Obećana zemlja na obali Drine

D. Gajić

20. 04. 2013. u 20:27

Smešten na pola puta između Beograda i Sarajeva, Zvornik je vekovima privlačio mnoge jevrejske porodice

POVOLJAN geografski položaj Zvornika, dobre mogućnosti za razvoj trgovine i zanatstva, doprineo je da se u ovom gradu na obali Drine, formira jaka jevrejska zajednica. Prve jevrejske porodice u Zvornik su se doselile iz Tuzle i Bijeljine. Bilo je Sefarda i Aškenaza, a imali su i zajedničku sinagogu, podignutu 1902. godine.

Aškenazi su počeli da dolaze u Zvornik posle austrougarske okupacije 1878. godine. Služili su ovde vojsku, pa su tu ostali i ženili se domaćim devojkama. Jevreji Zvornika bili su mahom zanatlije, trgovci i činovnici, koji su stizali za potrebe vojne službe.

- U Zvorniku su živele familije Koen, Bararon, Levi, Gracijani, Papo. Od Aškenaza treba pomenuti familiju Blam, koja je imala fabriku sode i bezalkoholnih pića. Herman Ginsberger je bio pekar, Emil Kraus hotelijer, a Bela Fišer trgovac povrćem, Abraham Gotesman vrlo sposoban limar, a Jakob Vaserman je bio sajdžija.

Prema popisu iz 1910. godine, vidi se da je u Zvorniku od 732 kuće i 3.688 stanovnika bilo 148 Jevreja. Zbog svog geografskog položaja, Zvornik je za Jevreje bio "obećana zemlja". Pošto se nalazio između dva velika grada, Beograda i Sarajeva, u Zvorniku su Jevreji iz ova dva grada održavali susrete.

Svaka od jevrejskih porodica bavila se nekim zanatom, a određeni broj trgovinom i ugostiteljstvom. Dali su i puni doprinos razvoju školstva, kulture i sporta.

- Poznati trgovci bili su Bela Fišer, Mošima Levi, Najman Hajon, Juda Gotesman, Estera Babaron i drugi. Prvi hotel u Zvorniku podignut je za vreme austrougarske okupacije, a vlasnik je bio Jevrejin Lazar Kraus, otac Emila Krausa, jedan od retkih koji je preživeo Drugi svetski rat i nastavio da živi u Zvorniku.

Zanimljiv je bio Jevrejin Aron Gotesman. On je pre Drugog svetskog rata izdržavao svoju četvoročlanu porodicu svirajući violinu.

Istorijski podaci govore da je prvu fudbalsku loptu u Zvornik doneo brat Emila Krausa Robert, zajedno sa Nikiforom Jovičićem. Prvi fudbalski klub bio je "Zmaj od Noćaja", osnovan 1933. godine. Godinu dana kasnije osnovan je i fudbalski klub "Sloga". Pred početak Drugog svetskog rata gasi se aktivnost oba ova kluba, a umesto njih formira se fudbalski klub "Omladinac". Za ekipu "Zmaj od Noćaja" igrali su i Jevreji, Rafo Levi i Isidor Bararon.

U maju 1942. godine ustaše su pokupile i u kamione ugurale muškarce, žene i decu i predali ih Nemcima u Šapcu i svi su na Banjici streljani od 19. do 28. maja. Pokretna imovina Jevreja je opljačkana, a nepokretna konfiskovana.

Kao uspomena na zvorničke Jevreje ostale su kuće Bele Fišera, danas poslovna zgrada "Vodovoda i komunalije", Hanoja Nahmana, koja se nalazi kod centralnog spomenika, Avrama Bararona na Fetiji, sinagoga, sada kuća Jove Todorana, jevrejsko groblje na Vidakovoj njivi, nekada najlepše groblje sa najskupljim nadgrobnim spomenicima.

NAJBOLjI HLEB I PECIVO

Pekar Herman Ginsberger, Jevrejin, imao je najbolji hleb i najlepše pecivo - kifle, zemičke, vekne, perece, kajzerice. Njegov sto za hleb (svaki prodavac je donosio na pijacu svoj sto), bio je na pijaci najlepše uređen. Pekara, prodavnica hleba i stan ovog vrednog, izuzetnog poslovnog čoveka, nalazila se na mestu današnje kafane "Lovac". Inače, hleb iz ove pekare šegrti su svakog jutra raznosili po zvorničkim kućama.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Zika

21.04.2013. 11:02

Veliki je doprinos jevreja u ovom regionu. Steta sta je Marx zamrsio stvari i uzburkao svet cije ideje su zatrovale sve oko sebe a rezultat je bio katastrofalan. Tolike revolucije i ratovi a opet se vratili na pocetak. Svi napustise Marksizam, Lenjinizam i Titoizam i ostasmo u bedi.