VATRENI govor pred Ujedinjenim nacijama o klimatskim promenana šesnaestogodišnje švedske aktivistkinje Grete Tunberg prolomio se planetom kao očajnički krik sve dece koja će platiti ceh zbog grešaka prethodnih generacija. Kroz suze je kudila svetske moćnike što misle samo o novcu dok Zemlji preti masovno izumiranje, a oni su joj – aplaudirali!?

Pročitajte još: SUZE I PREKOR: Emotivan govor 16-godišnjakinje u Ujedinjenim nacijama - Kako se usuđujete? (VIDEO)


Možda se ne treba osvrtati na tapšanje radi protokola, niti biti oštar prema tinejdžerki zbog jako teatralnog i prenaglašenog nastupa. Ipak je u povodljivim godinama, a pritom pati od Aspergerovog sindroma koji otežava međuljudske odnose. Međutim, ko može da sa pijedestala zapadnih "mejnstrim" medija mesecima proziva i dere se na svetsku političku i ekonomsku elitu, a pritom očekuje salve hvalospeva od onih koje tobože napada?

Sigurno ne milioni dece u Jemenu koja gladuju i ginu od saudijskih bombi, niti nebrojeni robovi svih uzrasta kojima se otvoreno trguje u "oslobođenoj" Libiji, niti žrtve oko 300 slučajeva seksualne eksploatacije maloletnika na Haitiju od strane mirovnjaka UN.

Takođe, ne treba zaboraviti suze i potresan govor iz 1990. još jedne tinejdžerke, i to pred američkim Kongresom. Tri meseca pred operaciju "Pustinjska oluja" petnaestogodišnja Najira je lažno svedočila kako trupe Sadama Huseina izbacuju bebe iz inkubatora u Kuvajtu i bacaju ih da umru na hladnom podu. Kasnije se ispostavilo da ona uopšte nije bila svedok takvog zverstva i da je ćerka kuvajtskog ambasadora u SAD, ali je već bilo kasno.

Šta se dešava kada isti mediji, koji "dozvoljavaju" Greti da "osipa paljbu" po moćnicima, stvarno ne žele priču o nekim neugodnim temama vidimo i na primeru ratova 90-ih na našim prostorima. Dok su na sav glas izveštavali o "genocidu" u Srebrenici i "etničkom čišćenju" Albanaca, srpske civilne žrtve, među kojima je i veliki broj dece, u najbolju ruku su bile kolateralna šteta.

Dobar primer eksploatacije stradanja dece kada medijima i političarima zatreba, a ignorisanje kada im škodi, su sudbine tri dečaka iz Sirije.

Fotografija tela malog Ajlana Kurdija (3), koji se udavio na obali Turske 2015. bežeći sa ocem od rata, odjeknula je u svetskim medijima kao vapaj za pomoć sirijskim izbeglicama. Elita i "bogati Zapad" su kritikovani kako ništa ne preduzimaju i kao odgovor je usledio talas ekonomskih migranata koji je preplavio Evropu, ali i prave izbeglice kojima treba pomoć.

Slika krvavog i prašnjavog Omara Dakniša (5) iz ratom razorenog Alepa dok sedi sam u kombiju Hitne pomoći trebala je 2016. da posluži kao još jedan u nizu poziva na akciju protiv sirijskog "režima", od navoda o hemijskim napadima do priča o namernom bombardovanju civila.

Sa druge strane, kada se pojavio snimak odsecanja glave palestinskog dečaka u Siriji od strane "umerenih, prodemokratskih pobunjenika" koje finansiraju SAD, u zapadnim medijima izašao je tek poneki tekst i to uz naslove poput "SAD istražuju video u kom sirijski pobunjenici navodno obezglavljuju mladog dečaka" iz britanskog Indipendenta.

Greta Tunberg


Kako neki autori primećuju, stiče se utisak da je Greta samo novo pakovanje starih argumenata i da bez obzira na njihovu tačnost ili netačnost ona samo ponavlja što joj kažu odrasli. U tome sigurno pomaže što dolazi iz porodice glumaca i reditelja.

Svaka reakcija na njen aktivizam je magnet za medije engleskog govornog područja pa ne čudi što se američka televizija “Fosknjuz” odmah izvinila jer je jedan od voditelja nazvao “mentalno obolelim detetom iz Švedske”, iako su izostala izvinjenja za teže propuste, poput promovisanja vojnih intervencija.

Neki novinari poput Riča Laurija iz “Njujork posta”, lista koji je prvi objavio smrt Džefrija Epstajna, čak navode da su Gretini argumenti o mračnoj sudbini dece posle izdaje odraslih smešni. On, kako bi je opovrgao, iznosi statistiku po kojoj je globalna stopa siromaštva od 1999. do 2013. pala sa 28 na 11 procenata, očekivani životni vek se produžio sa 63,2 na 71,9 godinu od 1981. do 2015. dok se smrtnost odojčadi smanjila sa 64,8 na 30,5 na hiljadu porođaja od 1990. do 2016.