LAŽNU DRŽAVU NE PRIZNAJE 100 DRŽAVA: Prvog dana od aplikacije Prištine za članstvo u Savet Evrope Beograd preduzeo mere i uzvratio udarac

D. MILINKOVIĆ

14. 05. 2022. u 09:00

AMERIKA i Velika Britanija prednjače u lobiranju kako bi se izdejstvovala nova priznavanja lažne države Kosovo, a u pružanju pomoći Prištini da zaokruži svoju nelegalnu nezavisnost ne zaostaje ni zvanična Ankara - saznaju "Novosti".

ЛАЖНУ ДРЖАВУ НЕ ПРИЗНАЈЕ 100 ДРЖАВА: Првог дана од апликације Приштине за чланство у Савет Европе Београд предузео мере и узвратио ударац

Foto Tanjug

S druge strane, ni Beograd ne sedi skrštenih ruku, pa je samo dan nakon što je ministarka spoljnih poslova privremenih institucija u Prištini Donika Gervala podnela zahtev za članstvo u Savetu Evrope, obelodanjeno da su četiri zemlje povukle priznavanje Kosova. Prema našim informacijama, reč je o državama iz Afrike i iz karipskog regiona.

Kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što je aplikacijom za SE Priština najgrublje prekršila brojne sporazume uključujući i Vašingtonski, i za našu zemlju prestala je da postoji bilo kakva obaveza da se držimo onoga što je ranije dogovoreno.

Pre uvođenja moratorijuma na lobiranje za novim otpriznavanjima Kosova, čak 18 država povuklo je priznavanje lažne države. Sa ove četiri nove države, odnos snaga u Ujedinjenim nacijama znatno se popravio u korist Srbije, pa tako od 193 članice 88 priznaje Kosovo, čak 100 ne priznaje, dok se pet zemalja nalazi u fluidnoj poziciji, odnosno uglavnom priznaju Prištinu, ali više ne glasaju u njenu korist.

Nakon jučerašnje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković rekao je da je predsedniku Vučiću predao note četiri države koje su povukle priznavanje tzv. Kosova:

- Savet za nacionalnu bezbednost ovlastio je predsednika Vučića da kada bude smatrao za potrebno obavesti širu javnost o kojim državama je reč.

Ovim gestom, kako je poručio Selaković, Srbija želi da pruži šansu državama članicama Saveta Evrope da u junu ne pokrenu postupak prijema Kosova u ovu organizaciju.

- Time želimo da pokažemo našu spremnost da razgovaramo i da do rešenja dolazimo kroz dijalog, a nikako unilateralno.

 

Novosti

Potvrda da procedura eventualnog prijema Prištine u SE, i pored zdušne podrške velikih sila neće ići ni lako ni brzo, stigla je u petak: Komitet ministara ove organizacije koji bi sledeće nedelje trebalo da se sastane u Torinu neće raspravljati o zahtevu kosovskih Albanaca za članstvo. Razlog je to što je dnevni red već zaključen, ali i zato što predsedavajuća Italija nije zainteresovana da na kraju svog mandata na čelu SE to stavlja na agendu.

Takođe, potez Prištine naišao je na negodovanje značajnog broja članica EU, pogotovo onih koje ne priznaju Kosovo. Ove zemlje smatraju da nije pogodan geopolitički trenutak da se ulazi u ovaj proces. Takođe, sporno je i da se raspravlja o prijemu jednog nepriznatog entiteta nakon što je jedna suverena država, Rusija, izbačena iz SE.

Takođe, Selaković je otkrio da su naše obaveštajne službe došle do saznanja da najmanje dve velike države rade na pružanju ozbiljne logističke podrške Prištini u kampanji za nova priznavanja, kao i za zaustavaljanje diplomatske akcije Srbije za povlačenje priznanja.

- Srbija se nalazi u veoma teškoj situaciji, naša država izložena je strahovitim pritiscima da prihvatimo narušavanje teritorijalnog integriteta naše države, da prihvatimo rušenje međunarodnog javnog prava na svoju štetu. Vlada SAD je jasno stavila do znanja da Vašingtonski sporazum poštuju. Priština je pokazala da ne poštuje sporazum ni datu reč, da nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga.

Beograd će nastaviti da se žestoko bori i radi na otpriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, a "u rukavu" imamo još najmanje 10 zemalja koje su spremne to da učine.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za KiM Milovan Drecun smatra da je teren da privremene prištinske institucije uđu u SE uveliko pripremljen, što neće dovesti ni do kakvog napretka u pregovorima Beograda i Prištine. On je istakao da Priština ne povlači poteze sama i da joj pomažu one zapadne države koje su i stvorile lažnu državu Kosovo i koje nastoje da je očuvaju u životu.

Jučerašnjoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, kojom je predsedavao Vučić, prisustvovali su i ministar odbrane Nebojša Stefanović, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, predsednik Skupštine Ivica Dačić... Prisutni su bili i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, direktor BIA Bratislav Gašić.

MIŠEL STIŽE U BEOGRAD 19. MAJA

Foto: EPA

PREDSEDNIK Evropskog saveta Šarl Mišel sledeće nedelje je na "balkanskoj turneji", tokom koje će posetiti Beograd, Tiranu i Sarajevo. U Srbiju stiže 19. maja, a dan kasnije odlazi u Albaniju, potom i u BiH.

Takođe, ministar Nikola Selaković u ponedeljak će biti u Briselu, gde će prisustvovati radnom ručku koji evropski šef diplomatije Đozep Borelj organizuje za ministre zemalja članica i država iz regiona.

DAČIĆ: RUŠIMO IM KONCEPT

Foto Z. Jovanović

NASTAVAK akcije povlačenja priznavanja Kosova je logični odgovor na to što Priština ne poštuje Vašingtonski sporazum. Taj odgovor ih i najviše boli. Siguran sam da će sve zapadne zemlje osuditi našu akciju povlačenja priznavanja, a niko ni reč nije rekao protiv zahteva Prištine za prijem u Savet Evrope. Akcija Beograda ruši njihov koncept da je sve gotovo i da Srbija samo treba da prizna Kosovo. Ništa nije gotovo, niti će Srbija da prizna Kosovo - poručio je u petak šef parlamenta Ivivca Dačić.

ALBANCI IMAJU PODRŠKU ZA PREDVORJE NATO

PRIŠTINSKA "ofanziva" na međunarodna tela, kako sada stvari stoje, neće se zaustaviti na Savetu Evrope, već će sledeća "meta" biti Partnerstvo za mir (PzM). Potencijalno potpisivanje ovog sporazuma značio bi najviši stepen saradnje sa NATO članicama, a Priština je za ovaj korak već dobila podršku od SAD.

Ulaskom u PzM, Priština bi se približila korak ka NATO, što ne bi odmah po Srbiju donelo ozbiljne bezbednosne i vojne posledice, ali bi svakako doprinelo dizanju tenzija u regionu.

Sedište NATO u Briselu

PzM je program bilateralne saradnje između NATO i pojedinačnih država koji se bazira na načelima dobrovoljnosti, fleksibilnosti i transparentnosti i čiji je i Srbija član. Reč je o međunarodnom sporazumu koji, između ostalog, uključuje i političke odluke, ali koji ne predstavlja sistem kolektivne odbrane.

Kako trenutno stvari stoje, a kako su podsetili i u sedištu NATO, za prijem Kosova potrebna je saglasnost svih država članica Alijanse, što u ovom trenutku deluje malo izvesno jer se među njima nalaze četiri koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Milovan Drecun ukazao je da članice PzM, kao i NATO, mogu biti samo države, što Kosovo nije, a nema ni svoju vojsku, jer transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku treba da se završi tek 2029. Drecun kaže i da NATO te snage već naoružava, organizuju ih po svojim principima i imaju zajedničke vežbe.

STEJT DEPARTMENT: NI REČ O OSUDI ALBANACA

POVODOM još jednog grubog kršenja Vašingtonskog sporazuma od strane Prištine, iz Stejt departmenta su ocenili da su "Kosovo i Srbija suverene zemlje koje imaju pravo da odrede sopstvene spoljnopolitičke prioritete". Priština se u Beloj kući 2020. obavezala na moratorijum na traženje članstva u međunarodnim organizacijama, a Beograd da neće voditi kampanju otpriznavanja Kosova.

Foto EPA

- Moratorijum je bio osmišljen da bi se proširio prostor za razgovor i kompromis Kosova i Srbije, za koji verujemo da je u strateškom interesu obe zemlje. I dalje smatramo da je dijalog o normalizaciji odnosa, pod pokroviteljstvom Evropske unije, ključan za obe zemlje da bi otključale svoju evropsku budućnost. Pozivamo na njihovo hitno, fleksibilno i ozbiljno učešće u tom procesu - poručuju iz Stejt departmenta.

Iako je jednogodišnji moratorijum istekao prošlog septembra, Stejt department je direktno ohrabrio Beograd i Prištinu da nastave da ga sprovode.

BOCAN-HARČENKO: NADAM SE DA NEĆETE UVESTI SANKCIJE

RUSKI ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da se Moskva nada da Srbija neće promeniti stav o uvođenju sankcija Rusiji. On je naveo da "sankcije nisu prijateljski korak, posebno ne sankcije ovih dimenzija".

Foto Dragan Milovanović

- Nada da se nećete priključiti sankcijama je dosta čvrsta, na osnovu izjava na najvišem nivou - rekao je ruski ambasador.

Govoreći o glasanju naše zemlje za rezolucije u UN u kojima se osuđuje Rusija, Bocan-Harčenko je rekao da EU i Vašington vrše pritiske i prete Srbiji i da korake koje je ona preduzela tumače kao posledicu tog pritiska. On je rekao i da, s obzirom na bratske i strateške odnose sa Srbijom, Rusija razume kakav je pritisak na Beograd. On je još jednom ponovio da kada je reč o nepriznavanju Kosova, taj stav Rusije neće biti promenjen, kao i da Moskva smatra da je Kosovo presedan i da su Krim, Donjeck i Lugansk različita pitanja u odnosu na KiM.

BOŠKO OBRADOVIĆ: NAROD PITATI O MERAMA PROTIV RUSIJE

PREDSEDNIK Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović zatražio je u petak održavanje referenduma na kome bi se građani izjasnili o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji, te izneo zahtev da Srbija istupi iz Briselskog i Vašingtonskog sporazuma.

Foto Tanjug

Na konferenciji za medije ispred zgrade Vlade Srbije, Obradović je upozorio da je aktuelna vlada u tehničkom mandatu do formiranja nove, i da ne sme da se igra sa temama od najvažnijeg nacionalnog i državnog interesa kao što su Kosovo i Metohija i uvođenje sankcija Rusiji.

Obradović je rekao da se nijedna politička partija ili lista koja je učestvovala na izborima 3. aprila, bilo iz vlasti ili opozicije, nije javno izjasnila za uvođenje sankcija Rusiji pre izbora, a da sada neke od njih to čine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

NEMA ČEGA NEMA Vučić i Orban uživali u srpskim specijalitetima - od vina do pljeskavica (FOTO)