ROBOTI U SRBIJI POMAŽU U LEČENJU LJUDI: Projekat Elektrotehničkog fakulteta i Instituta "Mihajlo Pupin" uskoro će postati stvarnost

Branka Borisavljević

16. 05. 2021. u 17:30

ROBOT i čovek kao kolege, za mašinom u fabrici ili dok pomažu bolesniku da se oporavi posle moždanog udara, slika je koja će uskoro postati realnost.

РОБОТИ У СРБИЈИ ПОМАЖУ У ЛЕЧЕЊУ ЉУДИ: Пројекат Електротехничког факултета и Института Михајло Пупин ускоро ће постати стварност

Foto Privatna arhiva

U laboratoriji za robotiku Elektrotehničkog fakulteta mladi naučnici, u okviru projekta Fonda za nauku ForNextCobot, proučavaju obrasce ponašanja ljudi koje će zatim, pomoću posebnih algoritama, preneti na novu generaciju kolaborativnog robota. Polovinom sledeće godine, robot bi trebalo da se nađe na "radnom mestu".

U razgovoru za "Novosti" rukovodilac projekta dr Kosta Jovanović, sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kaže da napredak tehnologije otvara mogućnost da čovek i robot rade na istom poslu i dele radni prostor. Da bi zajednički rad bio efikasniji, robot mora da zna na koji način čovek planira kretanje. Zbog toga se mere parametri koji su dostupni kod čoveka, kao što su mišićne aktivnosti i usklađenost pokreta zglobova u odnosu na njih.

- Praktično, mi proučavamo obrasce ponašanja čoveka, koga će robot da zameni ili da zajednički rad učini efikasnijim - kaže dr Jovanović.

- Projekat Fonda za nauku nam je omogućio da nabavimo senzorski set. Na ljude stavljamo nosive senzore, koji mere angažman rada mišića i pokrete. Zatim procenjujemo kako čovek planira pokrete sa aspekta kokontrakcija antagonističkih mišićnih grupa praveći kompromise između preciznosti rada i bezbednosti interakcije sa okolinom. Ako je aktivnost mišića pri pokretu (kontrakcija) veća, onda je i bezbednost manja. Za početak smo raščlanili neke osnovne elemente pokreta, kao što su brzina, zahtevana preciznost, opterećenje koje treba da se savlada. Na osnovu tih aspekata, gledamo kako se planira pokret.

VRHUNSKI TIM STRUČNJAKA

PORED stručnjaka sa Elektrotehničkog fakulteta, u timu su i njihove kolege iz Centra za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin". Osim profesora Jovanovića, iz Laboratorije za robotiku ETF su i Branko Lukić i Nikola Knežević, kao i Maja Trumić, angažovana kao stipendista ministarstva. Iz Laboratorija za biomedicinsko inženjerstvo i tehnologije ETF je profesor Milica Janković, a iz Instituta "Mihajlo Pupin" dr Marija Radmilović i dr Đorđe Urukalo.

Jovanović ističe da će nova generacija robota, osim senzorskih informacija, imati inovacije na polju načina na koji izvodi kretanje, sa stanovišta aktuatora, odnosno motora, koji su odgovorni za kretanje. Današnji roboti imaju motor, koji za koliko se okrene, toliko pomera zglob, što nije kao kod ljudi.

- Najjednostavnije je to objasniti na zglobu lakta, gde imamo biceps i triceps - navodi naš sagovornik.

Foto Privatna arhiva

- Osim za pokretanje zgloba lakta, oni služe i da pokret bude više ili manje krut što, u stvari, određuje bezbednost i performanse pri pokretu.

Kako objašnjava profesor Jovanović, robot treba da razume na koji će način pristupiti rešavanju zadatka. Važan izazov je procena krutosti, pošto to nije podatak koji je merljiv.

Potrebno je izračunati opterećenje kojem je ruka izložena i pomeranje ruke kao posledicu tih odstupanja, a onda pametnim algoritmima izvršiti  procenu krutosti.

On ističe da se godišnje u svetu instalira oko 400.000 robota samo u industriji. Sa novim tehnologijama koje se razvijaju na ETF, roboti mogu biti naši neposredni saradnici u industriji, medicini i u kući, da na bezbedan način dele naše životno i radno okruženje.

NAŠA ROBOTIKA BREND U SVETU

SRBIJA je u robotici najprepoznatljivija u svetskih okvirima. Zasluga za to pripada pionirima "Beogradske škole robotike", 60-70-ih godina prošlog veka, akademicima Miomiru Vukobratoviću i Rajku Tomoviću. Sledeća je generacija akademika Dejana Popovića, koji se bavio medicinskom robotikom, i profesora Veljka Potkonjaka, koji je prvi uveo kurseve robotike i inicirao okupljanje sadašnje ekipe mladih naučnika.

- Zahvaljujući njima, kada se pojavimo na nekim događajima prepoznaju nas - kaže Jovanović.

- Trenutno, naša velika prednost je u stručnoj i obrazovanoj radnoj snazi. Kod nas najbolji učenici upisuju inženjerske fakultete, a Elektrotehnički, Mašinski i Tehnički fakultet u Novom Sadu daju dosta dobru osnovu.

Laboratoriju za robotiku smo osnovali 2016. godine uz veliku pomoć privrede sa kojom intenzivno sarađujemo. Sve kompanije koje smo zamolili da nam pomognu savremenom opremom kroz donacije, odmah su izašle u susret. Samo su pitali šta treba, a oprema koju smo nabavili nije ni malo jeftina.

PROJEKAT Naši mladi naučnici ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Foto Privatna arhiva

On ističe da je na globalnom nivou problem nedostatka medicinskog kadra. Na neki način treba kompenzovati nedostatak radne snage, koja je skupa, pa ima ekonomske računice zašto koristiti robote.

- Oporavak od moždanog udara zavisi od brzine i intenziteta rehabilitacije, kako bi što pre povratio funkcije - navodi dr Jovanović.

- Sa jednim fizioterapeutom i nekoliko robota, koji su u interakciji sa pacijentom, na osnovu naših analiza moći ćemo da pratimo oporavak. Znaćemo kako zdrav čovek izvodi pokrete, a kako pacijent posle moždanog udara i tako pratimo njegov oporavak.

Projekat je započeo u julu prošle godine, a biće završen polovinom sledeće.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)