Trideset miliona ljudi u 162 zemlje sveta su robovi

AKO se izuzmu ekstremni stavovi da su u kapitalizmu svi osim krupnih kapitalista neka vrsta roblja, ili da su sve socijalističke zemlje jedan manje ili više udoban zatvor, u kojem čak i članovi ce-ka nisu ništa više od dobro uhlebljenih kapoa, u poslednje vreme je sve više aktuelno ropstvo u klasičnom smislu, u doba današnje, koje je dugo uspevalo da taj stari ljudsko-posednički odnos krije u davnim Čiča Tominim kolibama prošlosti. Prema najnovijem globalnom istraživanju, gotovo 30 miliona ljudi u 162 zemlje sveta su robovi. Polovina njih živi u Indiji, a bezmalo svaki dvadeseti Mauritanac je - rob.

Australijska organizacija „Vok fri faundejšn“ (VFF), ili Fondacija „Hodaj slobodno“, objavila je ove nedelje svoj „globalni indeks ropstva“. Ta NVO je osnovana tek prošle godine, ali je njen izveštaj, zbog „bombastičnosti“ teme, ali i usled podrške zvučnih imena politike i biznisa - Tonija Blera, Hilari Klinton i jednog Bila, ali Gejtsa - privukla mnogo pažnje.

VFF pod pojmom „ropstva“ smatra više različitih savremenih praksi i običaja. Jedan je dužničko ropstvo - obaveza pojedinca da neki dug nadoknadi svojim radom - uobičajeno u starom veku, zbog čega je Solon u Atini (6. vek pre nove ere) zabranio zaduživanje. U Peruu se, međutim, tako radilo do sredine 20. veka, a u Indiji, s obzirom na brz ekonomski razvoj, postaje sve ređe, ali ne znači i da se ne događa. Ujedinjene nacije su konvencijom zabranile dužničko ropstvo, ali u stvarno siromašnim zemljama nije lako obezbediti vraćanje pozajmica, jer veliki deo stanovništva nema nikakvu imovinu kojom bi garantovao za dug. Zato se u sramni „zalog“ uzimaju i dužnici, i članovi njihovih porodica...

Prinudno stupanje u brak takođe je ovom prilikom smatrano vrstom ropstva. U delovima Azije i u Africi to i dalje nije nepoznato, a žrtve su često još - devojčice. Takvo „venčanje“ treba razlikovati od ugovorenog braka preko roditelja ili provodadžije u kojem obe „strane“ pristaju da između sebe zasnuju porodicu.

Trgovina ljudskim bićima je za australijsku fondaciju VFF takođe oblik ropskih odnosa, što je nesumnjivo, jer žene kojima se oduzme pasoš dok rade u nekom „kontroverznom“ noćnom klubu nisu ništa drugo nego robinje.

I deca-vojnici su robovi, smatraju u pomenutoj organizaciji. To brane nebrojena međunarodna pravila, ali su neke procene iz ovog veka sugerisale da je u Africi oko 200.000 dece pod oružjem.

Brojevi koje su Australijanci ovom prilikom predstavili su procene, zasnovane na, kako kažu, detaljnoj analizi državnih izveštaja, statističkim publikacijama i na radu neprofitnih organizacija.

- Mnogim vladama neće se dopasti to što imamo da kažemo - kazao je za AFP izvršni direktor VFF Nik Grono, ponudivši svim zemljama saradnju.

Procena te organizacije o 29,8 miliona robova na planeti je viša nego u drugim sličnim pokušajima. Međunarodna organizacija rada, na primer, saopštila je brojku od 21 miliona.

U Mauritaniji, gde, prema proceni, četiri odsto populacije čine robovi, taj neslavni status se stiče porodičnim nasleđem.

Podatak koji uzima u obzir broj stanovnika je, naravno, relevantniji i bolje nagoveštava o kakvom je društvu reč. Na vrhu te „crne liste“ fondacije „Hodaj slobodno“ iza Mauritanije su Haiti, Pakistan, Indija, Nepal, Moldavija, Benin, Obala Slonovače, Gambija i Gabon.