navodnim eksplicitnim scenama u seriji, ali on ih ne bi tako okvalifikovao. Eksplicitnije je, kaže, snimao na nekim drugim projektima, pa možda i na filmu "Miloš Branković", za koji je nagrađen. Na filmskom festivalu Sinema siti u Novom Sadu, 2008. godine, Kodemo je dobio priznanje za najbolju fotografiju. I pre i posle toga je bio angažovan na domaćem i stranom terenu, snimajući filmove "Bližnji", "Mizeri", "Krugovi", "Novembarski čovek", "Everli", "Branio sam Mladu Bosnu", "Šuma", "Vlažnost", "Običan čovek"... Ili serije "Ulica lipa", "Sva ta ravnica", "Jagodići", "Montevideo, bog te video", "Poslednji panteri"... On bi to nazvao uobičajenim razvojnim putem. Ali, iako njegovoj izraženoj skromnosti ne prija da ga tako predstavljamo, Miloš je danas jedan od naših najuspešnijih snimatelja srednje generacije. Virtuoz na kameri koji bi još mnogo mogao da daruje srpskoj kinematografiji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije