BRISEL
OD STALNOG DOPISNIKA “NOVOSTI”


KAKO sprečiti zemlje članice da donose jednostrane odluke u migrantskoj krizi? To je bila glavna tema okrnjenog samita EU u nedelju u Briselu, na kome su lideri nekih od zemalja pokušavali da nađu zajedničko rešenje za jednu od najvećih kriza koja poslednjih decenija potresa Stari kontinent.

Već sam format sastanka nije mnogo obećavao po pitanju jedinstva. Zemlje članice Višegradske grupe - Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska - koje odbijaju da ispune kvotu o prijemu, nisu bile zainteresovane za učešće. Na kraju, nije bilo predviđeno donošenje zaključaka i obraćanje učesnika javnosti, a sve je trebalo da se svede na "razmenu mišljenja" o gorućoj temi.

Bilo je najpre planirano da se okupe i većaju Francuska, Nemačka, Italija, Španija, Austrija, Bugarska, Grčka i Malta, ali su prisustvo dodatno zatražile Belgija, Holandija, Luksemburg, Danska, Švedska, Finska, Slovenija i Hrvatska. Šesnaestorka je pokušala da pripremi teren u ime 28 zemalja pred odluke koje se očekuju na predstojećem samitu u punom sastavu i sa više tema krajem ove sedmice.

Pročitajte još - Evropa zbog migranata puca po svim šavovima

Sve se odigravalo u atmosferi novih napetosti. Smirivanju situacije nije doprinela pretnja francuskog predsednika Emanuela Makrona da bi zemlje koje odbijaju da prime izbeglice trebalo finansijski kazniti. Ulje na vatru dodao je i zajednički Makronov stav sa španskim premijerom Pedrom Sančezom da, evropskim sredstvima, treba osnovati zatvorene prihvatne centre za izbeglice u zemljama dolaska migranata, gde bi trebalo da čekaju na rešavanje njihove sudbine. To nije sve: migrante bi valjalo vratiti u prvu zemlju ulaska, gde treba da budu registrovani.

Sve to naljutilo je Italiju do mere da je pretila izostankom sa sastanka. Premijer Đuzepe Konte je odlučio da ipak ode u Brisel da bi se jasno i glasno čuo stav njegove zemlje da ne želi da nosi sav teret na svojim leđima. Ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini optužio je Francusku za aroganciju i poručio da Italija neće biti izbeglički kamp za celu Evropu.

U centru sastanka je bila i situacija u kojoj se našla Angela Merkel, kojoj se ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer otvoreno suprotstavlja najavama zaustavljanja migranata na nemačkim granicama. Više izvora sa samita prenelo je da je namera lidera da se, na neki način, "spase" nemačka kancelarka, tako što će se desnom evropskom bloku poslati poruka sa predstojećeg Samita EU krajem ove sedmice, s namerom da se iznađu neka rešenja za zaustavljanje slobodnog kretanja izbeglica po Evropi.


NEMA BRIGE

ŠEFICA Međunarodne organizacije za migracije Crne Gore Dušica Živković saopštila je da broj migranata u ovoj zemlji neće biti značajno povećan. Ona navodi da se dnevno beleži od 120 do 200 tražilaca azila. - U prvih pet meseci u Crnoj Gori registrovano je oko 1.500 ilegalnih prelazaka migranata, a ukoliko se ta dinamika nastavi kao u maju, od 20 dolazaka dnevno, neće biti većih izazova za državu - kaže Živkovićeva.  (V. K.)

RASPAD EU?

PREDSEDNIK Austrije Aleksander van der Belen upozorava na posledice mogućeg raspada EU. On ukazuje da su, globalno gledano, sve države EU male, čak i Nemačka. Male zemlje, prema njegovim rečima, profitiraju velikim izvozom u EU, ali posebno od širenja na istok. "Kome je to svejedno - radi na razaranju Unije i većem siromaštvu. Ko ne razume šta je u opasnosti, ni o čemu ni ne misli", uveren je Van der Belen.   (I. S.)