Čutura: Nisam vernik optimizma

ROK muzičar Nikola Čuturilo Čutura objavio je studijski album "Neko kao ja" (PGP RTS), sa 19 pesama. Osim dve nove kompozicije "Neko kao ja" i "Paspalj bluz", ostale su izbor najboljih numera sa njegovih prethodnih šest albuma, među kojima su i "Kišobran", "Da to kažem", "Reka ljubavi", "Bio sam tako mlad". Poznati kantautor kaže da pesme zvuče kao na originalnim izdanjima, uz malo tehničke podrške. Veliku pažnju privukla je naslovna pesma koja na ironičan način opisuje našu surovu stvarnost. Za neke je suviše mračna i bez trunke optimizma.

- To je angažovana pesma, po mišljenju nekih i subverzivna, ali ja je ne vidim tako, jer nikog nisam lično prozivao, niti bih se time bavio - kaže za "Novosti" Čutura. - Tu sam ispričao jedan dan iz naših života. Moj život se ni po čemu ne razlikuje od života prosečnog čoveka u Srbiji. To je jedan mali stilski dnevnik. Previše je sivila oko nas i mnogo je teško boriti se individualno protiv toga. Ali, čovek ne sme da se preda i uvek mora da postoji zrno nade.

* Da li u sivilu života vidite bar jedan razlog za optimizam?

- Kada u mračnom danu morate nešto da završite, recimo da odete do nekog šaltera, tu osobu ništa ne košta da bude ljubazna. Može čak i da se našali sa vama. Te sitnice menjaju stvari u komunikaciji i prepoznavanju da smo ljudska bića. Sami smo se odmakli od toga, jedni drugima činimo mnogo zla. Sa te strane, jesam optimista i pokušavam da se istreniram da se tako odnosim prema ljudima, jer je blagorodnije i lepše.

* Kako se odbraniti od negativnih pojava i stvari?

- Nije lako, ali to možemo da uradimo osmehom, dobrom namerom i gestom. I idejom da možemo da rešimo neke stvari. Često čujemo i izgovaramo "ne mogu". Ako postoji jedan razlog da nešto može da se uradi, ja bih se uhvatio za to. Stalno se pitamo kada će ovo da stane. Daj bože da stane, ali propadanju nema kraja, propadati se može do besvesti. U ovim godinama sam mnogo skloniji da verujem da mali gestovi i svakodnevni napori mogu da nas naprave boljim ljudima koji su spremni da menjaju stvari. Teško je, ali ne vidim alternativu.

* Da li "Paspalj bluz" nosi pozitivniju poruku od naslovne numere?

- Ona je inspirisana stvarnim događajem, bio sam u svom omiljenom noćnom baru na piću, a odatle sam otišao pravo na pijacu. Kada smo prijatelji i ja odlučili da krenemo kući, pojavio se Žarko Paspalj, pa smo produžili boravak još četiri-pet sati. Bila je to pijana noć, ne baš poučna, ali pozitivna. Od tog trenutka datira moje blisko prijateljstvo sa slavnim košarkašem. Za razliku od "Niko kao ja", ova numera je satirična i laka za slušanje.

* Da li vam se često dešava da dočekate jutro u nekom baru ili klubu?

- Naprotiv, mislim da od mature nisam zaglavio u noćnom provodu. Ustajem rano, ne idem na spavanje preterano kasno i ovo je bio izuzetak koji je zaslužio da se nađe u pesmi.

- Bio sam tipičan dok nisam postao otac. Tada sam stekao drugačije navike i prija mi. Lepo je ustati rano. Moja definicija je da postoji život pre i posle rođenja deteta. To su drastične promene, gde su prioriteti i obaveze drugačiji. Kada ste sami, onda možete da precrtate dnevni plan ako vam ne odgovara, a kada imate dete, nema nikakvog precrtavanja. Čovek počne drugačije da tretira raspoloživo vreme. Nikad nisam više provodio vreme radeći u studiju nego sada. Pretpostavljam da to ima veze i sa godinama, jer shvatam da je vreme mnogo krhkije i prolaznije, nego kad sam bio mlad.

GOLA EGZISTENCIJA - OSNOVNI PROBLEM

Na pitanje da li se pokajao što se vratio iz Londona, gde je živeo 12 godina, Čutura kaže:

- Nisam. Otišao sam 1991, ali sam shvatio da se ništa nije promenilo. Bili smo kao u zaleđenom stanju. Posle 2000. digla se prašina, sleglo se perje i ljudi su se suočili sa borbom za opstanak. Osnovni problem je gola egzistencija. Ubrzo sam počeo da primećujem stvari koje sam već video u Engleskoj. Ljudi su počeli da se manje druže i da budu manje opušteni. Na taj ružan način počeli smo da ličimo na svet, a to jeste globalizacija.