Tajna udruženja iza premijera Italije i Grčke

EVROPA proživljava možda najteže trenutke od Drugog svetskog rata - izjavila je kancelarka najmoćnije članice evrozone Angela Merkel u istočnonemačkom gradu Lajpcigu, dok su se na jugu Starog kontinenta novi premijeri prezadužene Italije i Grčke spremali da formiraju vlade koje bi trebalo da zaustave galopirajuću dužničku krizu u evrozoni.

- Ako evro padne, pada i Evropa. Mi želimo to da zaustavimo, i zaustavićemo, na tome radimo, jer ovo je ogroman istorijski projekat - poručila je Merkelova sa skupa njenih demohrišćana.

Za spasavanje tog projekta, sudeći prema onome što se dogodilo u Italiji i Grčkoj, ne biraju se žrtve, pa čak ni one najprekaljenije, kakav je bio decenijski premijer Italije Silvio Berluskoni, ili Grk sa bogatim političkim iskustvom Jorgos Papandreu. No, njihove moći nisu dosezale do zahteva Evropske centralne banke i MMF, bez čije se podrške servisiranje ogromnih dugovanja graniči sa nemogućom misijom.

Sticajem okolnosti na njihovo mesto, gotovo istovremeno, sličnim postupkom, postavljeni su premijeri sa američkim iskustvom, koje povezuje ugled stican u finansijama i bankarstvu, kao i članstvo u jednom od najelitnijih svetskih klubova. Obojica su dugogodišnji članovi Trilateralne komisije, koju je sedamdesetih godina prošlog veka osnovao Dejvid Rokferel, pripadnik jednog od dva najveća bankarska “carstva”, okupljajući, pored ostalih, stotine korporacijskih i bankarskih lidera.

Novi premijer Italije Mario Monti u Trilateralnoj komisiji zauzima visoko mesto predsednika evropskog ogranka. Dobio je nadimak Super Monti kada je, kao evropski komesar za konkurenciju, inicirao antimonopolsku inicijativu protiv “Majkrosofta” i istragu povodom najave spajanja “Dženeral elektrika” i “Hanivela”. Savetnik “Goldman Saksa” i kompanije “Koka-Kola”, Monti je i jedan od osnivača Evropske federalističke inicijative, poznate kao Grupa Spineli, koja se zalaže za snažnije integracije EU.

Na jačanju evropskih integracija aktivno je radio i novi grčki premijer Lukas Papadimos. Član Trilaterale od 1998. godine, svojevremeno ekonomista u ogranku američke centralne banke, poznate kao Boston fed, našao se na mestu guvernera Banke Grčke, u vreme kada je drahma zamenjena evrom. Potonji zamenik predsednika Žan-Kloda Trišea u evropskoj centralnoj banci od 2002. do 2010. godine, on postaje savetnik predsednika Vlade Jorgosa Papandreua, da bi ga sada nasledio na projektu izvlačenja Grčke iz dužničke krize.

Od čelnika prelaznih vlada “na određeno vreme” očekuje se da spasu Italiju i Grčku od bankrota. To podrazumeva bolne mere povećanja poreza, otpuštanja viška radnika, manje ili zamrznute plate za više rada, duži radni vek za niže penzije, rezove u zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, infrastrukturi... Diktat bankarske logike je neumoljiv.