ZAJEDNO DAJU NAPON "VELIKOJ ALBANIJI": Priština i Tirana spremaju nove sporazume kojima se sve bliže povezuju naočigled EU

D. R. ĐORĐEVIĆ

19. 08. 2020. u 10:00

ЗАЈЕДНО ДАЈУ НАПОН ВЕЛИКОЈ АЛБАНИЈИ: Приштина и Тирана спремају нове споразуме којима се све ближе повезују наочиглед ЕУ

Novosti

PET meseci pošto je kosovski energetski operater primljen u Evropsku mrežu prenosnog sistema, čime je ujedno napustio i regulatornu mrežu Srbije, iz Prištine se najavljuje da će sredinom septembra sa Tiranom biti potpisan sporazum o izgradnji hidroelektrane koja će se graditi u Albaniji, a za potrebe "Kosova".

Učestvujući u dijalogu sa Beogradom o normalizaciji odnosa, u kome se nije daleko doguralo, kosovska strana je sve vreme paralelno i ni najmanje potajno, jačala veze sa Tiranom, u čemu se poprilično odmaklo. Spajanje elektroenergetskog tržišta "Kosova" sa Albanijom u perspektivi biće samo jedan u nizu koraka koji se preduzimaju i iz kojih je proisteklo oko 80 sporazuma. Njima će se, kako se najavljuje, sredinom septembra na sastanku dveju vlada u Skadru pridodati dogovori o železnici, kao i objedinjavanju carinskog dogovora vezanog za luku Drač i priznavanju zajedničke dokumentacije za izvoz i uvoz. Osim toga, u planu je i održavanje prvog kongresa gradonačelnika Albanije i gradova sa Kosmeta, tokom novembra u Tirani.

PARAF U PRIZRENU

DEKLARACIJU o strateškom partnerstvu između "Kosova" i Albanije još pre šest godina potpisali su tadašnji premijer privremenih prištinskih institucija Hašim Tači i albanski Edi Rama, na prvoj zajedničkoj sednici dveju vlada. Oni su parafe na dokument stavili u kompleksu Prizrenske lige i tada su sklopljeni i sporazumi iz oblasti saobraćaja, infrastrukture i trgovine, a dogovoreno je i osnivanje zajedničkog fonda za Preševsku dolinu.

Prema oceni istoričara Nemanje Starovića, sve inicijative kojima svedočimo poslednjih godina, od infrastrukturnog umrežavanja, preko povezivanja elektroenergetskih mreža, izgradnje integrisanih graničnih prelaza, pa do uspostavljanja zajedničkih diplomatskih predstavništava Tirane i Prištine, dokaz su za to da se paralelno sa konsolidacijom zamišljene državnosti Kosova živo radi na stvaranju "velike Albanije".

- Iako nemamo praktične mehanizme kojima bismo mogli da zaustavimo funkcionalnu integraciju Prištine i Tirane, moramo pred svim međunarodnim instancama govoriti o pravoj prirodi tih procesa, uporno insistirajući na tome da nije moguće uspostaviti iole stabilan poredak na Balkanu zasnovan na rešavanju nacionalnog pitanja Albanaca, a bez istovremenog rešavanja srpskog nacionalnog pitanja - napominje Starović.

On kaže i da se projekat stvaranja tzv. velike Albanije nalazi u srži albanskog nacionalizma još od druge polovine 19. veka, kada je ta ideologija uobličena. Na prostoru KiM, težnja Albanaca za priključenjem Albaniji se oblikovala u pokrajinskom rukovodstvu za vreme SFRJ, a dominantna je i danas, ma koliko se mnogi u međunarodnoj zajednici pretvarali da to ne vide:

- Da nije u pitanju ideja koja dolazi sa neke margine, već opšteprisutna težnja Albanaca sa KiM svedoči i nesrazmera u zastupljenosti simbola tzv. Kosova i državnih simbola Albanije koji se mogu videti na ulicama kosmetskih gradova. Sve to skupa navodi na zaključak da albansko društvo u svom poprečnom preseku nema izgrađen odnos pripadnosti prema tzv. Republici Kosovo, koju smatraju tek prelaznom etapom ka ostvarenju dugoročnog cilja u vidu formiranja "velike Albanije".

ALBANSKI ISTORIČAR: DEČANI SU NASLEĐE KOSOVA?!


NA Kosovu i Metohiji, Unesko prepoznaje srpsko i otomansko nasleđe, a Šiptari nisu uspeli da podignu ništa starije i vrednije od spomenika Bilu Klintonu. Ko nema svoju kulturu, mora da otima tuđu.
Ovako je juče ministar odbrane Aleksandar Vulin reagovao na izjavu albanskog istoričara Muhameta Malje, da manastir Visoki Dečani "predstavlja nasleđe Kosova, a ne Srbije".
Vulin je dodao i da se zato "Šiptari trude da uđu u Unesko kako bi baština Srbije, Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda postala nasleđe Kosova i Kosovara", a da će Beograd nastaviti da se bori "za čuvanje svedočanstava našeg trajanja".

Novosti


Radovi na izgradnji puta Dečane-Plav u blizini zaštićene zone manastira Visoki Dečani, inače, nastavljeni su i pored zahteva premijera privremenih institucija u Prištini Avdulaha Hotija da se obustave. Gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj rekao je da su radovi nastavljeni jer "ne utiču na manastir". Iz Hotijevog kabineta naveli su da nemaju saznanja da su radovi nastavljeni. Inače, svetinju od juče čuvaju ponovo italijanski vojnici, koji su punktove preuzeli od moldavskih kolega iz Kfora.

D. Z.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

kekec

19.08.2020. 11:21

sta ima lose da se albanija i kosmet ujedine u jednu drzavu? ujedinjenjem albanije i kosmeta srbija bi dobila izlaz na more , dobila bi luke, ojacala zeleznicku infrastrukturu itd.

Dijaspora SRNJ

19.08.2020. 11:23

Nema Logicno gledano nikakvih razloga da ;Republika Srbska nalazi u BH a ne u Matici! Isto vazi za 2 miliona Albanaca u Kosovo koji granice sa Maticom a zive van nje! No, medjutim Jedno je logika Drugo sü ceta interesa i razlozi koji govore protiv toga!!! Zivot je kratak ljudi bi trebali da odzive u dostojanstvu medju svojima sa dobrih odnosima sa okruznicom! Kako je to uPraxi ?! mrznja kud god gledas a dokazano je da nema " dobrih i losih naroda"samo pojedinaca medju kojima sü dosta zlikovaca?! Stampa bi trebala ljude povezati a ne sirite nestrpljivost i cesto tendencioznih huskanja lazova kao simbol " patriotizma"! Slobodno izrazavanje je Baza za mirno zivot svim gradjanima u svetu a ne ' diktatura"!

buki

19.08.2020. 19:43

@Dijaspora SRNJ - У Уровцима, околина Обреновца, пар деценија живи само један једини Шиптар са својих неколико жена и сада већ одраслом децом и унуцима. Живи слободно у миру, никада га нико није ружно погледао, (могу Новости и репортажу да направе о њему). Зато не разумем зашто би КиМ требало да буде албанско да би Шиптари имали срећан живот, и шта ћемо са срећом протераних Срба, које Албанци каменују и када дођу да посете своје мртве и запале свећу на поломљеном надгробним споменику? Шиптари, као и све националне мањине у Србији имају све привилегије и права о којима Срби у околним државама могу само да маштају, па Ваша идилична прича о некаквој срећи и кратком животу, не пије воду.