MOLITVA se čuje širom Crne Gore: Deca NA ČELU kolona, Bjelopoljci NE ODUSTAJU od odbrane svetinja, za Berance litije simbol VEČNOG ŽIVOTA, 50.000 Podgoričana u molitvenom hodu (FOTO/VIDEO)

Primetan je veliki broj mladih i dece, koji se sa ikonama u rukama nalaze na početku kolone.

Pročitajte još - Skandal u Podgorici: Nastavnica muzičkog PRIJAVLjENA jer je deci zadala da NAUČE PESMU Beogradskog sindikata

MOLITVENO SABRANjE U BERANAMA: LITIJE SIMBOL VEČNOG ŽIVOTA

Molitvena litija u Beranama ponovo je okupila na hiljade građana i vernika SPC, kojima su se u krsnom vhodu od Sabornog hrama Svetog Simeona Mirotočivog do tri kilolometra udaljene svetinje manastira Đurševi stupovi, pridružili i Muslimani iz ovog grada. Svi oni iskazuju na dostojanstven način skandaloznim usvajanjem spornog Zakona o slobodi veroispovesti, koji se smatra zakonoom o otimanju svetinja SPC, ali i ataku na veru pravoslavnnu u Crnoj Gori.

Fotografije stižu i iz Bijelog Polja

EPISKOP JOANIKIJE U PLjEVLjIMA : POZIVAJU NAS NA DIJALOG A ISTOVREMENO PRETE, PROZIVAJU I VREĐAJU

I ovog četvrtka ulice grada pod Golubinjom osveštao je krsni hod više hiljada ljudi predvođenih dvojicom arhijereja, episkopopom mileševskim Atanasijem i episkopom budimljansko – nikšićkim Joanikijem.

Predhodno je u crkvi Svete Petke služen Molebni kanon Presvetoj Bogorodici nakon čega je krenula svenarodna litija ulicama grada.

U centru grada vernom narodu obratio se episkopo budimljansko – nikšićkim Joanikije koji je kazao da vlast poziva na dijalog a istovremeno prte, proziva i vređa.

- Imaju javni servis koji mi plaćamo svi zajedno ali ga koriste protiv nas protiv naroda samo za očuvanje svoje vlasti-kazao je episkop Joanikije.

On je istakao da niko nije mogao očekivati da će na početku 21 veka doživeti diskriminaciju, da će vlast putem zakona prinuđavati, i pored naše blistave osmovekovne istorije da se prijavljiujemo na šalter države kao novoosnovana religija, kao sekta.

- Tom poniženju su hteli da nas izlože. Naravno, mi nismo protiv registraciuje ali na takav način da se ne prekida naš pravni subjektivitet i kontinuitet a oni su to hteli da izbrišu prvo našu istoriju, pa onda da idemo kod njih da nas oni priznaju. Druga stvar je još zlokobnija hteli su sve svetinje da prepišu na državu i još od toga nisu odustali. Hoće da prepišu svetinje na državu i ko zna šta bi sa njima radili, ko će njima verovati? Hoće da pregaze zavete naših predaka jer su naši preci Bogu i za svoju dušu i za službu crkvi podizali svetinje kao nešto najsvetije što nikome ne može da pripada, ni jednoj državi ni jednoj vlasti, ni jednom režimu, osim samo Bogu i crkvi ono što je sveto to je božije –kazao je episkop Joanikije. - Borimo se protiv nepravde a naročito se borimo za slobodu svoje vere i svojih svetinja i za zavete naših predaka, otaca onih koji su ginuli za krs časni i slobodu zlatnu. Došlo je takvo vreme ugrožena je naša vera od koga ne od tuđina nego nažalost od naše vlasti .

Reka ljudi se zatim vratila pred crkvu Svete Petke gde se narodu kratko obratio vladika Atanasije nakon čega je održan prigodan kulturni program uz poziv vernom narodu da se u nedelju ponovo okupi.

BJELOPOLjCI U LITIJI: NEMAMO PRAVO DA ODUSTANEMO

Bjelopoljci, uprkos radnom danu i prhladnom vremenu, nastavljaju sa večičanstvenim litijama i molebanima za spas SPC, njenih svetinja, vernika i vere pravoslavne.

Posle molebana Presvetoj bogorodici u crkvi Svetih Apostola Petra i Pavla više od 12.000 gražana krenulo je u svenarodnu litiju gradskim ulicama, do manastira Svetog Nikolaja u Nikoljcu. Litiju je predvodio rhijerejski namesnik bjelopoljski protojerej-stavroforo Darko Pejiće.

- Nećemo odustati dok god bude potrebno, jer nemamo pravo na to. Nemamo pravo da odustanemo zbog svojih predaka i potomaka. Niko nema pravo da ostane nem, da ostane nezainteresovan u situaciji kada je naša vera u opasnosti. Nema na to pravo ni vladar, ni svešetnik, ni vojnik, ni zemljoradnik, ni običan beskućnik. Svi mi moramo dići svoj glas, jer ako mi to ne učinimo, kamenje će progovoriti, kazao je u besedi paroh sutivanski otac Milan Stanišić, ističući da se i u Bijelom Polju, kao i u drugim gradovima širom Crne Gore, "okupljamo već treći mesec u odbranu svetinja, ali i svugde gdje žive pravoslavni, koji nam, svojim okupljanjima, pružaju podršku."

- Istovremeno treba da imamo na umu da se nalazimo u Časnom i Velikom vaskršnjem postu, kada se spremamo da postom i molitvom, dočekamo najveći praznik naše svete vjere – Vaskrsenje Hristovo. Treba da budemo posebno pažljivi, obazrivi i dostojanstveni, kao što smo to bili i do sada, da ni jednim svojim gestom ne doprinesemo da dođe do nekog incidenta, već da naše litije budu mirne i dostojanstvene, kako i priliči pravoslavnim hrišćanima. Sabrani smo ne samo ovde, već i u svim gradovima i šaljemo divnu sliku iz naše malene Crne Gore koja obilazi čitav svet. Baskrsla je vera u našem narodu, koji mirnim protestnim šetnjama izražava nezadovoljstvo zbog ovog zakona, koji je diskriminatorski, koji nas je podijelio i zbog kojeg se okupljamo.

- Mi volimo našu državu, nećemo da je rušimo, već ćemo svi zajedno da je gradimo, da bi nam bila još lepša i bolja za sve stanovnike, ne samo za pravoslavne hrišćane. I mi kažemo da je večna Crna Gora, ali da je večna pravedna i istinska Crna Gora, Njegoševa, Svetog Petra Cetinjskog i Svetog Vasilija Ostroškog, koja svima nama treba da bude majka, a ne nekima maćeha. Prestanimo da etiketiramo jedni druge, već pružimo ruku i oprostimo jedni drugima, jer su ovo dani opraštanja i pomirenja i dani pokajanja. Da iz ovog posta izađemo kao bolji ljudi, deo je besede oca Milana Stanišića, psole litije u Bijelom Polju.

30.000 NIKŠIĆANA BRANI SVETINjE

Posle molebana u hramu Svetog Vasilija Nikšićkog oko 30.000 ljudi prošlo je krsnim hodom ulicama Nikšića. Na Trgu slobode narod je uzvikivao - Ne damo svetinje!

Trideset godina u Nikšiću veru pravoslavnu propoveda protojerej stavrofor Dragan Krušić. U nadahnutoj besedi pred oko 30.000 Nikšićanaporučio je da se na litijama vidi dostojanstvo čoveka pred Bogom.

- Tama laži prolazi, svetlost Božija dolazi. Ovaj slobodarski pokret kakav Crna Gora ne pamti osporavaju oni koji su ateisti, koji govore da nema Boga. A zsšto ga onda pominju? Ovim saborima, draga braćo i sestre, pokazali ste da ste verni sinovi i kćeri svetosavske Crkve, kazao je otac Dragan, često prekidan gromoglasnim povicima - Ne damo svetinje! Osmog marta, povodom Nedelje pravoslavlja, nakon liturgije u Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog koju će služiti episkop Budimljansko nikšićki Joanikije, u, 11 časova ulicama Nikšiča krenuće u krsni hod verni narod koji će predvoditi episkop Joanikije koji će sr na Trgu slobode obratiti Nikšićanima.

U RODNOM GRADU PREMIJERA NAJBROJNIJA LITIJA DO SAD

U Mojkovcu, rodnom mestu premijera Duška Markovića, direktora Uprava policije Veselina Veljovića i niza državnih "glavara", možda najbrojnija litija do sada. Posebno ako se ima u vidi broj stanovnika ove opštine, liji građana bez obzira na sve ritiske kojima su izloženi - ne daju svetine. U nekadašwoj prestonici srpskog kraqa Uroša, gde je iskovan prvi srpski srebrewak, po čemu je Mojkovac i dobio naziv i u četvrtak je održana impozantna litija, koja je završena molebanom u prekjrasnom hramu Roždestva Hristovoga.

Nakon molebana u crkvi Svetog Arhangela Mihaila, kojeg je služio protojerej Boro Vrhovac, nekoliko stotina građana mirno su prošetali centrom Andrijevice protestujući protiv usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.

Litiji se priključio molitveni hod koji je iz Brezojevice – Murino kao krstonoša, predvodio dečak Andrej Garčević sa Novakom Markovićem (99) kome je ovo ko zna koja po redu litija.

- Neću propustiti ni jednu litiju. Svetinje se ponovo brane. Nema sumnje, odbranićemo ih, kazao je za Novosti deda Novak.

SVETINjE SE BRANE I U BUDVI

Učetvrtak posle molebana u crkvi Svete Trojice u Starom gradu, kojoj je prisustvovalo nekoliko hiljada građama i vernika, litija u Budvi krenula gradskim bulevarima. Dostojanstveno sabranje koje je sve masovnije, predvodi sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve i čelnici Opštine i SO Budva.

Gradonačelnik Budve Marko Bato Carević, bez obzira na primedbe nekihs vojih koalicionih partnera u lokalnoj vlasti i u četvrtak je pozvao svoje sugrađane na još jedan mirni protest u znak sa nemirenjem sa donošenjem spornog Zakona o slobodi veroispovesti.

GORŠTACI SA DURMITORA DOŠLI DO ŽABLjAKA

Ponosti gorštaci sa Durmitora, ponvo su kroz smetove došli do Žabljaka. Tu, na starom zbornom mstu, krenuli su u još jednu litiju, koju ne može omesti ni niska temperatra, snežmo nevreme, kiša.

- Ne damo svetinje, još jednom je poručeno sa Žabljaka.

MASOVNA LITIJA I U PLUŽINAMA

U Crkvi Svetog Jovana Krstitelja služen moleban, posle kojeg je ulicama grada prošla litija.

Veliki broj građana se i danas okupio u znak protesta zbog usvajanja spornog Zakona o slobodi veroispovesti, kojim se, smatraju Pivljani, velika opasnost nadvila nad jedinu u Crnoj Gori kanonskipriznatu prvoslavnu crkvu-SPC, njene svetinje, vernike i veru pravoslavnu.

PEDESET HILjADA PODGORIČANA KRENULO ULICAMA GRADA

Oko 50 hiljada Podgoričana nakon službe u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja na kojem je čitan pokajni Kanon Svetog Andreja Kritskog, krenulo je u dostojanstveni molitveni hod ulicama glavnog grada Crne Gore, sa svećama i ikonama u rukama, uzvikujući -Ne damo svetinje! Na taj način iskazali su još jednom svoj odnos prema usvojenom Zakonu o slobodi veroispovesti. Ceo većerašnji događaj protekao je u molitvenom duhu s obzirom da je vreme časnog posta.

Sveštenik Šljivančanin je rekao da su i ove večeri pokazali da se voli svoja vera i crkva i da senarod bori za svoje svetinje.

Foto: V.Pavićević

- Pokazujemo da smo braća i sestre jer nas tome uči naša vera, naša crkva pravoslavna. Kada želimo da se donese dobar zakon, odnosno, da se ovaj promeni mi u stvari najbolje želimo našoj veri, kazao je otac Mirčeta.

UČESNICI LITIJE U BARU SU ZA VEČNU CRNU GORU

Nakon litije u Baru koju je predvodio paroh podgorički, glavni i odgovorni urednik Radija Svetigora protojerej Nikola Pejović poslata je poruka da su učesnici litija borci za večnu Crnu Goru.

- Pred nama se pojavila najlepša i najdivnija građevina, a to ste vi, kazao je protojerej Pejović obraćajući se okupljenim vernicima u Baru ispred Sabornog hrama Svetog Jovana Vladimira.

- Oni ljudi koji ne počinju da gledaju sebe i svet oko sebe iz tačke prolaznosti, već iz tačke sujete, gordosti i vlastoljublja, oni u ovim našim molitvenim hodovima vide sebe - rušitelje države. To su dve tačke iz koje čovek može da sagleda sebe, to su dve krajnosti u kojima se odvija sva drama čovekova. Da li ćemo sebe gledati iz te tačke ništavila, zagledani u Hrista Boga i njime meriti sve, i sebe i svoju porodicu, i svoju crkvu i svoju, prošlost, i sadašnjost i budućnost, ili ćemo meriti sve sobom. Ako merimo sobom, onda su sva naša dela ništavna i prolazna, a ako merimo Hristom naš život i naša dela ostaju večna. Samo ono što je Hristom izmereno, i njime osveštano, ono traje večno. Zato smo mi danas u Crnoj Gori jedini borci za večnu Crnu Goru, kazao je Pejović ističući da je ovo period kada intenzivnije treba da praštamo jedni drugima.

- Da praštamo neprijateljima. Bog dopušta da ove litije traju da bi se i mi u njima umivali, ispravljali i postajali sve sveliji i sve bolji. Sa ovog mesta iz dubine srca govorimo i svedočimo i pred Bogom i ljudima da nikoga ne mrzimo. Sve pozivamo na pokajanje i praštanje i da se svi sjedinimo, ne u našim razlikama, raznim ideologijama i pogledima na svet, nego da se svi saberemo oko onoga koji nas je sve iz nebića, iz te tačke ništavila proveo i proizveo u biće. Jedino oko njega sabrani možemo graditi istinsku i pravu budućnost. Zato ove litije su veliki blagoslov, dar Božiji za svaki grad, svaku porodicu, celu našu državu, celi naš rod. Ne mogu da shvatim da danas neko u Crnoj Gori može da se ogluši o kletvu Svetog Petra Cetinskoga, ili Svetog Vasilija, da može nečija ruka u isto vreme da prepiše imovinu koju je neka porodica ostavila za pokoj sina, brata, majke, oca, a u isto vreme da grli svoje dete, unuče…

U tome je tragedija i nadamo se u Boga da neće dozvoliti da se na tome gradi naša budućnost, nego da će nas blagosloviti kao što nas je blagoslovio i sačuvao mnogo puta. Zato je važno da litije ne prestaju, da se ne smanjuju jer što nas više ima umnožava se naša ljubav, milost pred Bogom. Zato sa ove večerašnje litije u Baru šaljemo poruku mira, ljubavi, i poruku - ako smo stvoreni iz nebića, ipak je Bog za nas odredio život neprolazni. Pred Bogom, precima i potomcima trebamo stajati časno - istakao je Pejović

Na kraju molitvnog hoda, svete litije učesnici su zajedno sa sveštenstvom u glas izgovorili molitvu “Oče naš”.

U četvrtak veče nakon molebana u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira, mirno i dostojanstveno, u litiji svoje neslaganje sa spornim Zakonom o slobodi veroispovesti izrazilo je na hiljade Barana .

Učesnici litije su kao i prethodnih večeri krenuli iz Sabornog Hrama Svetog Jovana Vladimira, noseći krstove i zastave, uz duhovnu muziku i poruku “Ne damo svetinje”.

Prema proceni organizatora u litiji je bilo oko 10 hiljada vernika, a prema procenama policije oko 2350.

NOVLjANI NA LITIJAMA: CRNA GORA SE PONOVO RAĐA NA TROBOJNIM BARJACIMA RADOSTI

Sa brojnim Novljanima na litiji koja se nakon molebana u crkvi Svetog Spasa na Toploj kretala do Starog grada i hrama Svetog Arhangela Mihaila i večeras su bili potpredsednici hercegnovske opštine Danijela Đurović i Miloš Konjević, a pridružili su se gosti iz Podgorice, paroh Tološki Predrag Šćepanović i "Podgorička gospoda", odnosno "Trikolori" Milivoje i Milica Brković. Njihova jedinstvena ocean bila je das u Novqani u svojoj veri postojani, a vera im je čistija od planinskih izvora, jača od gromova, u srcima i dušama ima ljubavi i za one neprijatelje i za one koji nas ne razumeju.

Otac Šćepanović preneo je blagoslov iz Podgorice od 100.000 vernika.

- Dođoh i ja ovde da potražim dobro u ljudima i nađoh ih na vašim licima koja svetle u tami ovoga sveta. Ovo je čudo Božije, a prema rečima proroka slovenskog pravoslavnog realizma Dostojevskog, koji je rekao da narode ne pokreće ni razum ni nauka nego unutarnje osećanje prezira smrti. Ovaj narod umirati je sviko u smrti svojoj da nađe lijeka, kako je rekao veliki pjesnik. Mi znamo svoj put, put Bogočoveka, jer volovi trpe jaram a ne ljudi, poručio je paroh Šćepanović I podsjetio da je svaki od 70 hramova u hercegnovskoj opštini parče neba na zemlji.

- Prolazeći osveštenim ulicama ovog grada osetio sam da se raduju duše vaših predaka. Kada su nas otpisali i mislili da će zima biti duga i teška, snegovita i da će ovaj bezakoni zakon proći lako, dogodi se svešteno čudo, Sveti otac Vasilije Ostroški koji nas sabra i gradu Nikšiću. Vide Sveti Vasilije da u ovome narodu ima Hristove soli pa pusti dar sa neba, ali kada vidi onoliki narod koji se skvasio do gole kože da neće odustati, posla Sveti Vasilije ovo predivno vreme i ovaj predivni narod kakvog danas na zemaljskom šaru nigde nema -poručio je u besjedi otac Šćepanović.

On se osvrnuo i na trobojku i komentare da je to tuđi barjak, iako je kralj Nikola bio pod istom zastavom.Istakao je zatim da narod Crne Gore danas prebrojavaju isti oni koji su se pod tom trobojkom zaklinjali na vernost zajedničkoj državi.

Uz molbu Bokeljima da ostanu onakvi kakvi jesu on je poručio da je svaki učesnik u litijama hram Božiji i taj hram niko ne može oteti, ni preoteti ni prepisati na nekoga drugog.

U Herceg Novi je kako je istakao ponosan na svoje sugrađane iz Podgorice stigao i Milivoje Brdža Brković I poručio da donosi deo ljubavi, časti i ponosa sa svete Ribnice, tvrde vere sa Nemanjine tvrđave, čist obraz novog i preporođenog grada.

- Podgorica je vaskrsnula u Hristovoj ljubavi. Podgorica je živa sveća među svim svećama. Podgorica je uz rame Herceg Novom, uz rame svim našim gradovima u kojima se uz pravoslavnu veru brani prošlost ali i budućnost Crne Gore, Boke i Brda.

- Mislili su da će naše reči ućutkati hapšenjem i zatvaranjem, da su u naša srca uselili strah. Iz naše duše jurnule su reči hrabrosti, trobojne radosti na najlepšim trobojnim barjacima pod kojima je umirala Crna Gora ali pod kojima se evo rodila iz pepela, poručio je Brdža.

Milica Brković, studentkinja književnosti uverena je da ovakvim protestom Crna Gora drži čas demokratije Evropi.

- Za početak prihvatimo ljubav, a onda će se istina i ona istorijska i ona aktuelna sama pojaviti -zaključila je Milica Brković.

U nedelju će hercegnovsku litiju predvoditi vladika Raško – prizrenski Teodosije.