Ukrajinska kriza: Pogledi iz Moskve, Brisela i Vašingtona

Pogled iz moskve: “Kopanje“ NATO rova za slovensku braću!

MOSKVA: OD STALNOG DOPISNIKA

UZ krizu na Krimu, gde se ogromna većina stanovništva opredelila da se priključi Rusiji, a zbog čega Zapad i Rusija vode politički i medijski rat, reflektori ruske javnosti sa istom pažnjom prate i diplomatsku ofanzivu (prelaznog) premijera Arsenija Jacenjuka da se Ukrajina hitno primi u NATO.

Prema najnovijim instraživanjima javnog mnjenja, na pitanje „Ugrožava li sadašnja situacija u Ukrajini bezbednost Rusije“ čak 76 odsto anketiranih je odgovorilo potvrdno. Takođe, Rusi listom misle da svega ovog što se sada događa na Krimu i u drugim delovima istočne Ukrajine ne bi bilo da nove vlasti u Kijevu nisu uvredile Ruse koji žive u Ukrajini predlozima za donošenje dva diskriminatorska zakona.

Prvo su u nacionalističkoj euforiji hteli da oduzmu pravo Rusima na službeno korišćenje svog jezika, a zatim su nove vlasti ekspresno „istakle kandidaturu“ za ulazak u NATO.

Reklo bi se da zvanična Moskva nije iznenađenja ponašanjem Kijeva. Još krajem januara kad su ministri odbrane zemalja NATO-a izjavili da „nezavisna Ukrajina ima ključno značenje za evroatlantsku bezbednost“ Rusi su rekli da su skinute maske i da se vidi jedan od glavnih ciljeva nereda u centru Kijeva.

U međuvremenu, pošto je rusko stanovništvo na Krimu, ali i u istočnim delovima, organizovalo svoje proteste, zvanični Kijev je pod hitno promenio „ploču“ i vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov je rekao da neće potpisati novi zakon o jeziku i predložio je da se napravi novi, „demokratičniji“.

Ali, bolno pitanje - ulazak Ukrajine u NATO - ostalo je i dalje na dnevnom redu.

Poznati ruski vojni analitičar Mihail Barabanov je još u aprilu 2008. pisao da je glavni izazov za Rusiju u 21. veku ulazak Ukrajine u NATO.

Prvi dokument o posebnom partnerstvu sa NATO Ukrajina je potpisala 1997. Još u vreme predsednika Leonida Kučme Ukrajina je, 2002. godine, pokazala interesovanje da želi u NATO. Posebno veliki pobornik toga bio je njegov naslednik Viktor Juščenko. Ipak, na samitu u Bukureštu, u proleće 2008. godine, Ukrajina nije dobila (kao ni Gruzija) zeleno svetlo za početak ulaska u NATO. Posle dolaska na vlast Viktora Janukoviča pitanje članstva u NATO skinuto je sa dnevnog reda.

Za Kremlj nije tajna da Kijev hoće da otera rusku flotu sa Krima. Rusija računa na tu činjenicu iako ima međudržavni ugovor sa Ukrajinom o držanju svoje flote na poluostrvu do 2017. odnosno 2042. Rusi za svaki slučaj odavno grade svoju veliku i modernu vojnu mornaričku bazu u Novorosisku.

Nove vlasti u Kijevu nastavile su da rade ono što su hteli lideri „narandžaste revolucije“ na čelu sa Viktorom Juščenkom. Jednostavno, ne žele da shvate da su u pravu vojni eksperti koji kažu da ulazak Ukrajine u NATO neće da poveća njenu bezbednost, već je objektivno stavlja u prvi rov protiv Rusije.

Poznati nemački politikolog Aleksandar Rar smatra da sve dok su ruski vojnici na Krimu Ukrajina ne može da razmišlja o članstvu u NATO.

- Niko neće da ulazi u sukob sa Rusijom, pa nije realno da se dobije potrebna jednoglasnost za članstvo Ukrajine u NATO - kaže Rar.

Bez obzira na to koliko se javno izjašnjavali za jačanje saradnje sa Rusijom Vašington dosledno pravi „prsten izolacije“ oko Rusije. Obećanja koje su Amerikanci davali Mihailu Gorbačovu i Borisu Jeljcinu da se NATO neće približavati granicama Rusije bile su samo priče. Za razliku od svojih prethodnika, Putin to odlično vidi. Većina ruskih vojnih analitičara se slaže u oceni da je cilj SAD da oslabi uticaj Rusije na Crnom moru i Sredozemlju gde prolaze putevi transporta nafte i gasa.

Predsednik Akademije za izučavanje geopolitičkih problema i bivši prvi ruski vojni diplomata kazao je, za „Novosti“ u petak, da je uveren da će se Krim ponovo vratiti Rusiji.

Na pitanje kakva je njegova prognoza oko referenduma na Krimu, on kaže:

- Uveren sam da će većina stanovnika Krima glasati za pripajanje Rusiji. Oni neće da žive kao građani drugog reda pod diktatom nacionalista koji su uzeli vlast u Kijevu.

* Može li se očekivati da NATO po ubrzanom postupku primi Ukrajinu u svoje redove?

- To nije realno jer je NATO dosta troma organizacija, ali će nove vlasti u Kijevu činiti sve da Ukrajina što pre postane članica NATO. Mora se znati da NATO više nije jedinstven jer u Evropi dosta zemalja ne žele da ulaze u sukob sa Rusijom zbog Ukrajine. NATO može da bombarduje manje i slabije zemlje, i to je sve. Na Rusiju oni ne smeju da nasrnu.

GENERAL PAVEL ZOLOTARJOV: AMERIČKA “PRIČA“

- KO prati reakcije iz Vašingtona i Brisela oko Ukrajine može da se uveri da se Amerikanci ponašaju kao da nije završen Hladni rat. Oni i dalje rade po starom. Evo, ovih dana vode jak informativni rat protiv Rusije. Činjenica je da hoće da uđu u sve zemlje koje se graniče sa Rusijom i naprave prsten - rekao je, za „Novosti“, general Pavel Zolotarjov, zamenik direktora moskovskog Instituta za izučavanje Amerike i Kanade.

On je, inače, jedan od najboljih poznavaoca raketnog naoružanja.

* Ako Ukrajinu prime u NATO hoće li biti postavljen PRO na njenoj teritoriji i hoće li Amerikanci dovesti svoje rakete - presretače?

- Čvrsto sam ubeđen da Ukrajinu neće brzo primiti u NATO, bez obzira na svu medijsku buku. A i kad je budu primili neće biti lako postaviti PRO u istočnim delovima Ukrajine u kojem je veliki broj ruskog stanovništva. Nije to tako jednostavno kako nekima izgleda.

Zolotarjov dodaje da je najvažnije da se normalizuju odnosi Moskve i Kijeva, a verovanje da će NATO da ratuje u interesu ukrajinskih nacionalista su suviše naivna.

Branko Vlahović

**********************************

POGLED IZ BRISELA: Dobri momci sede u Kijevu, loši na Krimu i u Moskvi

PARIZ: OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

DOBRI i zli momci u crno-belom maniru. To je scenario na osnovu kog ovih dana glavni zapadni mediji izveštavaju o ukrajinskoj krizi. Dobri momci sede u Kijevu, loši na Krimu i u Moskvi.

Situacija se po pravilu predstavlja iz ugla neprikosnovenog demokratskog prava suverene Ukrajine da se samostalno opredeli koje će saveze sklapati. Niko se praktično ne bavi širom analizom presudnih geopolitičkih uticaja, podele interesnih zona velikih sila i opasnostima koje uvek izazivaju prekrajanja ovih sfera.

Francuska u tome nije izuzetak.

Jedan od retkih koji je direktno ustao protiv evropske ponude Ukrajini, bio je najuticajniji krajnji levičar Žan Lik Melanšon, koji je na prošlim izborima napravio iznenađujuće dobar skor.

- Krimska vrata su od vitalnog značaja za bezbednost Rusije. Bilo je potpuno predvidljivo da se Rusi neće dati. Upravo preduzimaju mere zaštite protiv avanturističke i pučističke vlasti, u kojoj neonacisti imaju krajnje omražen uticaj. Mi, Francuzi, nemamo šta da tražimo u toj priči - bez dlake na jeziku je Melanšon.

Na potpuno drugom političkom tasu, još jedna formacija koja ima veoma dobar izborni skor, ali uz koalicioni bojkot drugih stranaka, krajnje desničarski „Nacionalni front“, misli slično. Predsednica ove partije Marin Lepen upozorava da ne treba uvoditi sankcije Rusiji.

- Evropske prestonice treba da traže diplomatski put, umesto što iznose pretnje koje dovode do rizika od eskalacije. EU je dolila ulje na vatru i doprinela transformaciji jednog revolta u revoluciju uveravajući da Ukrajina može da uđe u EU, što nije tačno - naglasila je Marin Lepen.

Istraživač pariskog Instituta za političke nauke i jedan od vodeći francuskih i evropskih geopolitičara Žak Rupnik, ističe za „Novosti“, da malo ko spori rusku zonu uticaja na Krimu, ali da je problem ostatak Ukrajine.

Žak Rupnik ističe tri moguća scenarija u Ukrajini - „dobar, loš i katastrofalan“.

Prvi scenario pretpostavlja pronalaženje diplomatskog rešenja uz široku autonomiju za Krim gde EU mora da iskoristi sve svoje potencijale posredovanja.

Drugi znači lagani raspad Ukrajine na duge staze.

Treći, najgori scenario, značio bi brutalno razdvajanje ratom. Ali, naš sagovornik ističe da pri tom u svakom slučaju ne postoji bilo kakav rizik od nuklearnog rata između SAD i Rusije.

Goran Čvorović

*****************************************

POGLED IZ AMERIKE: ŠAH SA RUSIMA

AMERIKA želi da drži Rusiju što je dalje moguće od glavnih geopolitičkih kretanja na planeti, a ukoliko se Evropa umeša u Ukrajinu i naruši svoje odnose sa Moskvom, tim bolje za Vašington. Amerikanci se i u aktuelnoj krizi u Ukrajini drže stavova svog vodećeg geostratega Zbignjeva Bžežinskog koji je u knjizi „Velika partija šaha“ još 1998. godine pisao da bi bez Ukrajine Rusija „postala pretežno azijska imperijalna sila“.

Bžežinski, rečju, opasnost sagledava u potencijalnom „nemačko-ruskom povezivanju“, odnosno mogućnosti sporazuma Evrope i Moskve čiji cilj je izbacivanje Amerike iz tog regiona.

Cilj SAD da tu neizostavno ostanu prisutne, međutim, uviđaju analitičari, nije jednostavan zadatak u zemlji od 45 miliona stanovnika, koji su pritom podeljeni, ali tako da je bogatiji, istočni deo snažno oslonjen na - Rusiju. Aktuelna američka strategija pretnji sankcijama Moskvi, uz obećanja Ukrajini o lepezi mogućnosti koje joj se otvaraju ako stane uz SAD na putu ka Evropi, na teškom je iskušenju.

Američke ponude pomoći Ukrajini daleko su manje od njenih potreba, ali i onoga što može da joj ponudi Rusija. Američke pretnje Rusiji, kako ocenjuje komentator američkog dnevnika „Njujork tajms“, teško će proći i u samim SAD, kojima je Moskva potrebna u ključnim neuralgičnim tačkama, kao što su Iran ili Sirija.

NEODBRANjIVA

Džordž Fridman, osnivač obaveštajne kompanije „Stratfor“, smatra da ukoliko bi Zapad uspeo da dominira Ukrajinom, Rusija bi postala neodbranjiva. Južna granica sa Belorusijom, kao i jugozapadna granica Rusije, bile bi širom otvorene - kaže on.

Dubravka Savić