NIŠTA vam ne vredi da se gurate, dok se vrata ne budu zatvorila nećemo moći da krenemo. Ti, momče, u sivoj jakni, bespotrebno usporavaš ostale putnike!

Takve i slične poruke ovih štrajkačkih dana često mogu da se čuju kroz razglas u retkim vozovima pariske podzemne železnice koji se klate veoma usporenim ritmom, zbog obustave rada uzrokovane nezadovoljstsvom oko penzijske reforme koju francuska vlada pošto-poto namerava da sprovede.

Situacija je napeta, ali ne i ljudi. Francuzi imaju poseban dar za proteste, ali i nesvakidašnji smisao za strpljenje u takvim prilikama. To je naročita karakteristika buntovnih naslednika komunaca. Bes isključivo iskaljuju na onima na koje su zaista kivni, a ne među sobom.

Kad metro u višemilionskom gradu kao što je Pariz opslužuje putnike samo od prvih galskih petlova do doručka s produženom kafom i kroasanima, pa onda tek kasno po podne, kad sunce već polako počne da zalazi za modernističkim obrisima nove Trijumfalne kapije od posve belog kamena u japijevskom kvartu, i to još prilično proređenim intenzitetom, onda delimično može da se stekne slika kako izgleda svakodnevica žitelja Grada svetlosti.

PROČITAJTE JOŠ - Ovo je snimak koji francuska vlast ne želi da svet vidi: Sukob policajaca i vatrogasaca (VIDEO)

Gužve su nesnosne. Ljudi najčešće hodaju kilometrima. Zubato januarsko sunce im ovih dana ide naruku. Prođe, tu i tamo, pokoji autobus. U sopstveni automobil se baš i ne isplati ulaziti, jer je za volanom ponekad potrebno i tri puta više vremena nego u normalnim uslovima. Dronovi su u špicevima registrovali i preko šeststo kilometara zbirnih automobilskih kolona oko prestonice.

Dobro dođu trotineti. Na njima, moderan vremešni svet. Gospoda u odelima, na dva točka. S akten-tašnom i vetrom u kosi. Električni bicikli su bili najprodavaniji poklon za božićne praznike. Na promaji nogavica od skupog štofa.

Privreda stoji, saobraćaj je više nego otežan, propadaju vozne i avionske karte, otkazuju se zimovanja i provođenje praznika s porodicom u unutrašnjosti. Ništa zato. Solidarnost je na delu.

Bilo je, istina, ovih dana i žestokog guranja na vratima prepunih vagona podzemne železnice, dolazilo je i do svađa, psovki, pa čak i povređivanja. Ali, u daleko većoj meri mogu da se primete umorna i strpljiva saučesnička lica. Nije retkost da izgužvani putnik priđe vozaču i pruži mu ruku, u znak podrške. Ima, ponekad, usred štrajkačke gungule, i šaljivih poruka preko onog pomenutog razglasa:

- Ovakve gužve su dušu dale za lopove. Molim, zato, kradljivce, ukoliko ih ima, da odmah napuste vagon. Ne želim ih u mom vozu! - izdeklamovao je pre neki dan jedan mašinovođa važno upozorenje na sebi svojstven način i dobro zasmejao nagurane putnike.

PROČITAJTE JOŠ - Protesti se nastavljaju, upozorenje Marin Le Pen: Francuska u vatri i krvi

Jurišnici na iščašeno nasleđe liberalnog kapitala ne daju na svoja prava, koliko god ona svojim maksimalnim obimom bila nerazumljiva ostatku sveta. Ovde ćete odmah iza podneva, pa sve negde dok sat ne otkuca dvaput s pročelja crkve, primetiti vojsku službenika kako opseda restorane gde će bez žurbe, često uz čašu dobro crnog vina, pojesti svoj ručak, zašto ne i pačji batak s krompirićima prelivenim umokcem od peršuna i belog luka, i to im niko ne može oduzeti. Za brzinske sendviče u hodu između dva sastanka uglavnom pokazuju rukom preko Lamanša, na anglosaksonski model.

Sve dok oni natenane jedu, saobraćaće vozovi bez voznog reda.