BRISEL TRAŽI: Novi DOS u tri kolone

D. M.

26. 02. 2021. u 10:14

БРИСЕЛ ТРАЖИ: Нови ДОС у три колоне

Foto N. Fifić

PROEVROPSKA opozicija, kako sada stvari stoje, na izbore na proleće sledeće godine mogla bi da ide u najmanje tri kolone, a ovi politički blokovi uveliko dobijaju svoje obrise, i to uz zdušnu pomoć iz Evrope.

Naime, prema našim saznanjima, već duže iz briselskih krugova stižu signali opozicionim liderima da se okanu očigledno jalovog posla da postignu dogovor o zajedničkom nastupu i da energiju usmere na formiranje više manjih političkih saveza. Iz EU je sugerisano i koje bi to kolone trebalo da budu.

Prvi blok činili bi Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Demokratska stranka sa Zoranom Lutovcem na čelu, Pokret slobodnih građana čiji je predsednik Pavle Grbović i Janko Veselinović i njegov Pokret za preokret.

U sledećoj grupaciji "viđeni" su Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, Nova stranka, ali i politička organizacija koju bi napravio pobunjeni deo demokrata, predvođen Branislavom Lečićem. Na trećoj listi mogli da budu Nebojša Zelenović sa Zajedno za Srbiju, "Ne davimo Beograd" i lokalni pokreti i grupe građana.

Odvojeno Tadić i Zelenović, Foto Tanjug / N. Skenderija

Procena je da bi opozicija, ovako formacijski raspoređena, mogla u zbiru da osvoji možda i više glasova nego na zajedničkoj listi, a onda bi nakon izbora potencijalno mogla da udruži snage. Naši izvori tvrde da je i u zvaničnim i u nezvaničnim kontaktima sa predstavnicima iz EU pričano o tome da koliko god bilo logično da nastup opozicije u jednoj koloni dovede do sinergije glasova, u slučaju srpske opozicije to vrlo verovatno ne bi bio slučaj. Jer, višegodišnje trzavice i svađe lidera, prestrojavanja, podele, sukobi, to što biračima jedne partije nije prihvatljiva neka druga opcija, lako bi mogli da dovedu, ne do sinergije, nego do osipanja glasova, odnosno velikog broja apstinenata.

PREKIDAJU "BOJKOT" MEDIJA

POVODOM odluke stranaka okupljenih oko Tadićevog SDS da više ne bojkotuju, kako kažu, "medije bliske vlastima", Klačar kaže da će i to verovatno dovesti do novih podela u opoziciji, jer je jedan deo partija odlučan da ne nastupa u medijima za koje smatraju da su neslobodni i nedemokratski:

- Previše se u opoziciji insistira na tome gde će nešto da se kaže, nego šta će da se kaže. Po meni, odluka o prekidu bojkota medija nije loša, jer vi do birača možete da doprete ili putem medija ili direktnim kontaktom, na terenu. U uslovima pandemije i s obzirom na skromne resurse opozicije, taj terenski rad je vrlo ograničen.

U Briselu su s pažnjom posmatrali i čitavu konfuziju oko priprema opozicije za međustranački dijalog o izbornim uslovima, koja će na tim razgovorima očigledno nastupati sa više platformi i pregovarača. Šef parlamenta Ivica Dačić poručio je juče da će on najverovatnije 1. marta započeti razgovore sa Dejvidom Mekalisterom i četiri evropska posrednika u dijalogu, dok se sastanci sa drugim strankama očekuju u drugoj polovini marta. Kada je reč o temama, Dačić je poručio da se ne može razgovarati po principu "političkog džuboksa", odnosno "fontane želja" ukazujući upravo na to da opozicija ima više platformi, različite predloge i ideje.

Strategija Lutovac i Đilas na jednoj listi, Foto Tanjug

Bojan Klačar, iz CeSida, kaže, za "Novosti", da će 1. marta praktično biti samo otvaranje "sezone dijaloga", na nivou institucija, a da bi tek posle toga trebalo da se znaju tehnički detalji, kako će se razgovarati, ko će biti učesnici:

- Očekujem da će proevropske partije nastupiti sa više pregovarača i platformi, a to će na neki način biti skopčano i sa tim da li će na izborima biti dve ili tri kolone opozicije.

Očigledno je da među pojedinim strankama postoji i razmimoilaženje oko nastupa na izborima, a predstojeći dijalog biće i neka vrsta njihovog nadmetanja za pozicioniranje na političkoj sceni pred izlazak na birališta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)