Bio je u izolaciji deceniju i po, imao sluge i najbolje lekare, ali ga nikada niko nije posetio: Zdanje kod Niša krije misterije o patnjama nesuđenog kralja - princa Đorđa

Baš tu, oko paviljona u kojem je bio utamničen, uzanom stazom nalik na koncentrične krogove, najstariji sin kralja Petra Prvog i Zorke trasirao je svoj "put patnje" punih 15 godina. To je bila jedina staza kojom je mogao da se kreće, bez prijatelja i rodbine, u pratnji stražara. Dilema da li ga je u ovu ustanovu odvela njegova preka narav zbog koje nije bio poželjan kralj, zavera velikih sila ili zaista duševna bolest, do danas nije potpuno rasvetljena. Priče o njemu, međutim, u toponičkom kraju i dan-danas žive.

Za "Novosti" o njima svedoči žitelj Toponice Vladimir Spremo, rendgen-tehničar Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti i zaljubljenik u istoriju. On je tokom svog radnog veka beležio sve priče iz ove bolničke ustanove, koje su se prepričavale o nesuđenom kralju i njegovoj izolaciji.

- Princ Đorđe je najpoznatiji pacijent naše bolnice - kazao nam je Spremo. - On je jedan od prvih koji je ovde došao nakon što se odrekao prestola u korist mlađeg brata Aleksandra, kada je proglašen duševnim bolesnikom. Kružna staza oko vile jedina je trasa kojom je princ mogao da se kreće u određeno doba dana. Jedan stražar išao je ispred, a drugi iza njega, a on bi onda nogom spoticao ovog prvog, koji je padao, pa su počeli da ga prate samo s leđa. Imao je hrane u izobilju, sluge, najbolje lekare... Svakog dana čitao je novine. Imao je sve, a bio je sam. Za 15 godina, nikada mu niko nije došao u posetu.

Naspram bolnice, na brdu Goli breg stajala je kućica koja gleda pravo na vilu. Đorđe je verovao da ga baš iz nje posmatra kralj Aleksandar.

- Princ je nekako saznao da ga brat kralj posmatra durbinom, pa bi počinjao da ga psuje, da ispisuje razne poruke po zidovima - priča nam Spremo. - Tako se pričalo. Teško je podnosio izolaciju i to što mu niko ne dolazi u posetu.

Narod Toponice, međutim, princa se, po rečima našeg sagovornika, radije seća iz vremena posle oslobađanja od azilata kada im je dolazio u posetu.

- Pamtili su ga kao gospodina sa polucilindrom, belim rukavicama, štapom, u beloj limuzini, kako je ljubazno pozdravljao osoblje, svima je znao ime, jer to su bili meštani koji su radili u bolnici na različitim poslovima - priča nam Vladimir, koji je od malobrojnih prinčevih stvari napravio i spomen-sobu u kojoj čuva stare fotografije, primerak "Politike" iz 1938. godine i pisaću mašinu princa Đorđa.

Princ Đorđe Karađorđević bio je trn u oku Austrougarskoj, Apisu i Pašiću, što ga je možda i koštalo krune. Opravdanje za njegovo aziliranje ležalo je, međutim, u medicinskom izveštaju koji su potpisala trojica lekara. U njemu se navodi ozbiljna psihijatrijska dijagnoza nesuđenog kralja.

Princ Đorđe Karađorević

- Neki od potpisnika su kasnije relativizovali dijagnozu, a činjenica da je on nakon oslobađanja nekoliko decenija živeo normalnim životom, čak se i oženio, nije tipična za dijagnozu kojom je kvalifikovan u trenutku kada je smešten u bolnicu - objašnjava nam Dragan Vukadinović, psihijatar iz Niša. - Dešavalo se, međutim, da vazdušnom puškom puca i lomi stakla na prozorima dvora, da sa svojim mentorom Avasom osmisli mašinu koja njegovom ađutantu prosipa kofu vode na glavu kada pokuša da uđe u sobu bez najave, a konjskom zapregom vozio je zaleđenom Savom. To su situacije koje se ne očekuju od kralja.

Staze kojima je princ mogao da se šeta

OSLOBOĐEN KAD JE NAROD ZATOČEN

POSLE ubistva kralja Aleksandra 1934. godine, princ Đorđe se ponadao da će biti oslobođen. Ipak, njegovo samovanje u vili nadomak Niša nastavljeno je sve do nemačke okupacije šest godina kasnije. Nudili su mu saradnju, ali je on to kategorično odbio. Ostatak života proveo je u Beogradu živeći život običnog građanina sve do smrti 1972. godine.

Vladimir Spremo i fotografije u spomen-sobi

U svojim memoarima napisao je: "U danu kada je Srbija izgubila slobodu, u času kada je ceo moj narod postao zatočenik, ja sam oslobođen. Oslobodili su me Nemci, narod koji nikada nisam voleo i protiv koga sam se borio celog života."