Dragana Kosjerina: Dama među kavaljerima

U sportsko novinarstvo dospela je slučajno, ali se zadržala namerno. Nisu je zaobišle predrasude poput onih da ne zna ništa o sportu jer je žensko ili da se za ovaj tip novinarstva opredelila da bi se udala za sportistu.

Umesto da gubi vreme objašnjavajući nevernim Tomama da to nije tačno, Dragana Kosjerina se opredelila da radi na sebi i tako dokaže svoj kvalitet. Prepoznao je to i Javni servis, pa je Kosjerina nedavno postala deo ekipe RTS nakon nekoliko godina provedenih na Sport klubu. Mada je srećna zbog profesionalnog napretka, ne krije da joj je odlazak sa televizije na kojoj je učila zanat teško pao.

- Sport klub je televizija na kojoj sam napravila prve profesionalne korake. Uz to, vezala sam se za kolege, jer sam radila u odlično uigranom kolektivu koji je negovao dobru energiju i profesionalnost. Na RTS sam prešla zbog šanse da profesionalno napredujem u velikom i zahtevnom sistemu i prilike da se, uz sportske, bavim temama koje su srodnije mom formalnom obrazovanju - priča Kosjerina koja završava master studije kulturne politike.

- Trenutno sam u sportskoj redakciji angažovana na projektu „Sportski dnevnik“. Ta emisija predstavlja kratak osvrt na sva sportska dešavanja i zanimljivosti koje obeleže jedan dan. Radi se uživo, oko ponoći. Veoma je zahtevno nakon celodnevnog rada, na kraju dana biti potpuno koncentrisan i energičan. No, kolektiv se brzo uskladio.

- Spletom okolnosti, ali je bilo dovoljno vrlo malo vremena da spoznam sve dobre strane tog posla. Svakog dana se bavite mahom lepim i inspirativnim temama i ljudima. To vas puni dobrom energijom.

* Šta ste naučili od sportista?

- Da rad, trud, veština i znanje neće uvek biti dovoljni da postignete uspeh i cilj, ali da ne smete zbog toga biti očajni, već spremni da se ohrabrite i krenete iznova.

* U poslednje vreme sve je više žena u sportskom novinarstvu, ali i dalje su u manjini. Šta mislite zašto - ne zanima ih sport ili je teško uspeti u „muškom“ poslu?

- Veliki je izazov za svaku damu da se okuša u tom poslu. Sa jedne strane, ako imate sreće, bićete okruženi kavaljerima koji će biti blagonakloni i podeliti tajne zanata sa vama. Međutim, potrebno je mnogo vremena, istrajnosti i kvaliteta da bi počeli da vas tretiraju kao ravnopravnog člana kolektiva, a potom i čvrst stav kada počnu da vas posmatraju kao konkurenciju. To je neminovno u svakom poslu, ali u dobrom kolektivu sa negovanim međuljudskim odnosima na takve probleme ne odlazi previše energije i nesuglasice se brzo prevazilaze.

- Naravno, ali kada se bavite javnim poslom, morate da budete spremni na takve komentare, pa i na mnogo oštrije kritike. Da sam ikada osetila da ne mogu da se nosim sa tim, promenila bih profesiju.

- Sport, kao društveni fenomen, sastavni je deo kulture jednog društva. Za jednu malu državu, koja ima toliko uspešnih sportista u različitim disciplinama, dostignuća u toj sferi posebno su važna jer nas predstavljaju na svetskoj sceni na najbolji mogući način. Spona između kulture i sporta je i tema kojom se bavim kroz master tezu. Planiram da tako ostane i nakon studija.

* Kad vam se završi radni dan, možete li da se isključite od posla ili i dalje proveravate rezultate utakmica?

- Neophodno je da se povremeno isključite od posla, ali kada radite na televiziji i u okviru emisije koja zahteva da ste uvek dobro informisani, to nije sasvim jednostavno. Ipak, trudim se da bar jedan dan nedeljno uopšte ne razmišljam o obavezama i da sa prijateljima govorim uglavnom o nekim drugim temama.

* U čemu uživate privatno?

- Dobrim knjigama, šetnji i kafi.