JEDNOSTAVNO - Cune. Kada se davnih godina pojavio sa mikrofonom, izazvao je pravi “cunami” na našoj muzičkoj sceni. Zvanično - Predrag Gojković, pevačka institucija.

Na Julinom brdu u Beogradu, na Veliki petak, sumiramo bogatu karijeru velikog Cuneta. Prošle godine proslavio osam decenija života, šest i po karijere i pola veka braka.

Rođen je 6. novembra 1932. godine u Kragujevcu. Te godine Radnički igrao u Kragujevcu protiv Ferenc Varoša. Tata, fudbalski funkcioner, bio je na utakmici. U jednom trenutku babica utrčava na teren i javlja mu da je dobio sina. Majka mu je stalno pevala dok ga je uspavljivala. Kaže nam da je sjajno pevala i da ga je naravno mnogo volela. Dok ga je privijala uz sebe, govorila mu je: “Dođi da te majka cune”. I taj prepoznatljivi nadimak prati ga do dana današnjeg.

A onda je usledilo preseljenje. Kada je imao tri i po godine, otac je familiju preselio u Beograd. Otac je bio berberin i nije se plašio beogradske konkurencije, jer je bio vešt majstor. I počeli su da teku beogradski dani malog Cuneta, koji je u prestonici posta veliki i gde je osvojio sam muzički vrh.

Za života je bio tri puta bombardovan. Prvo, 6. aprila 1941. godine bombe su bacali okupatori, tri godine kasnije saveznici, pa opet “saveznici” 1999. godine. Ušao je u devetu deceniju i živeo u devet naših država. Od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, do današnje Srbije!

ZAUVEK ZAHVALAN - STICAJEM okolnosti, oženio sam se na svoj rođendan, a moja supruga je jednom rekla da sam to uradio kako ne bih zaboravio godišnjicu braka - kaže Cune. - Sećam se, 5. novembra 1962. godine imao sam koncert u Zagrebu, a sutradan smo se venčali u crkvi. Bio sam veoma umoran, a taj se umor pretvorio u neobičnu brigu moje supruge za mene, koja traje i danas. Zbog toga ću joj biti zauvek zahvalan.

Toliko o našoj neveseloj istoriji. A gde počinje pesma? Još kao osnovac pevao je u čuvenom Kolarcu. Od te beogradske institucije, kreće njegov glas po najuglednijim koncertnim dvoranama sveta: pevao je u svim salama filharmonije svih 16 tadašnjih sovjetskih republika i 22 autonomne pokrajine, u sali Čajkovski u Moskvi, pariskoj Olimpiji, Linkoln centru u Njujorku, operi Haus u Australiji... Ali ima toga još mnogo. Kazao nam je da nije bio baš nešto pedantan da vodi neku evidenciju ili da sačuva neki snimak u svojoj nototeci. Mlađa ćerka Katarina, naša poznata glumica, obećala mu je da će mu to srediti.

Cune je ostao čuven po svom neprevaziđenom glasu. Mnoge njegove kolege, pa i operski pevači, čudili su se koliko dugo može da peva, a da ne uzme vazduh. Odatle i već čuvena izjava legendarne Lepe Lukić. Rekla je da “Cune u junu pred turneju ode na Avalu da uzme vazduh, da udahne, a u septembru na kraju turneje izdahne preostali vazduh”.

Svaki pevač, pa i naš sagovornik, ima barem jednu pesmu koja mu je obeležila karijeru. U Cunetom slučaju to je pesma “Kafu mi draga ispeci”. Čak je izračunao da je tu pesmu otpevao više od 40.000 puta. U šali kaže da je tu pesmu više puta otpevao nego, što je u životu kafa popio. A zbog nje je i jedini u kući zadužen da kuva kafu.

- Otpevao sam hiljade pesama i imao mnogo hitova, kao što su “Prodavačica ljubičica”, “Ljubav mi srce mori”, “Sonja”, “Janjičar”, “Dunave, moje more”, “Zapevajte pesme stare”... Ali eto, moje ime se vezuje za pesmu “Kafu mi draga ispeci” koja je za mnoge odavno postala klasika - kaže Cune.

Zanimljivo je da je Cune u ovoj pesmi promenio jedan deo teksta. Umesto “Ja ću doći oko pola noći, kafu da popijem”, pevao je “Ja ću doći, posle pola noći, da legnem kraj tebe”. E onda su početkom tih šezdesetih godina počeli problemi. Čak je bio optuživan i za pornografiju. Čuveni Carevac čuvši taj stih stavio je pod mišku violinu i napustio scenu u Domu sindikata. Ali stvar je polako legla, jer je publika jednostavno obožavala Cuneta.

Cune u svom repertoaru nema pesmu “Prokleta je Amerika”, ali ima gorko američko iskustvo. Tri godine je živeo tamo sredinom šezdesetih. Kaže da je želeo da peva u našim kulturnim, crkvenim i drugim institucijama u Americi, ali mu nisu dali. Smatrali su da je komunista, kao svi oni koji su došli sa prostora bivše Jugoslavije za Amerikance su bili komunisti. A po povratku u zemlju, za njega novi problemi. Dočekao ga je tihi bojkot. Zbog Amerike, malo i zbog brade. Ovde su ga zbog toga smatrali četnikom! Kasnije je dokazao da je apolitičan. Ljudima je postalo jasno da nije imao nikakve veze ni sa četnicima, a ni sa komunistima.

AMERIKA - KAO i moj otac preseljenjem iz Kragujevca u Beograd, ja sam te daleke 1966. godine svesno rizikovao - kaže Gojković. - U jeku popularnosti u Jugoslaviji rešio sam da odem u Ameriku i tamo ostanem. Nisam znao engleski, a u džepu sam imao samo 20 dolara.

Ovo “inventarisanje” Cunetove karijere ne može da prođe bez jednog značajnog događaja od pre više od 40 godina. Naime, titulu najboljeg poznavaoca pesama je odbranio na čuvenom natpevavanju sa Miletom Bogdanovićem u hotelu “Jugoslavija” 1971. godine. Pevali su 15 sati i otpevali tačno 273 pesme. Cune je pobedio.

- Organizovali smo takmičenje po ugledu na Kleja i Frejzera, koji su se tukli 15 rundi - priseća se Cune. - Sačinili smo pravila koja su bila zaštićena u autorskom zavodu. U prvoj rundi je Mile počinjao pesmu, a ja istu završavao, i obrnuto. Druga runda je bila “na slovo na slovo”, sa kojim slovom Mile završi pesmu, ja s tim slovom nastavljam drugu i obrnuto. U trećoj smo pevali na teme: brod, barka, draga, dragi, cveće, konji... U četvrtoj rundi pevali smo po zadatku protivnika, tako što smo tri meseca pre duela zadali jedan drugom tri stotine pesama koje su se čuvale u trezoru Narodne banke do dana takmičenja, kada su prvi put otvorene. Sledeću rundu počinjali smo pesmom bez intonacije i ritma, s tim što je moj protivnik morao da peva drugi glas - tercu... Počeli smo oko osam sati uveče, a završili sutradan u jedan popodne. Da je u to vreme u Beogradu bio Riplijev biro, sigurno bismo ušli u knjigu rekorda.

Posle toliko godina i tolikih pesama, Cune nam kaže da ne želi da bude umoran. Ali i dodaje da krštenica čini svoje. Nekada je znao da dođe na aerodrom i samo promeni kofere. Sada živi sa pejsmejkerom i okružen ljubavlju najbližih. Zagledan u prošlost i živeti sadašnjost kaže da malo treba “pritisnuti nožnu”, a da će za “ručnu kočnicu” još videti. Više vremena će posvetiti supruzi Leposavi - Leli, ćerkama Nataši i Katarini i unucima Miji, Emi i Sergeju.