U LITIJI 300.000 VERNIKA: U Kijevu obeležene 1.033 godine od krštenja kijevske Rusije koju je utemeljio veliki knez Vladimir

Milena MARKOVIĆ - Kijev - od specijalnog izveštača "Novosti"

28. 07. 2021. u 22:38

SVETOM arhijerejskom liturgijom na trgu ispred Vaznesenjskog sabornog hrama u znamenitoj Kijevsko-pečerskoj lavri, Ukrajinska pravoslavna crkva koja sledi jedinstvo uprkos ranama raskola, proslavila je Svetog kneza Vladimira, utemeljivača Velike Kijevske Rusije i obeležila 1033. godišnjicu njenog krštenja.

У ЛИТИЈИ 300.000 ВЕРНИКА: У Кијеву обележене 1.033 године од крштења кијевске Русије коју је утемељио велики кнез Владимир

Foto M. Marković

Liturgiju je služio mitropolit kijevski i sve Rusije Onufrije, uz sasluženje arhijereja UPC i vladika drugih pomesnih crkava među kojima su bili i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, vikarni episkopi patrijarha Porfirija, remezijanski Stefan i toplički Jerotej.

Ovim povodom u Kijev su doputovali duhovni naslednici Svetog kneza koji je 988. godine, primajući tajnu istočne vere, krstio rusku državu i narod. Podsećanje na to vreme, upisano u pravoslavne duše i korene naroda, i predodredilo mu istorijsku sudbinu, započelo je molebnom kod grandioznog spomenika Vladimiru na uzvišici sa koje se ogleda u širokom Dnjepru.

Prostor oko spomenika, kao i cela Vladimirska gora, bili su od ranog jutra ispunjeni narodom, pristiglim iz najudaljenijh delova Ukrajine, gotovo da ni igla ne bi imala gde da padne. Na platou su izložene čestice moštiju sveca, mirotočive ikone i najznačajnije relikvije pravoslavne vere koju je u Ukrajini pogodila nesreća raskola.

- Mislim da se narod koji se, iz ko zna kojih razloga, pridružio raskolnicima, pokajao i vratio se svojim izvorima i zato je ovde toliko vernog naroda - govori mitropolit trnopoljski Sergije. - Ovo je tokom obeležavanja krštenja Rusije, najbrojnije okupljanje i imam nadu da će i u budućim svečanostima biti tako. Eto, nije bilo potrebno mnogo da se spozna iskonsko polazište čijem se povratku radujemo zajedno. I ovaj dan je dan te radosti u kome potiskujemo muku raskola. Ovaj dan zaceljuje rane koje imamo i koje će boleti.

Posle molitvenog pomena vernici su sa sveštenstvom i monaštvom, uz duhovne pesme, krenuli glavnom kijevskom ulicom u krsni hod. Procenjuje se da je u ovoj veličanstvenoj litiji, koja je gotovo povezala dva kraja grada bilo više od trista hiljada ljudi.

- Da, veličanstveno je utoliko više što vidim da su ovde i mladi ljudi. Ima i dece. Čitave porodice danas su u litiji - govori Georgije iz Zaporožja. Ima 80 godina, putovao je pet sati, i ne oseća umor.

Dok se čelo krsnog hoda primicalo znamenitoj Kijevsko-pečerskoj lavri, a začelje na četvrtom kilometru, sve vreme se čula pesma o veri slavnoj, pravoslavnoj, dok su kolonu okićenu relikvijama obezbeđivale jake policijske snage. Na svakoj raskrsnici, čitav bataljon kijevske policije, čak i konjica i obezbeđenje sa psima, budno su pratili da nekim slučajem krsni hod ne bude narušen.

Ipak, iz malobrojnih otvorenih bašta moglo se čuti nešto nalik dobacivanju. Tiha je ova pravoslavna, ruska povorka.

SEDAM ČUDA

KIJEVSKO-PEČERSKA lavra je jedan od najznačajnijih spomenika pravoslavne vere za Ruse i Ukrajince. Manastir je sagrađen za vreme Kijevske Rusije na mestu gde je 1015. bio manastir u lavri (pećini). Manastir se nalazi na južnim padinama Kijeva i danas je Lavra na listi Uneska i jedno od sedam čuda Ukrajine. U ruskom jeziku manastir "na pečerah" označava manastir u pećini, a reč lavra označava manastir višeg značenja koji je namenjen samo muškim monasima-vernicima.

BLAGOSLOV PATRIJARHA PORFIRIJA

PO završetku svete arhijerejske liturgije u Hramu Sabornog uspenja u Kijevsko-pečerskoj lavri narodu i sveštvenstvu Ukrajinske pravoslavne crkve prenet je blagoslov srpskog patrijaha Porfirija. Reči ljubavi i poštovanja preneo je episkop remezijanski Stefan.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)