BITI u EU, ili ne biti, pitanje je na koje su u četvrtak odgovarali birači u Velikoj Britaniji, na vanrednim parlamentarnim izborima za 650 mesta u parlamentu. Od odgovora zavisi sudbina "bregzita", ali i domaća politička scena - sastav Donjeg doma parlamenta u Vestminsteru i premijer vlade u Londonu.

Ovo su treći opšti izbori na Ostrvu u poslednjih pet godina, karakteristični po tome što su prvi posle jednog veka koji se održavaju u decembru.


Izbori su raspisani dve godine pre vremena, pošto je na tome insistirao Boris Džonson, premijer sadašnje manjinske vlade, nadajući se da će osvojiti apsolutnu većinu i izvesti zemlju iz političkog ćorsokaka oko "bregzita". Džonson je najavio da će, ako njegova stranka pobedi, parlament ratifikovati sporazum o "bregzitu" koji će se sprovesti, po planu, do 31. januara.

Laburisti Džeremija Korbina, pak, obećavaju da će ponovo otvoriti pregovore sa EU, a potom dati šansu biračima da na referendumu glasaju za napuštanje EU pod novim uslovima, ili za ostanak u bloku. Oni planiraju veće izdvajanje za zdravstvenu, socijalnu zaštitu i obrazovanje, ali i ključne industrijske grane, a najavljuju i besplatni internet. Laburisti su u kampanji optužili vladu da tajno želi da privatizuje zdravstvenu zaštitu - najveću političku zaostavštinu levice.

Pročitajte još: Glasanje koje treba da odgovori na dva velika pitanja: U Velikoj Britaniji se održavaju vanredni parlamentarni izbori

Osim toga, laburisti planiraju i nacionalizaciju komunalnih preduzeća i koncerna u ključnim industrijskim granama i vraćanje u državne ruke eksploatacije vodnih resursa.

Birališta su za 46 miliona birača širom Engleske, Velsa, Škotske i Severne Irske, otvorena u sedam ujutru po lokalnom vremenu, a glasalo se do 22, odnosno, 23 po centralnoevropskom vremenu. U 650 izbornih jedinica bilo je 50.000 birališta, a u mnoga od njih pretvorena su neuobičajena mesta, kao recimo, pab u Hempširu. Na mnogim glasačkim mestima, vladala je velika gužva, u redovima se čekalo dugo, a na pojedinim univerzitetima studenti su obukli diplomske uniforme.

AP Photo Frank Augstein

Glavni rivali, premijer i lider Konzervativne stranke Boris Džonson i laburista Džeremi Korbin, glasali su tokom prepodneva. Džonson je glasao u biralištu u Metodističkoj gradskoj kući u Londonu, a sa njim je bio pas Dilan koga je na poklon dobio nakon što je izabran za premijera. Četvoronožni ljubimci, inače, uobičajena su slika na britanskim biralištima.

Prethodno je Džonson u Zapadnom Jorkširu, pomagao da se mleko i sok utovare u dostavna vozila.

- Ne može biti kritičnije, ne može biti tesnije, želim svima da poručim da je rizik realan i da bismo mogli da dobijemo parlament u kojem nijedna partija nema većinu - istakao je Džonson. - To bi značilo nova odlaganja i veću paralisanost zemlje.

Korbin je glasao u severnom Londonu, dok je premijerka Škotske Nikol Stardžeon, kojoj se predviđa treća pozicija u novom parlamentu, glasala na biralištu u Glazgovu. Prethodno je Korbin upravo stanovnicima Glazgova, gde žive neki od najsiromašnijih ljudi u zemlji, poručio da je "potrebna vlada koja će ulagati u sve krajeve zemlje".

AP Photo Thanassis Stavraki

Prema najnovijem istraživanju agencije Jugov koje nije obuhvatilo izborne jedinice u Severnoj Irskoj, konzervativci će osvojiti 339 mandata, što bi im bilo dovoljno da samostalno formiraju vladu, a laburisti 231 mandat, prenosi "Gardijan". Ovaj dnevnik je jedini uz "Dejli miror" koji "drži stranu" laburističkom vođi Korbinu, dok su svi ostali britanski mediji na strani vladajućih konzervativaca sa Džonsonom na čelu.

PREMIJER

Partija ili koalicija koja bude imala minimum 326 poslanika imenuje mandatara za sastav nove vlade. Posle toga, kraljica će imenovati mandatara za novog premijera.

KLADIONICE

NAJSTARIJA britanska kladionica "Vilijam Hil" juče je konzervativcima davala veliku prednost. Da Džonsonova stranka pobedi odnos je 2:5, dok se šanse da laburisti dobiju većinu vrednuju kvotom 10:1. Borisu Džonsonu prolaz za poslanika kladioničari daju kvotom 4:1. Od 1906. godine nijedan član Konzervativne stranke nije postao premijer, a da nije izabran za poslanika u aktuelnom sazivu.

ČETVRTAK PO TRADICIJI

Parlamentarni izbori se, već 80 godina, tradicionalno održavaju četvrtkom. Ne postoji objašnjenje zbog čega je baš četvrtak odabran za izborni dan. Pošto je on nekada bio pijačni dan u Velikoj Britaniji, smatralo se da bi izbori četvrtkom olakšali glasanje ljudima iz manjih mesta koji su dolazili po namirnice u veće gradove.