Ekonomija

DNEVNICA 150 EVRA: Nećete verovati za šta se ovako debelo plaća

K. Despotović

06. 06. 2026. u 14:24

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

ZARAĐIVANjE sakupljanjem žira u Hrvatskoj postaje sve popularnije. Od oktobra 2024. godine, registrovani sakupljači moći će da predaju žir hrasta lužnjaka i kitnjaka Hrvatskim šumama, a dnevna zarada po kilogramima može da dostigne i 150 evra bruto, uz pridržavanje zakonskih pravila i stručnog nadzora.

ДНЕВНИЦА 150 ЕВРА: Нећете веровати за шта се овако дебело плаћа

Foto: Ernesto Rosé, Panther Media Global / Alamy / Profimedia

Od 1. oktobra 2024. godine, Hrvatske šume zvanično počinju sakupljanje žira hrasta lužnjaka i kitnjaka, ali samo u registrovanim šumskim objektima. Cena po kilogramu iznosi 2,50 evra za žir hrasta lužnjaka i 2,70 evra za žir hrasta kitnjaka.

Damir Felak, šef uprave Hrvatskih šuma u Koprivnici, naglasio je da u slučaju dobre žetve sakupljači mogu da pokupe i do 50 kilograma dnevno. To znači da bruto dnevna zarada može da dostigne čak 150 evra, pre odbitka poreza i doprinosa.

Sakupljanje žira moguće je isključivo u šumama koje su odabrali stručnjaci Ministarstva šumarstva i Hrvatskog šumarskog instituta, a koje služe za proizvodnju kvalitetnog semenog materijala. Lokacija za predaju žira biće poznata sakupljačima prilikom izdavanja dozvole, a nadzor radnika Hrvatskih šuma osiguraće da se preuzima samo kvalitetan žir koji doprinosi obnovi i očuvanju šuma.

Felak je objasnio da kvalitetan žir nije važan samo za trenutnu proizvodnju sadnica, već i za dugoročno nasleđe hrastovih šuma budućim generacijama. Zanimljivo je da su prošle godine predstavnici austrijskih i nemačkih preduzeća pokazali veliki interes za hrvatski žir, posebno zbog klimatskih promena koje pomeraju vegetaciju ka severu.

Na području Vojvodine najrasprostranjenija je vrsta hrasta lužnjak, koji pokriva oko 30.000 hektara, dok se hrast kitnjak ceni zbog čvrstine i kvaliteta, pogotovo za proizvodnju buradi za vino i destilate. Oba drveta predstavljaju izuzetno dugovečne vrste; neka stabla hrasta i dalje žive više stotina, pa čak i do 2.000 godina.

Stručnjaci napominju da se Badnjak tokom božićnih praznika može koristiti, ali ne sme se seći mladice ili tek nikli hrastići, kako bi se očuvala reprodukcija i podmlađivanje šuma. Umesto toga, preporučuje se korišćenje otpale grane ili manjih ogranka sa odraslog stabla.

Očuvanje ovih plemenitih drveća, pored ekonomske koristi, ima i veliki ekološki značaj. Sakupljanje žira pod nadzorom Hrvatskih šuma osigurava da prirodna obnova šuma bude održiva, a generacije koje dolaze naslede šume koje su jednako kvalitetne kao one koje su dobili naši preci, piše Indeks.hr.

(Alo)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal