Plav: Jezero „jedu“ pesak i šaš

PLAV - Prelepo ledničko jezero, koje se „ugnezdilo“ između Prokletija i Visitora i u najbolja vremena turizma u ovom kraju, pre pet decenija na svoje obale privlačilo više turista nego Budva - nestaje!

- Nestaje sve brže. Alah ili Bog nam ga je darivao, računajući da ćemo biti svesni vrednosti tog bisera, ali nam ga, videći da je napravio „grešku“ istu ispravlja, i, brzinom nam ga, oduzima.

Ovako priča akademski slikar, prosvetni radnik i nekada čovek iz sveta politike Ibrahim Reković, vredni hroničar Plava, koji javnosti upućuje još jedan vapaj za zaštitu jezera. Kao argument da jezero nestaje, da ga prekrivaju i „jedu“ pesak i šaš, Reković pokazuje fotografije snimljene pre 15 godina i one snimljene ovih dana i to na istom mestu, pored „splava“ koji služi za šetnju, ali i za sunčanje. Razlika je velika.

- Tada je na samom početku „splava“, bio plićak sa čistom i bistrom vodom, pogodnom za kupanje dece i za njihovo bezbrižno brčkanje. Toga više nema. Trska i lokvanji su taj deo, skoro do pola „splava“ potpuno prekrili i, ako se nešto, pod hitno, ne preduzme, na zaustavljanju „umiranja“ jezera, brzo ćemo, kao saučesnici, prisustvovati njegovoj sahrani. Voda je sve plića i mutnija. Trava, ševar, trska, lokvanji i drugo barsko bilje napreduju velikom, brzinom i otimaju nam, ispred naših očiju, ali i bez ikakvog otpora, ono po čemu je Plav prepoznatljiv i bez čega će biti potpuno bezličan i beznačajan. Znam da su moje mogućnosti u odbrani jezera od nestajanja neznatne i svedene samo na ovih nekoliko reči. Svestan sam mogućnosti opštine Plav, ali ne i zatvaranja očiju i ušiju nadležnih državnih organa, ministarstava, Zavoda za zaštitu prirode kao i nevladinih organizacija, na apele i zahteve, koji dolaze iz Plava da se zaustavi dalje nestajanje jezera - kaže Reković. On podseća na zaključke naučnog skupa o zaštiti i unapređenju plavskog dela Prokletija održanog krajem juna daleke 1985. u Plavu:

- Plavsko jezero, kao deo prostora opštine Plav, predstavlja izuzetnu prirodnu i turističku vrednost i mora imati poseban režim zaštite. U tom smislu neophodno je preduzeti mere sanacije erozivnih procesa u slivu, sprečavanja nekontrolisanog razvoja hidrofilne vegetacije, neravnomerno oticanje voda Limom, kao i mere odstranjivanja svih vidova antropogenog ugrožavanja jezera i njegovog sliva. Jezero mora biti predmet sistemskih istraživanja. Rešenje problema treba tražiti u osmišljavanju naučnog projekta ...

Tako je govoreno pre skoro tri decenije uz apel da se zaštiti Plavsko jezero koje po površini bilo na drugom mestu među ledničkim jezerima u Jugoslaviji.

Reković naglašava da je jezero prvorazredna prirodna vrednost Crne Gore i osnovni motiv za prepoznavanje prostora i opredeljenje brojnih turista.

PROJEKAT KOŠTA 250.000 EVRA

PRIČALI smo sa ljudima iz Vlade o ovom problemu. Međutim, da bi nadležne institucije razmatrale naš problem potrebno je uraditi projekat. On staje 250.000 evra. Mi te pare nemamo - kaže za „Novosti“ predsednik opštine Plav, Orhan Šahmanović, koji se nada da uskoro ni to neće biti problem da se krene u čišćenje jezera.