Kroz istoriju se pokazalo da nosači aviona nisu najjača strana ruskih oružanih snaga. Međutim, Rusija poseduje tehnologiju koja omogućava da se u slučaju neophodnosti efikasno suprotstavi „plutajućim aerodromima“. Mogu se aktivirati „najinteligentnije“ i najmanje uočljive rakete, kako iz vazduha tako i sa zemlje.

Još jedan incident sa Iranom, koji je pokušao da zaustavi britanski tanker, hipotetički je mogao da dovede situaciju u Persijskom zalivu do nivoa aktivnog vojnog sukoba između NATO članice i Irana. Neizbežan razvoj takvog konflikta mogao bi da bude velika operacija međunacionalnih snaga, na čelu sa SAD, protiv Teherana.

U takvoj operaciji bi u svakom slučaju učestvovale udarne grupe nosača aviona. Ovi događaji su među stručnjacima izazvali aktivne rasprave o protivavionskim sposobnostima Irana. Zbog toga se postavlja pitanje — kako bi se savremene oružane snage Rusije suprotstavile nosačima aviona ako bi se našle u sličnoj situaciji, piše vojni ekspert Dmitrij Kornjev.

ŠTA JE UDARNA GRUPA NOSAČA AVIONA?

To je grupa brodova na čelu sa višenamenskim nosačem aviona, koja uključuje od 4-5 do 10-15 brodova i podmornica. Sastav grupe nosača aviona obično uključuje nekoliko krstarica, razarača ili fregata sa protivvazdušnim ili protivbrodskim raketnim sistemima, kao i sisteme za borbu protiv podmornica. Osim toga, podvodnu odbranu udarne grupe obezbeđuju i jedna ili dve nuklearne protivbrodske podmornice. Standardno, zona odbrane udarne grupe nosača aviona ima radijus do 400-500 kilometara.

NAJVEĆI IZAZOV NA MORU

Nosač aviona je danas cilj koji predstavlja najveći izazov na moru. On može da bude uništen nuklearnom eksplozijom iz blizine ili pomoću nekoliko protivbrodskih raketa ili torpeda sa običnim bojevim glavama. Međutim, kako bi uništili nosač aviona uz pomoć torpeda ili brodskih raketa, avioni ili podmornice koje vrše napad na nosače aviona treba da im priđu na određeno rastojanje. Mali broj raketnih sistema ima mogućnost da napada nosač aviona sa udaljenosti koja premašuje njegovu zonu odbrane.

KAKO SU SE U SOVJETSKOM SAVEZU BORILI PROTIV NOSAČA AVIONA?

U sovjetsko vreme proizvedene su nuklearne podmornice sa krstarećim raketama projekata 949 „Granit“ i 949A „Antej“, koje su bile namenjene borbi protiv nosača aviona. Svaka od ovih podvodnih krstarica je bila opremljena sa 24 velike krstareće rakete „Granit“, koje su primenjivane istovremeno. Smatralo se da napad „pametnih“ i „usaglašenih“ protivbrodskih raketa „Granit“, raspoređenih u određenom pravcu i koordiniranih u vremenu, može da probije odbranu nosača aviona i da ih onesposobi, a možda i potopi.

ŠTA RUSIJA DANAS PREDUZIMA?

Deo podmornica iz tih projekata već je povučen iz sastava ruske Ratne mornarice. Verovatno se bliži kraju i garantni rok skladištenja raketa „Granit“. Zbog toga se već nekoliko godina radi na modernizaciji tih raketnih nosača u okviru Projekta 949 AM i vrši se zamena raketa „Granit“ raketama višenamenskog raketnog sistema „Kalibar“. Vrlo je moguće da će u budućnosti ti brodovi postati nosači novih hipersoničnih protivbrodskih raketa „Cirkon“. Sistemi „Kalibar“ i „Cirkon“ imaju domet veći od 500 kilometara, ali će za njihovu ciljnu upotrebu biti neophodno sprovesti izviđanje i izdavanje ciljne oznake sa koordinatama grupe nosača aviona. U suprotnom, upotreba takvih raketa će biti uzaludna. Moguće je da će prve slične podmornice biti uključene u rusku Ratnu mornaricu nakon 2021. godine. Smatra se da će one biti u mogućnosti da se manje-više efikasno odupru nosačima aviona, pod uslovom da poseduju sredstva za izviđanje.

NEMA DOVOLjNO BRODOVA

Pored podmornica, i mnogi brodovi sa raketnim sistemima tipa „Kalibar“ u sastavu ruske mornarice imaće slične mogućnosti. Međutim, ponovo je problem u izviđanju i broju brodova-nosača takvih raketnih sistema. Trenutno u sastavu ruske flote postoji mali broj velikih okeanskih brodova sa takvim mogućnostima. Tek sredinom ili krajem dvadesetih godina biće moguće obezbediti prisustvo određenih snaga koje će se suprotstaviti nosačima aviona na okeanu.

AVIJACIJA DUGOG DOMETA PROTIV NOSAČA AVIONA

Jedno od osnovnih sredstava za uništavanje udarne grupe nosača aviona u sovjetsko vreme bila je avijacija dugog dometa sa raketama. Avioni tipa Tu-22M, koji su na Zapadu bili poznati kao „Bekfajer“, sa jednom ili dve eskadrile bili su predviđeni za napade na udarnu grupu nosača aviona. Domet njihovog oružja, nadzvučne protivbrodske rakete H-22, blago je premašivao radijus kontinuirane odbrane nosača aviona.

Trenutno Rusija ne poseduje dovoljan broj borbenih aviona-nosača tipa Tu-22M3 i modernizovanih raketa tipa H-32, koje su stigle kao zamena raketama H-22. Možda je to zbog činjenice da je trenutno u borbi protiv nosača aviona akcenat na drugim sredstvima mornarice, vazduhoplovnih i raketnih snaga.

Međutim, u slučaju pojavljivanja avijacijske modifikacije protivbrodske rakete „Cirkon“, mogućnosti bombardera dugog dometa u ulozi lansirnih platformi u borbi protiv nosača aviona će osigurati njihov poraz na velikim rastojanjima.

Foto Twitter

ISKANDER-M: NAPAD NA NOSAČ AVIONA SA ZEMLjE

Najefikasnija sredstva za uništavanje velikih i zaštićenih meta kao što su nosači aviona, mogli bi da postanu kopneni raketni sistemi. Međutim, kako bi se garantovalo uništenje nosača aviona, neophodna je primena rakete sa bojevom glavom na samonavođenje. Trenutno takve mogućnosti poseduje samo raketni sistem „Iskander“ sa balističkim raketama 9M723 i krstarećim raketama 9M728. Pre nešto više od godinu dana, prvi put su održane vojne vežbe tokom kojih su raketni sistemi „Iskander“ gađali mete na vodi.

Jedinstveni raketni sistem, koji se nalazi u sastavu skoro 20 raketnih brigada, može da vrši napade na mete koje se nalaze na udaljenosti do 500 kilometara, što znači da može da gađa i borbenu grupu nosača aviona. Suprotstavljanje napadu ovog raketnog sistema uz pomoć modernih sistema odbrane bilo bi izuzetno težak zadatak.

„NEVIDLjIVE“ RAKETE

„Kindžal“ je novi raketni sistem sa hipersoničnom aerobalističkom raketom i avionom-nosačem MiG-31. „Kindžal“ može da pogađa fiksne mete i mete sa malim manevarskim sposobnostima na udaljenosti do 2.000 kilometara od baze aviona-nosača. Uzimajući u obzir supersoničnu brzinu nosača i hipersoničnu brzinu rakete, napad na nosač aviona može biti izveden u roku od nekoliko minuta nakon prijema naredbe. Odbijanje napada „Kindžala“ uz pomoć savremenih sredstava odbrane takođe će biti gotovo nemoguće — visokoprecizna „stelt“ raketa malih dimenzija ima mogućnost da izvede protivraketni manevar, izbegavajući protivavionsku i protivraketnu odbranu nosača aviona. Tačnost pogađanja mete kod ovih raketa omogućava uništavanje brodova čak i bez nuklearne bojeve glave, što se može iskoristiti u sukobu niskog intenziteta, pre nego što preraste u nuklearni sukob.

Foto MO Rusije

ŠTA JE NAJEFIKASNIJE

Najnaprednija i najefikasnija sredstva protiv nosača aviona u savremenoj Rusiji su hipersonične protivbrodske rakete „Cirkon“, koje su trenutno u fazi testiranja i pripremaju se za raspoređivanje na brodovima i podmornicama ruske mornarice, kao i aerobalističke rakete sistema „Iskander M“ i „Kindžal“. Nekoliko udara takvim raketama na nosač aviona bilo bi dovoljno za onesposobljavanje broda na duže vreme, a moguće i za potpuno uništavanje „plutajućeg aerodroma“. Naravno, ovakva sredstva odbrane, koje Rusija ima na borbenoj dužnosti, značajno snižavaju verovatnoću da će se kraj obala Rusije pojaviti neprijateljske udarne grupe nosača aviona.


sputniknews.com