Ni sa jednom ženom nisam proveo šest nedelja u istoj sobi: Dan Tana i Ilija Petković u penzionerskoj šetnji

U NjEGOVOM restoranu u Holivudu ručali su Merilin Monro, Elizabet Tejlor, Al Paćino, Džordž Kluni, Frenk Sinatra... Bio je fudbaler, glumac, producent, predsednik FK Crvena zvezda. Dobrivoja Tanasijevića (85), jednog od najpoznatijih Srba u svetu, Amerikanci su "krstili" kao Dan Tana, i on je jedini naš sunarodnik koji je član Američke filmske akademije. Obišao je ceo svet, živeo u Los Anđelesu, Londonu, a sada svoje penzionerske dane provodi u stanu sa suprugom u centru Beograda.

Dan Tana je poštovao sve Vladine mere u borbi protiv virusa korona, pa na ulicu nije izašao više od mesec dana, sve do prošle nedelje kada je dozvoljena polučasovna šetnja starijima od 65 godina. Sa maskom i rukavicama, brzim korakom, vedrog duha i nasmejan, žurio je da se sastane sa Ilijom Petkovićem (75), legendarnim fudbalerom, reprezentativcem SFRJ, trenerom i selektorom fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore.

- Srbi su dali primer celoj planeti kako se treba ponašati - kaže, za "Novosti", Dan Tana. - Nadam se da ćemo nastaviti da se ovako dobro ponašamo kad pandemija prođe, pošto ćemo biti bolji od bilo koje druge zemlje. Dobro je što je poljoprivrednicima dozvoljeno da rade. Imamo najbolje zemljoradnike, najbolje lekare i najbolju zemlju na svetu! Ne treba nam more, nemaju ga ni Austrija, ni Mađarska, ni Češka, pa šta im fali? Kad sam se, pre ovog virusa, sastajao sa prijateljima, uvek bi se povela priča o tome kako se u zapadnim zemljama lepo živi. E, sad će oni u Americi, Engleskoj, Nemačkoj da vide kako se mi ponašamo, da Srbi nisu ni prljavi ni nedisciplinovani. U svakoj muci smo bili junaci, pa tako i sad.

Dan Tana kaže da je sa Ilijom Petkovićem i ostalim prijateljima svakodnevno u kontaktu. Organizovali su se da svakog dana jedan plati dostavu hrane svima, i tako ukrug dok se ne steknu uslovi da se svi okupe u restoranu.

- Imao sam tri braka, tri divne žene, ali ni sa jednom nisam proveo šest nedelja u istoj sobi - govori nam kroz smeh. - Supruga i ja držimo distancu i u stanu, još me ona opominje.

Sada mu najvišu nedostaje fudbal, druženje sa prijateljima na Adi Međici i u "Maderi". Fali mu i razgovor sa ljudima na ulici.

- Srećan sam što sam u devetoj deceniji doživeo ovo, da vidim šta su zaista Srbi, i ponosan sam na naš narod. Mi smo najlepša zemlja na svetu. Niko nam ne treba, jer imamo sve.

U susret mu ide Ilija Petković, koji ne skriva oduševljenje jer svog drugara vidi posle mesec dana.

- Denika, ko nov si! - hvali ga Petković.

- Ovo sam shvatio kao upozorenje penzionerima - priča Petković. - Uvek govorim da Srbi imaju dve majke. Onu koja nas je rodila i majku Srbiju. Ako je za majku Srbiju, onda svi treba da se žrtvujemo. Tako da ovo nije bila nikakva žrtva jer smo svi sedeli u kući. Mislim da smo se kao narod dobro pokazali. Penzioneri pogotovo, jer pripadam toj generaciji koja je kroz sve nedaće prošla zajedno. Dok sam se kao dečak igrao u Kninu, nisam nikad pomislio ni da ću doći u Beograd, a kamoli na rat, sankcije, pa još i ovaj virus.

Dvojica prijatelja saglasna su da su se penzioneri u ovoj situaciji pokazali roditeljski prema svojoj deci, ali i prema državi, te da su doprineli tome da se Srbiji ne dogodi nezapamćena tragedija.

- Imali smo prazan hod od mesec dana, koji smo svi poštovali. Uželeli smo se jedan drugog, nismo se videli mesec dana. Ovo nam nije teško palo, a ako treba, možemo još toliko.

MORAMO MALO DA USPORIMO

- MISLIM da će narod da se promeni i da ćemo biti još bolji. Naučili smo da malo usporimo, da se vratimo porodici, prirodi i prijateljima. Važno je da ne budemo kao "pušteni s lanca" kad sve ovo prođe. Milo mi je da smo se mi penzioneri ovako dobro i disciplinovano pokazali - kaže Dan Tana.