OSUĐEN BEZ DIREKTNIH DOKAZA ZA SREBRENICU: Ključne tačke iz izdvojenog mišljenja sudije Nijambe, koja je prihvatila Mladićevu žalbu

S. J. MATIĆ - S. ROVČANIN TOMKOVIĆ

10. 06. 2021. u 08:00

POSLE objavljivanja pravosnažne presude kojom je Mehanizam za krivične sudove u Hagu osudio generala Ratka Mladića na doživotnu robiju, pokrenuta je sumnja da je ključni svedok tužilaštva Momir Nikolić, na čijem iskazu počiva maltene cela presuda za zločine i genocid u Srebrenici, imao jak motiv da lažno svedoči.

ОСУЂЕН БЕЗ ДИРЕКТНИХ ДОКАЗА ЗА СРЕБРЕНИЦУ: Кључне тачке из издвојеног мишљења судије Нијамбе, која је прихватила Младићеву жалбу

Arhiva

Ovo u svom izdvojenom mišljenju navodi sudija Priska Nijambe, koja je skoro u celosti prihvatila žalbu bivšeg komandanta Vojske RS, osim u delu presude za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce.

Ona je jasno istakla da je ratni zločinac Momir Nikolić imao jak motiv da lažno svedoči protiv Mladića, kako bi se on spasao optužbi za genocid. Jer, tvrdi, da je Nikolić osuđen za genocid, nikada ne bi izašao iz zatvora. Inače, on je pred Tribunalom osuđen na 20 godina robije, prevremeno je pušten na slobodu i sada sa porodicom živi u Švedskoj. Sumnja se da je ova kratka kazna za učešće u ubistvima u Srebrenici, zapravo rezultat nagodbe sa Tužilaštvom, jer se on pojavio kao njihov svedok u svim postupcima protiv mnogih srpskih oficira i funkcionera u Hagu (Karadžić, Popović, Beara, Tolimir, a svedočio je čak i protiv Blagojevića i Jokića sa kojima je on prvobitno bio optužen).

Sudija je navela da je Pretresno veće učinilo najveću grešku, jer je osudilo Mladića bez ikakvih direktnih naređenja i dokaza, koji ga povezuju sa bilo kojim ubistvima u Srebrenici.

- Svedok Nikolić je neko ko se pojavljuje svuda kao saučesnik, gde god postoje ubistva u Srebrenici i njihovo organizovanje. Priznao je da je skrivao zločine od pretpostavljenih, uključujući Glavni štab i svojim komandantima pružao obmanjujuće informacije. Sudsko veće je pogrešilo kada se oslonilo na iskaz Nikolića uprkos drugom svedoku insajderu, koji je svedočio o oportunističkim ubistvima iz osvete, a kojima je prisustvovao i Nikolić. On je svedočio da su ratni zarobljenici odvedeni u škole u Zvorniku, upravo po naređenju Nikolića i njegovog pretpostavljenog u lancu bezbednosti potpukovnika Vujadina Popovića. Svedok insajder nije umešao Mladića u bilo koji od ilegalnih i kriminalnih aktivnosti Nikolića ili Popovića.

Nijambe je ukazala na značaj svedočenja još jednog insajdera, koji je bio oficir visokog ranga i koji je naveo da mu je Popović, mimo lanca komandovanja, zatražio da se pronađu dobrovoljci izvan vojske, znači civili, da pogube zatvorene Muslimane, što je on odbio:

- Postavlja se pitanje, ako se Mladić kao komandant Glavnog štaba VRS hipotetički ili konkretno složio da značajno doprinese genocidu, zašto bi oficiri povezani sa Nikolićem, koji čak nisu ni u direktnom lancu komandovanja Mladića, bili zaduženi za ubistva i zašto bi tražili dobrovoljce, koji nisu pripadnici vojske, za ubijanja, dok su stvarni službenici VRS i potčinjeni Mladiću odbili takve zahteve i nikada ih nisu dobili od Mladića preko normalnog lanca komandovanja? - ukazuje Nijambe.

Sudija ukazuje da je Nikolić imao veliki podsticaj da laže, što dokazuje i sporazum o krivici između njega i tužilaštva, kojim je genocid izbačen iz njegove optužnice:

- NJegovo svedočenje protiv drugih, uključujući i Mladića bilo mu je isplativo, što je dokazano činjenicom da je Nikolić na kraju osuđen na samo 20 godina zatvora, a mogao je biti osuđen na doživotni zatvor da optužba za genocid nije odbačena.

Nijambe kaže da nekoliko svedoka optužbe i odbrane tvrde da je Mladić zarobljenim pripadnicima 28. divizije Armije BiH govorio da će dobiti hranu, da se ne plaše, da će biti razmenjeni i pridružiti se svojim porodicama u Tuzli.

- Ovi dokazi nam takođe pokazuju da su direktna naređenja Mladića podređenima bila u skladu sa zaštitom ovih zatvorenika tokom transporta, kojima je obezbeđena medicinska pomoć i voda. Mladić je izdao naređenje da se sa ratnim zarobljenicima mora postupati dobro i u skladu sa međunarodnim pravom. U svetlu svih ovih dokaza nisam ubeđena da bi se takvi postupci mogli smatrati za značajan doprinos podrazumevanom udruženom zločinačkom poduhvatu vezanom za ubistva u Srebrenici. Zaključci Pretresnog veća nisu u skladu sa pravnim principom da u slučaju sumnje treba presuditi u korist okrivljenog.

Zapravo se odbrana Mladića u dobrom delu zasnivala na zaključcima do kojih je došla Nijambe.

- Svi dokazi odbrane generala Mladića - dokumenti, snimci, svedoci potpuno su ignorisani i prilikom pisanja pravosnažne presude. Ovaj put, četvoro haških sudija u njegovom Žalbenom veću - Aminita Ngams, Sejmor Panton, Elizabet Nahamija i Mustafa El Baj svoju presudu sačinili su tako što su samo prepisali presuđene činjenice iz presuda drugim Srbima u Hagu. Tako su samo prekopirali praksu, kojom se rukovodilo i Pretresno veće koje je generala 2017. godine prvostepeno osudilo na doživotnu robiju - istakao je za "Novosti" Mladićev branilac Branko Lukić.

On analizira da se niko osim sudije Nijambe nije upuštao u analizu dokaza odbrane.

- Oni sami kažu da su uzeli 2.000 presuđenih činjenica iz drugih predmeta. Koju god stranu presude da otvoriš, oni se pozivaju na neku presuđenu činjenicu. Nemoguće je izdvojiti šta je iz kog predmeta uzeto, jer kod nas se ti događaji vode pod jednim šiframa, a u drugim predmetima su druge oznake. Trebalo bi mesecima da se istražuje po dokumentaciji. Ali, recimo, ni u jednom predmetu kod osuđenih Srba za terorisanje Sarajeva, odbrana nije radila veštačenje "Markala 1 i 2" da se ospore prilično proizvoljne tvrdnje tužilaštva o srpskoj krivici. Za taj zločin osuđeni su generali Stanislav Galić i Dragomir Milošević. Jedino smo mi i Karadžićeva odbrana veštačenjem naučno dokazali da te granate nisu mogle biti ispaljene sa srpskih položaja i da uopšte nisu eksplodirale granate, ali to uopšte nije uzeto u obzir, jer su se sudije pozvale na presuđenu činjenicu iz nekog drugog ranijeg predmeta da su granate ispaljene sa srpskih položaja - obrazlaže Lukić.

On kaže da su im ovakvim pristupom vezali ruke, jer šta god da su činili, dokazivali, veštačili nije imalo efekta:

- Uzeli su kao presuđenu činjenicu da je 1995. sve manje konvoja humanitarne pomoći moglo da se probije do Srebrenice i time dokazuju da je srpska strana namerno izazivala humanitarnu katastrofu, kako bi narod morao da ode iz enklave. Mi smo dokazali da su pušteni svi kamioni Unprofora, osim onih koji su nosili oružje i elektronsku opremu. Ali ni to nije pomoglo.

KOBNA GREŠKA VEĆA

NIJAMBE ukazuje da se Nikolić izjasnio krivim, jer je pokušao da postigne bolji dogovor sa tužilaštvom, uprkos tome što je ogrezao u krvi:

- On je potvrdio da je uništio dokumentovane dokaze, koji su ga mogli kompromitovati u vezi sa zločinima u Srebrenici. Sud nije smeo da prihvati njegove izjave o navodnom sastanku, na nejasnoj lokaciji na kojoj se navodno dogovorilo ubijanje Muslimana, jer za to nije imao nikakve dokaze. Najmanje pet zaštićenih svedoka, tri odbrane i dva tužilaštva su rekli da je jedini sastanak u tom kritičnom vremenskom periodu bio vezan za Žepu i sadržao je samo legitimna vojna uputstva. Nepoštovanjem ovih dokaza u korist nedopustive priče svedoka Nikolića, Pretresno veće je pogrešilo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)