DRŽAVNI NOVAC POMAŽE HOTELIJERIMA: Korona je najveći udarac zadala turizmu, zbog čega je Vlada priskočila u pomoć

J. Su. - S. B.

01. 10. 2020. u 10:17

ДРЖАВНИ НОВАЦ ПОМАЖЕ ХОТЕЛИЈЕРИМА: Корона је највећи ударац задала туризму, због чега је Влада прискочила у помоћ

Hotel "Petrus" Paraćin

VELIKA poslovna kriza koju je izazvala pandemija najveći udarac nanela je, prema svim do sada raspoloživim parametrima, hotelskom i ugostiteljskom sektoru.

Ova oblast poslovanja do trenutka izbijanja globalnog zdravstvenog problema, u Srbiji je doživljavala pravi bum. Broj gostiju koji su turistički ili poslovno dolazili u Beograd i druge gradove znatno je rastao već nekoliko godina i urbano hotelijerstvo je postalo jedna od najbrže rastućih privrednih oblasti.

Udarac koji su karantin i masovno zaustavljanje turističkih putovanja naneli ovoj privrednoj oblasti utoliko je bio teži. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-jun 2020. godine, u Srbiji je boravilo ukupno 780.785 turista, što je za 53 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.

Naći način da se pomogne gradskim hotelima, i da se ova oblast sačuva od teških posledica do trenutka kada bi se stvari povratile na nekadašnje obrasce, postao je tako jedan od najvećih izazova za sve relevantne faktore. Istovremeno, desio se pravi bum ruralnog turizma u Srbiji, gde su domaći gosti u nemogućnosti masovnijeg odlaska na popularne inostrane destinacije tokom sezone letnjih odmora, popunili gotovo sve kapacitete u zemlji, i to u brojevima koji do tada prethodno nisu bili zabeleženi.

Posebno je bilo uočljivo da u okviru ovog turističkog fenomena svoj neočekivani vrhunac doživljavaju i manje poznate ili gotovo anonimne destinacije koje su ovog leta, činilo se, prvi put postale opšte poznate i otkrivene. Ipak, i tu je pomoć države bila od vitalnog značaja.

- Podsticajna mera za razvoj domaćeg turizma u uslovima krize, tačnije, dodatnih 400.000 vaučera za odmor u Srbiji koji su odobreni u maju, doprinela je da hoteli po odmorišnim destinacijama, ne gradski nego hoteli u banjama, na jezerima i planinama - budu popunjeni tokom letnje sezone i oporave se od gubitka koji je nastao od marta do maja - rekla je Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam PKS. - Osim za hotele, na pomenutim destinacijama u Srbiji, domaći turisti vaučere su mogli da iskoriste za privatni smeštaj.

Hotel "Mona" Beograd

Prema njenim rečima, pomoć u vidu isplate minimalca, kao i smanjenje poreza i doprinosa, koje je država odredila u okviru mera podrške za saniranje posledica krize, dovela je do toga da radnici u hotelima, turističkim agencijama, nautičkoj privredi, ugostiteljstvu, banjama i firmama koje se bave organizacijom događaja i kongresa, ne ostanu bez posla i da firme održe minimum poslovanja.

Sa druge strane, pitanje očuvanja čitavog sektora gradskog hotelijerstva je donelo mnogo veće izazove i zahtevalo je promišljen pristup kako bi mere delovale na pravi način i kako bi hoteli opstali. PKS je u saradnji sa direktorima hotela i vlasnicima stranog i domaćeg kapitala, i ministarstvima finansija i turizma, predložila rešenje u vidu jednokratne direktne isplate pomoći hotelima u gradskim sredinama. Ministarstvo turizma objavilo je početkom ovog meseca poziv za podršku hotelskoj industriji zbog poteškoća u poslovanju usled pandemije. Svaki kategorizovani hotel u 68 gradova i opština, ukoliko ima potpunu i ispravnu dokumentaciju, dobija sada od države 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi.

- Subvencija za hotele u gradovima i opštinama sa gradskim sredinama je prva direktna sektorska mera, namenjena naugroženijoj grani privrede - istakla je Maljkovićeva. - Bespovratna pomoć je značajna i doprineće da, pored očuvanja radne snage, hoteli opstanu i prežive period u kojem su otkazani svi kongresi, grupe kao i dolasci poslovnih ljudi. U Srbiji postoji oko 410 kategorizovanih hotela, a za ovu meru pomoći se ministarstvu prijavilo 340 hotela iz 68 lokalnih samouprava. Samo u gradovima ima oko 13.000 soba u svim kategorizovanim hotelima. Popunjenost tih soba je najviše zavisila od poslovnih gostiju, kongresa, grupa sa prekookeanskih tržišta i manifestacionog turizma.

Međutim, jedan od faktora opstanka mogla bi da predstavlja i fleksibilnost uprava brojnih hotela koje su, u nemogućnosti da računaju na turiste, rešili da svoje kapacitete predstave na tržištu na drugačiji način - umesto klasičnih noćenja, oni su sobe i apartmane ponudili kao poslovne prostore, kancelarije, biroe. Logika je jednostavna - komfor takvog ambijenta je viši u odnosu na klasične kancelarijske prostore, postoji restoranska usluga u samom prostoru, a cena je prilagođena krizi, dakle, prihvatljiva. Za digitalne nomade, frilensere i startapove, između ostalih, idealna prilika. Iako još uvek nema podataka u kom procentu se na ovaj način popunjavaju kapaciteti, sudeći prema prvim utiscima, interesovanja ima. Ipak, glavni oslonac u ovom trenutku je programska pomoć Vlade Srbije.

POMOĆ ZA OPSTANAK

VLASNICA hotela "ANA luks" u Pirotu Ana Lazarević ukazuje na nezavidnu situaciju u kojoj se ovaj hotel obreo u toku krize i ističe važnost pomoći nadležnih institucija Republike Srbije u održavanju poslovanja.

- Zbog epidemije imamo velike gubitke koji se izražavaju u milionima dinara - ispričala je Lazarevićeva. - Bili smo zatvoreni više od dva meseca i zatim smo počeli sa radom. Popunjenost hotela je bila od tri do osam odsto. Radili smo u nadi da će se pokrenuti privreda i da će biti bolje, međutim, mnoge firme nisu ili su radile smanjenim kapacitetom zbog čega je i poseta poslovnih ljudi hotelu ostala mala. Tek pošto smo uzeli sve vrste pomoći, od države uspevamo da zadržimo zaposlene, što je i bio uslov. Hotel upošljava 60 radnika, visoke je kategorije i od velikog značaja za grad Pirot. Mi nemamo sezone već su nam poseta i popunjenost u kontinuitetu cele godine. Pratimo svaku promenu i pokušaje da se pomogne hotelima kao što je naš. Velika je šteta da se novi hoteli na samom početku rada susreću sa ovakvim situacijama i gubicima kad su daleko od toga da povrate uložena sredstva, a kamoli zarade.

- Hotel "Petrus" iz Paraćina svoje poslovanje bazira na tranzitnom turizmu i organizaciji proslava - govori Andrija Radivojević, vlasnik hotela "Petrus". - Kako je kriza izazvana širenjem virusa korona pogodila ovu granu privrede, zabeležili smo pad prihoda u odnosu na prošlu godinu za 73 odsto, tako da hotel jedva pokriva svoje tekuće troškove, a naredni meseci su tek neizvesni. Finansijska pomoć Vlade Srbije, Ministarstva finansija i Privredne komore je bukvalno spas u poslednjem trenutku za očuvanje hotelskog poslovanja u većem delu Srbije.

Sličnog je mišljenja i Tomislav Momirović, predsednik Upravnog odbora kompanije "Mona hotels". On kaže da je državna pomoć turističkom sektoru bila nužna da ne bi došlo do masovnih otpuštanja, gašenja hotela pa na kraju i bankrota.

- Srpska država je pružila direktnu pomoć hotelijerskom sektoru, po uzoru na odgovorne vlade sveta, jer znamo da je pandemija najviše oštetila baš hotelijere i i turistički sektor - istakao je Momirović. - Ovo je najteža kriza koja se ikad desila hotelskoj industriji, pa se hoteli, naročito gradski, jer je ta vrsta turizma doslovno nestala, bore za likvidnost iz meseca u mesec. Ne smemo da zaboravimo da mi još ne možemo da računamo na pomoć Evropske unije što su mogle mnogo snažnije ekonomije i da je time mnogo kompleksnija situacija kod nas. Uprkos svemu optimista sam i verujem u žilavost naše privrede.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)