Narod na ulici čuva državu i Erdogana

ADRENALIN u Istanbulu i dalje na gornjoj granici. Na saobraćajnici koja vodi od aerodroma "Kemal Ataturk" prema gradu, mladi ljudi ljube zastave Turske, podižu ih visoko. Sudaraju se glasovi. Poruka je jedna: narod brani svoju državu.

Zakrčen put, kolone u svim trakama, vozila gotovo da mile, pa se putovanje oteglo do besvesti. Od aerodroma do centra grada - putuje se čitav sat, umesto dvadesetak minuta, kako je bilo do proteklog vikenda, kada je pokušan vojni udar.

Ko da prigovori čuvarima poretka?! Tela im pola u automobilima, a od pola izvijena kroz prozore, kao na slavlju posle kakve pobedonosne utakmice. Udvoje, mladi sede na haubama, mašu zastavama, viču. Sirene, sa svih strana. Pod njima se ne pretiče. Pred njima se zastaje... Zastaje i dah od siline energije koja traje, mada neki tvrde da više nema potrebe: pučisti u pokušaju i sva njihova logistika je na kolenima, sasvim.

Sa ovom slikom ušli smo u proteklu noć Istanbula. Dok smo se približavali gradu, svetla naselja i samog grada ostavljali su, odozdo, utisak prigušenih vatri. Asocijacija je bila munjevita: na roviti mir grada na Bosforu koja će, nekoliko sati posle, dobiti najrečitiju potvrdu.

- Niko ne zna šta će doneti jutro, mada smo svi uvereni da će do ponedeljka svanuti sa novom nadom. Da će se svako od nas vratiti svojim redovnim poslovima, običnim svakodnevnim obavezama, radostima i tugama... Svemu što život običnom čoveku donosi. Ukoliko se to ne dogodi, sve ovo može da preraste u anarhiju. Vi ste i sami videli da ljudi gunđaju u kolonama. Poslovni ljudi kasne na letove, bolesni do bolnice... Preksinoć jedna trudnica se porodila u ovom krkljancu. Sreća pa je u tom trenutku bio ovde zakrčen i lekar. Žena se porodila u ovoj gužvi. Ne bih voleo da Turska u budućnosti izgleda kao noćas - govorio nam je vozač taksija.

Noć, na trgovima kao preseljena slika sa saobraćajnica. Zastave, poruke, povici podrške državnim vlastima... Čuvari zemlje, kako se predstavljaju, ne ljute se što ih foto-reporteri slikaju. Naprotiv. Oni znaju zašto su tu.

- Ničije oružje nije jače od naroda - govori mladić u kameru. - I nijedno, ma koliko bilo ubojito, nije jače od naroda. Spremni smo da ginemo za zastavu svoju i zemlju svoju.

Trg Taksim, među ljudima koji brane zemlju od eventualnog novog pokušaja pučista, bio je i mladić čijem se podvigu klicalo. On je Metin Dogan, student završne godine medicine, na Istanbulskom univerzitetu. Njegova fotografija, dok telom zaustavlja tenk pučista, obišla je planetu. Dospela je i na stranice srpskih medija, jer ga je, ko zna i iz kojih razloga, povezao sa korenima Novog Pazara. I predstavio ga kao Suada Numanoglua, odnosno - Numanovića.

- Ma, nije važno, ako je vama, reći ću: Turčin sam po svakom korenu. Važnije je da me je moja savest oborila pred tu cev, pred taj tenk koji je upućen da gazi - kazao nam je Dogan.- Ja nisam iz političke priče, čak nisam do sada nikada ni glasao na izborima. I to me ne interesuje, ko god da je na vlasti u Turskoj... Mene interesuje moja i sudbina naroda koji se uzvisio u slobodi i ekonomiji da suvereno može da odlučuje o svom putu. Ništa ja ne zameram običnim vojnicima, video sam tri glave vojnika iznad svoje, kada sam se pribrao. I oni su bili svesni da su uvučeni u ružnu priču, a tek mogu da zamislim kako im je bilo kada je posle mene, desetine ljudi krenulo na tenk. Počeo sam da vičem: "Ja sam turski vojnik. Ja sam vojnik ove nacije. Čiji ste vi vojnici?". Oni su me upozoravali da se sklonim jer će u suprotnom početi da pucaju. Tenk je nastavio da se kreće prema meni, pa sam legao pred njega u nadi da će ga moja smrt zaustaviti... Mi moramo da nađemo mir. Protekla decenija u kojoj je Turska krenula napred, to od nas traži. I svako, prema svojoj savesti, mora na to da odgovori.

Bližila se ponoć, a gospodari trgova i saobraćajnica su se smenjivali, do prvih posleponoćnih minuta. Adrenalin se spuštao. U trenucima kada su se razilazili, očigledno je, nije padao na donju granicu. Nije čudo. Izviđački avioni, koji patroliraju turskim nebom, ispraćali su ih odozgo do novog okupljanja. I čitave noći, do zore, i do jutra njihovi zvuci uspavanke - budili su i uljuljkivali. Takva je, zasada, noć u Istanbulu.

BRIGA U SVAKOM ČOVEKU

Od proteklog petka, kada je u noći u Turskoj vojska ustala protiv vlasti, ne spava samo ko ne želi da prizna. Briga je vidljiva na svakom licu. Uznemirena je duša svakog čoveka: kako će se i da li će se konačno rasplesti ovo, za njih nesvakidašnje, stanje u državi.

GUNĐAJU TRGOVCI, KASE PRAZNE

Dok se na trgovima okupljaju branioci, kako kažu, naroda i države, trgovci u sporednim ulicama su u potpunoj tišini. Kažu nam da od proteklog vikenda nema kupaca, a glavni su im sa Balkana, iz bivših jugoslovenskih republika, iz Srbije i Crne Gore ponajviše.

- Kupci ne dolaze, kase su sve praznije i mi smo životno zainteresovani da se konačan mir uspostavi, ali da se u njega uvere ne samo ljudi u Turskoj, već da to kao istinu prime i u svetu - kažu trgovci sa Bosfora.