SRPSKA pravoslavna crkva danas obeležava Sabor svetog arhanđela Gavrila, Božjeg glasnika. Hrišćanima je on najpoznatiji po blagovestima u Nazaretu, gde je Mariji najavio da će bezgrešno začeti i roditi spasitelja sveta, Isusa Hrista. Ovo, međutim, nije prvo, a ni jedino Gavrilovo blagoveštenje.

- Događaju u Nazaretu prethodi niz drugih blagoveštenja - kaže istoričar profesor dr Radomir Popović, protojerej-stavrofor.

Zaista, poklonik u Svetoj zemlji otkriće i druga mesta na kojima je, po predanju, arhanđel Gavrilo najavljivao rođenje dece koja će promeniti sudbinu čovečanstva. U Jerusalimskom hramu on je blagovestio svešteniku Zahariji da će, iako u poznim godinama, dobiti sina. Ubrzo zatim, njegova žena Jelisaveta, rođaka Djeve Marije, rodila je budućeg Svetog Jovana Krstitelja. Tako je zapisao apostol Luka. Ali o Bogorodičinoj porodici on nije napisao ništa.

Ipak, pokloniku koji dođe u manastir na litici klisure Vadi Kelt u Judejskoj pustinji monasi će pokazati pećinu u kojoj je arhanđel najavio dolazak Bogomajke.

BLAGOVEŠTENSKA VODA RITUAL posete hramu Blagovesti podrazumeva ispijanje vode iz Marijinog izvora, kojoj se pripisuju čudesna svojstva. Mnogi poklonici je sipaju u boce, jer po predanju pomaže roditeljima bez dece.

- Sveti Joakim i Ana, roditelji Djeve Marije, do poznih godina nisu imali porod. Joakim je otišao u Judejsku pustinju, u pećinu starozavetnog proroka Ilije gde se 40 dana molio Bogu za dete. Tu je kasnije sazidan Hozevitski manastir. Sveta Ana se molila u pećini u Jerusalimu. Na kraju im je arhanđel Gavrilo najavio da će dobiti kći. Djeva Marija je rođena u pećini u kojoj se molila Sveta Ana - navodi prof. dr Popović.

Ovo zanimljivo predanje je ostalo i zapisano u apokrifnom jevanđelju iz 2. veka koje se pripisuje Svetom Jakovu, Isusovom bratu. Iako ovo jevanđelje nije ušlo u Novi zavet, hrišćani Svete zemlje su ga poštovali i uneli u tradiciju pravoslavlja.

Crkva Blagovesti

- Informacije iz apokrifa nisu proizvoljne. Sva sveta mesta u Svetoj zemlji su ona koja su po starim predanjima poštovali lokalni hrišćani. Oni su ih u 4. veku pokazali carici Jeleni, majci Konstantina Velikog, a ona ih je obeležila hramovima - objašnjava prof. dr Popović.

Marijin izvor

Početkom 4. veka hrišćani iz Nazareta su carici Jeleni pokazali izvor na kome se arhanđel Gavrilo ukazao Djevi Mariji i ona je nad vrelom napravila crkvu Blagovesti. Kada su krstaši osvojili Svetu zemlju, franjevački monasi su odlučili da ne poštuju svetinje pravoslavnih "šizmatika" pa su napravili svoju grandioznu baziliku.

Dvorana ispred izvora

Ipak, poštovaoci tradicije neizostavno dolaze u drevnu pravoslavnu crkvu posvećenu arhanđelu Gavrilu. Njen najsvetiji deo je podzemni hol koji se završava nad Marijinim izvorom. Poklonici tu zastaju i pevaju reči Mariji koje je kao pozdrav uputio arhanđel Gavrilo. Reporter "Novosti" slušao je srpske poklonike kako poju: "Bogorodice Djevo..." Zatim je istu himnu otpevalo na svom jeziku oko 150 hodočasnica iz Indije, a posle njih na arapskom lokalni hrišćani.

Pećina Svetog Ilije

- Arhanđel Gavrilo u Nazaretu blagovesti rođenje Hrista koji će osloboditi čovečanstvo od greha. Božji glasnik zatvara taj krug kada dočeka mironosice u praznom Hristovom grobu i objavi da je on vaskrsnuo - objašnjava prof. dr Popović.